ВАРАЛИ СМО НАТО МАКЕТАМА С-300 ОД СТАРИХ БАЧВИ: Пуковник Драгомир Крстовић о стратегијском маскирању током агресије 1999.

БИЛА је средина маја 1999, када су у две ратне пролећне ноћи улицама Београда вожене макете руског ПВО система С-300. Лажни ракетни лансери били су направљени од старих бачви и монтирани на тешке тегљаче за тенкове, а град је ионако живео углавном од сумрака до свитања. Ноћу су се „чекале“ НАТО ракете, а нису спавали ни НАТО шпијуни. Та наша парада била је организована за њих.

Овако се дана усред агресије НАТО на нашу земљу сећа пуковник Драгомир Крстовић, тада заповедник јединице за стратегијско маскирање ВЈ. Крстовић је командовао јединицом од педесатк људи и, по онима који су их познавали, вероватно су током агресије били „најпаметнија чета ВЈ“. У саставу се, сећа се наш саговорник, нашло 10 редовних професора универзитета и најмање 11 универзитетских асистената. Остатак су чинили инжењери електронике и „уметници“ дизајна. Према ратном задатку, требало је избацити што већи број верних макета скупог наоружања и војне опреме јер се „показало да НАТО из ваздуха не бира много“.

– Када је наступио мир, избројано је да је НАТО на 785 верно израђених лажњака испалио око 24.000 вођених пројектила, што их је по тадашњим ценама коштало око 600 милиона марака. Наравно, ми се са њима нисмо надмудривали због пара, већ је циљ био да спасавамо животе наших људи – говори пуковник Крстовић.

Наш саговорник, машински инжењер, појашњава и да су искуства ВЈ у отпору НАТО-у после 1999. постала предмет изучавања на многим војним академијама широм света.

– Сада се ратује у Украјини и јавност је углавном обавештена о ракетним ударима обе стране. Ефекти дејства су непознати и зависиће и од тога како је која страна применила и наше рецепте. У том, нашем случају, испоставило се да је просечно по бригади ВЈ – НАТО употребио око 3.000 бомби и ракета и прецизно погодио све објекте у касарнама, док код покретних циљева готово да и није имао резултата. Промашио је у око 95 одсто удара, од чега је на гађање лажних положаја употребио око 70 одсто ефектива – објашњава Крстовић.

Враћајући се на причу о београдској лажној паради са С-300, Крстовић се сећа да су за ову, показало се успешну „шараду“, једва добили сагласност команданта 1. армије. „Парадирање“ С-300 од бачви ишло је од Аутокоманде, поред Сајма, преко Видиковца, Раковице, до базе на Бањици. Објашњава пуковник да је то био период када се нон-стоп говорило о испоруци правих ракетних система С-300. Открива нам и да је првобитна идеја јединице била да се демонстративно вожење „лажњака“ изврши од границе неке од суседних земаља према унутрашњости земље.

– Током НАТО агресије урађено је 785 макета, од тога, за 1. армију 373 комада, 3. армију 331 макета, а за потребе РВ и ПВО 81 макета – каже пуковник Крстовић. Лажњаке је израђивала 51 особа из батаљона ремонтне подршке, а замисли су долазиле од стручњака Електронске индустрије Ниш, Телеоптика, Крушика, фабрике Утва… Било је важно да, осим визуелно, сви лажни системи „опонашају“ зрачења правих оруђа и оружја, јер противник ипак није био толико технички необавештен.

Наш саговорник се присећа и да је током 2001. тадашњи саветник за безбедност председника САД генерал Мекмастер обелоданио да је „НАТО кампања у Југославији 1999. доживела неуспех јер је мање од пет одсто српских борбених система уништено за 78 дана бомбардовања“.

ОМЕТАЊЕ „ТОМАХАВКА“

НАШИ електроничари током НАТО агресије успели су да израде уређај за ометање ГПС сигнала, који је могао да скрене крстареће пројектиле.

– „Омега“ ГПС ометач урадио је Институт „Имтел“, а руководилац тима био је професор др Алекса Зејак. Он је вршио ометање ГПС сигнала код крстарећих ракета које користе ГПС навигацију. Домет му је 22, односно 33 километра. Може да се користи са земље и из ваздуха – појашњава пуковник Крстовић.

ПРАВИЛИ И „СМЕРЧ“

– ОРУЖЈЕ из Русије тада нисмо могли да добијемо никако, али смо могли да га произведемо сами – смеје се Крстовић и подсећа да су направљени и лажни системи вишецевних бацача ракета „смерч“.

Извор:
НОВОСТИ