Годишњица херојске погибије пилота Миленка Павловића

Командант 204. ловачког авијацијског пука полетео је 4. маја 1999. године у пресретање авиона НАТО-а и погинуо над Ваљевом, родним крајем

Тог 4. маја 1999. године, у јеку НАТО агресије, Ваљево се нашло под снажним налетима непријатељске авијације. Командант 204. ловачког авијацијског пука потпуковник-пилот Миленко Павловић, иако су на дежурству биле друге колеге, одлучује да лично седне у кокпит „мига 29” и крене у пресретање агресора, чије су се летелице нашле баш изнад његовог родног краја.

Са аеродрома у Батајници, према подацима из књиге „Ваздушни рат над Србијом 1999” аутора историчара Бојана Димитријевића и генерала Јовице Драганића, полетео је у 12.37 часова. Припадници ПВО Војске Југославије у сремској равници били су изненађени када су видели југословенски „миг 29” који их прелеће у ниском лету, грабећи ка облацима. Убрзо се, на домаку Ваљева, нашао на висни од око 3.000 метара.

О томе шта се дешавало у наредним минутима нема прецизних података, али је добар опис тог кратког временског периода дао Живан Грујичић у својој књизи „Живот и смрт Миленка Павловића, пилота-пуковника”.

„Наједном је настао невиђени ковитлац НАТО агресорске ескадриле, свих 16 авиона се дало у одступницу. Шеснаест суперлетелица устукнуло је пред једном нашом летелицом, у узлазној вертикали бежало у висину пред витезом у ’мигу 29’. Један српски пилот гонио је пред собом 16 кукавних пилота НАТО алијансе, баш као кад један голуб гони 16 јастребова, што јесте чудо невиђено и достојно да постане еп… Ковитлац бројних авиона у висини потрајао је десетак минута, рекло би се мало, а уистину предуго за једног борца против шеснаест. Потом, једног тренутка наступила је мукла тишина, затим је уследила потмула експлозија небу под облацима”, описао је Грујичић.

То је вероватно било око 12.47 часова, када је изгубљена радио-веза с потпуковником Павловићем. Непријатељски авион га је погодио из даљине, претпоставља се да је ракета испаљена чак из ваздушног простора БиХ. Ваљевци су са одушевљењем гледали авион у пламену који пада на земљу, уверени да је у питању ваздухоплов алијансе, али их је већ пар сати касније обузела туга када су сазнали да је погинуо српски пилот у покушају да спасе животе грађана који би страдали под бомбама и ракетама НАТО-а.

„Храбро и одважно, бранећи своје и наше небо, командант је дао свој живот и тако ушао у ред легендарних српских јунака и команданата”, навео је у књизи „Агресија НАТО-а – РВ и ПВО у одбрани отаџбине” генерал Спасоје Смиљнић, ратни командант поменутог вида Војске Југославије.

О ангажовању „мигова 29” током НАТО агресије он је записао: „Авиони ловци ’миг 29’ упућени су у девет летова (седам појединачно и два у пару) на задатак пресретања непријатељских авиона у ваздушном простору изнад територије СРЈ. У свих девет летова наши пилоти нису имали могућности и услове за дејство по непријатељским авионима.”

Непријатељ се повлачио, није улазио у домет ракета наших авиона. Оборени авион је свакако највећи успех противваздухопловне одбране коју чини и ловачка авијација. Међутим, успех је и одвраћање агресора од његових првобитних намера. Тај резултат је можда апстрактан јер се само може нагађати шта би се десило и ко би страдао у нападу прекинутом због дејства средстава ПВО и ловачке авијације.

„Учинак авиона ’миг 29’ ангажованих у борбеним дејствима, против авијације НАТО-а за ударе на земљи, које су обезбеђивале јаке снаге (око 70 авиона) ловачке авијације, није ни могао бити већи. Више од материјалног учинка – обарања непријатељских авиона – била је улога коју су наши ловци имали у ’распаљивању’ борбеног морала припадника одбране земље и у ’ремећењу’ борбеног поретка непријатељске јуришне авијације у нашем ваздушном простору у почетном периоду рата. Потврђена је чињеноца да су НАТО ловци избегавали блиску борбу с нашим ловцима, а јуришне групе одустајале од извршења задатка ако су у близини били ловци Војске Југославије”, навео је генерал Смиљнић.

Миленко Павловић (1959–1999), иначе родом из Горњег Црниљева код Осечине, постхумно је унапређен у чин пуковника и одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена и Орденом за храброст. Војни аеродром у Батајници однедавно носи име „Пуковник-пилот Миленко Павловић”.

Страдање Зорана Радосављевића и Животе Ђурића

Војска Југославије је током НАТО агресије изгубила тројицу пилота приликом извођења борбених задатака. Приликом напада на положаје ОВК код села Ликовац на Космету 25. марта 1999. погинуо је пилот „орла” потпуковник Живота Ђурић, командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле 98. ловачко-бомбардерског пука. Већ сутрадан у кокпиту „мига 29”, приликом пресретања непријатељске авијације, настрадао је мајор Зоран Радосављевић, а његова летелица је пала на подручје Бијељине.

Извор:
ПОЛИТИКА