Срби у школама на КиМ требају да уче шиптарски језик (ВИДЕО)

У оквиру пројекта “Српско‐српски дијалог, који заједно спроводе КФОС и Медија центар у Чаглавици, одржана је дебата о теми “Спровођење Закона о употреби језика на Косову”, где су учесници истакли да би Срби на Косову и Метохији требало да имају албански језик као изборни предмет у српским школама.

Гост дебате је био повереник за језике Славиша Младеновић који је о праву на  употребу српског, као службеног језика на Косову, као и многобројним проблемима који се срећу на терену с тим у вези, разговарао са 12‐оро особа српске националности, оба пола, различитог степена образовања и година старости.

Мада је Закон о употреби језика оцењен као веома модеран и да доприноси очувању идентитета и унапређењу положаја невећинских заједница на Косову, постоје озбиљне правне и фактичке препреке у његовом спровођењу.

На питање да оцене у којој мери се на Косову примењује Закон у употреби језика, којим је предвиђено да је и српски, поред албанског језика, службени језик на Косову, учесници дебате су дали прилично негативне оцене.

Новинар који извештава за више домаћих и иностраних медија са центалног Косова упозорио је на чињеницу да њему нити његовим српским колегама приликом извештавања о активностима председника Косова није омогућен превод на српски језик, нити се позивнице И други материјали из кабинета председника Косова шаљу на српском језику, иако би то требало да буде уставна обавеза.

“Иако о томе сви знају, лично сам обавестио све ‐ од премијера Косова, до потпредседника Скупштине, представнике међународних организација, експерте, колеге И све друге заинтересоване, превод на српски језик у кабинету председнице Косова И даље не постоји”, тврди овај новинар.

Повереник за језике Косова Славиша Младеновић каже да Канцеларија постоји годину дана, а повереник је изабран тек пре шест месеци. Дакле, било је мало времена за неке видљивије резултате, јер ти проблеми трају 15 година и уместо да се решавају, само се гомилају.

“Чињеница да је Канцеларија формирана, заправо значи признање да проблем постоји, јер једно је оно шта пише у закону, а друго како се то примењује у пракси“, рекао је Младеновић.

Међутим, највише тешкоћа имају обични људи када су принуђени да своје обавезе или права остваре пред институцијама које се налазе у Приштини или неким другим срединама, где међу незапосленим нема Срба који би да им помогну.

“Сад сам имао састанак у катастру у Приштини са службеницом која уопште не познаје српски језик. Ја тако седим у њеној канцеларији и гледамо се. А доле у шалтер сали сам видео још 20‐так Срба. Шта може да им помогне службеник који не зна српски језик и како?“, забринут је средовечни грађанин Чаглавице.

Питању употребе језика мора се у јавности дати много већи значај, јер је језик основ националног идентитета.

“Где нема језика, нема ни народа“, упозорила је једна интелектуалка из околине Приштине.

Албански језик би требало да буде изборни језик у спрским школама, већ од првог разреда, јер је то, како сматра већина учесника дебате, неопходан и рационалан услов за све оне који су одлучили да остану и живе на Косову.

“Срби би требало да уче албански као изборни предмет, али и обрнуто – Албанци српски, јер је то једино решење за дугорочни заједнички живот на Косову“, закључак је представника једне невладине организације са централног Косова.

ВЕСТИ