ГЕРМАН САДУЛАЈЕВ ДВА МИЛИОНА НЕМИЦА

У принципу, снови украјинства већ су се остварили. Украјинство је маштало да постане важан део западног света, који је руски председник Путин назвао империјом лажи. Е ево, мало пре своје неславне погибије, украјинство не само што је територију целе државе и њено становништво препустило рату који Запад води за свети долар до последњег Украјинца, него је и стварно постало званична провинција империје лажи.

Фалсификати се лиферују бујицом. И што је најстрашније, ради фабрикације лажи украјинство се не зауставља ни пред убиством реалних људи, грађана тобоже „своје“ државе, Украјине. Буча, Краматорск, драмски театар и породилиште у Мариупољу… И колико ће их још бити, тих крвавих представа?

Наши људи се чуде зашто Европа верује у те очигледне лажи. Јер – постоји безброј доказа да су то учинили сами нацисти: фотографије, видеозаписи, серијски бројеви муниције. Наш представник у УН каже: хајде да организујемо посебну седницу, да спроведемо независну истрагу! Одговарају му: не треба, нама је и тако све јасно. То сте учинили ви, Руси, зато што сте зли.

Тајна западне пропаганде је у томе што је свака Буча припремљена много раније. Сваки Краматорск припрема се годинама и деценијама. Постоји проверена методика испирања мозга. Професор Тон ван Дајк из Холандије назива је „актуелизовањем сценарија“, тачније, „скрипта“, алгоритма. Например, поставља се задатак да се Руси рашчовече и да се у масовну свест упије скрипт: руски војници су чудовишта, они убијају и муче мирно становништво. То се ради у неколико етапа. Најлакше је почети од уметничких ликова, од књижевности и филма, јер је при стварању уметничког дела могуће потпуно законито смислити шта год желиш. Аутор може да створи лик Руса као звери, садисте и силеџије. И објаснити овако: па таква је моја фантазија, и шта? Код нас влада слобода стваралаштва!

Ја бих такође могао написати роман о томе да су сви Американци злобна створења, зато што при добијању америчког држављанства у човека убризгавају зелену течност која уништава ум, савест, осећања и све људско, и преобраћа га у цинично, немилосрдно створење само споља слично човеку. И да Американци једу дечју јетру. Ако би мој роман добио подршку културних и комерцијалних инстанци, издали би га у великом тиражу, продавали свуда и обавезно би га екранизовали. И читаоци-гледаоци почели би да се навикавају на мисао да су Американци чудовишта. Иако сам ја све то управо сад измислио. Али мој роман неће добити подршку. Сигурно зато што ја нисам баш талентован.

Па ипак, подршку добијају романи у којима се као чудовишта представљају Руси, разноразни комунисти и комесари; они муче људе и једу дечју јетру; такве књиге свуда се продају и раскошно екранизују, и Хаматове играју главне улоге. Сигурно зато што су врло талентовано написане.

У следећој фази треба фалсификовати историју. Публици треба објаснити да Руси нису просто такви сад, него да су такви били одувек. Значи, то је њихова природа. Почињу да се штампају „мемоари“ и „историјска истраживања“ о зверствима руске армије. Историја се преокреће с ногу на главу. И ето, совјетски војници, који су ослободили Европу од фашизма, у ствари нису ослободиоци, него убице, силоватељи, пљачкаши, садисти и манијаци. Испоставља се да су руски војници силовали два милиона Немица. Или двадесет. Доказа нема, сва сведочења су фалсификована, реални историјски подаци се игноришу, али се у свест уткива емоција страха и одвратности. А публици је још лакше, она је већ видела уметничке филмове о руским садистима.

У трећој фази реализује се некаква чудна, тобоже случајна провокација. Например, руше малезијски „Боинг“. И за кривца прогласе Русију, иако чињенице говоре обратно. Не само прогласе, него аферу окруже таквим веловима, као: сигурно су то Руси учинили, или су на неки начин у томе учествовали. Публика све то гута јер је она већ: а) видела филмове о руским садистима; б) читала мемоаре о два милиона силованих Немица. Или двадесет.

И кад коначно дође трагедија у Бучи близу Кијева, онда наступа главна, четврта етапа. Актуелизовање сценарија. Довољно је показати неколико фотографија, намонтирати видеозапис и изјавити: Руси су убили 400 мирних житеља. Западна публика томе верује, зато што је она већ: а) гледала филмове о руским садистима; б) читала мемоаре о два милиона силованих Немица; в) сазнала из новинских наслова да је Русија оборила малезијски „боинг“. Сценариј је продро у масовну свест раније, а после Буче манипулатори су просто притисли дугме „актуелизовати“.

Сусревши се са наредним актуелизованим сценаријем, жртва информационог рата као да се „присећа“: да, тако је, видела сам нешто слично раније. Али се не сећа да је у почетку то „видела“ на екрану, у измишљеном филму, који чак није ни претендовао на то да одговара историји или савремености. Рептилни огранак човековог мозга не разликује виђено на екрану од виђеног у стварном животу. На томе се заснива и ефекат порнографије – прва фаза методике актуелизовања сценарија. И зато, да – зли Руси опет су убили све мирне житеље.

Пошто још нисам био упознат са терминима ван Дајка, ја сам то исто објашњавао својим речима. Прошле године у „Књижевној радионици Захара Прилепина“ говорио сам слушаоцима (међу којима су били и најмодернији млади питерски писац, лауреат Нацбеста Александар Пељевин, дивни поета и неустрашиви ратни журналиста Ана Долгарјова и други аутори, од којих бих ја сâм могао да учим), да је ратна специјалност књижевника – агитатор-пропагандиста. То је нормално. Тако су радили Шолохов, Платонов и многи други. И још сам рекао да је задатак сваке пропаганде – навући актуелни дневни ред на матрицу мита.

И ми тако радимо. Ми оцртавамо лик заштитника Отаџбине, васкрсавајући древне симболе и сећање на претке, обраћајући се нашој херојској историји и литератури, почев од билина, фолклора, епоса и завршавајући прозом прошлог и садашњег века. Ми се сећамо стихова и песама нашег народа. Непријатеља представљамо као некога ко није у праву, злог, ошамућеног, ко одговара негативним личностима скаски и мита. Користимо уметничку реч и емоције. Али ми не лажемо. Никад не лажемо. Чак и ратна пропаганда, чак и у жару информационог рата мора бити заснована на чињеницама у појединачном смислу и на истини у општем смислу. Коришћење лажи и инсценација потпуно дисквалификује агитатора. Истина на крају увек побеђује лаж. Царства заснована на лажи обавезно падају.

Да, истина ће победити. Али не сама по себи. Кажу да Бог нема других руку осим наших. Тако и истина нема друге армије осим Оружаних снага Руске Федерације. Нема других заштитника осим наших војника. Историју пишу победници.

Главно је – победити на земљи, на води и у ваздуху. Тада ћемо победити и на екранима свих телевизора, смартфона и компјутера.

(„Взглядь“, превео: Ж. Никчевић)

Извор:
ИСКРА