Бојанић: КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи.

Пре 78. год на Васкрс,  16. 4. 1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса.

Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрс 17. 4. 1944. године.

У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, Бајлонијеву пијацу, разорено је и прво београдско породилиште, страдале су неколико породиља са тек рођеним бебама, уништене су болнице, дечији домови. Разорене и уништене су биле и мноштво улица, а исто тако срушено је више стотина зграда за становање, у којима током рата никад није био ниједан војни објекат.

Али зато, главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути.

После бомбардовања нађене су и неексплодиране бомбе на којима је писало на ћирилици „Срећан Ускрс“. Колико је то била огромна мржња у болесним умовима.

Сваки рат има за циљ уништење противника, али да ли је могуће да ће српска деца по породилиштима бити „војни објекти“ силовитих Енглеза и Американаца, који су нам у том периоду били лажни савезници, који су нас више разорили него Немци, што не умањује Немачки злочин и геноцид над Србима. Трагично је што о овоме се није смело расправљати и писати у комунистичкој Југославији, односно Титовој.

Министар Таса Динић дао је после бомбардовања следећу изјаву:

„Оштећене су пре свега све болнице. У кругу Опште државне болнице највише је упропашћено дечије унутрашње оделење. У главној војној болници погођено је рендгенолошко и зубно оделење и било је мртвих. Жртве су били болесници, а и две болничарке теже су повређене. На болницу за душевне болести пало је такође више бомби али није било жртава. Настрадала је такође болница за заразне болести, амфитеатар патолошког Института и Централни хигијенски завод.

Ортопедски завод са болницом и Инвалидско оделење потпуно су уништени и ту се једино не може обављати рад. Сем тога, демолиран је Државни дом за мушку децу и Дом слепих. Школа за нудиље је срушена и две сестре су погинуле. Берза рада је тешко оштећена, као и Главни уред за осигурање радника.

Дом Српске заједнице рада добио је пуни погодак.

Иако су биле тешко оштећене, све установе, изузев оних срушених наставиле су рад, а многе га нису уопште прекидале, упркос бомбардовању. Пример у томе давале су Општа државна болница, Главна војна болница, Болница за душевне болести и Болница за заразне болести, која је под ватром успела да евакуише најтеже болеснике. Исто тако показало је велико пожртвовање Материнско удружење. А и све остале установе продужиле су свој рад, иако, на жалост, не све у својим просторијама….“

„Савезничка авијација“ бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и у више наврата: Ниш, Краљево, Алибунар, Смедерево, Нови Сад, Крагујевац, Сремску Митровицу, Руму, Крушевац, Ковин, Панчево, Куршумлију, Грделицу, Подујево, Рашку, Сталаћ…

Подаци говоре да је само првог дана бомбардовања од „тепих бомби” које су бацали амерички бомбардери погинуло 1.160 Београђана, док их је више од 1.400 било рањено.

Савезничка авијација је немилосрдно разарала Београд… девет пута од априла до септембра 1944. године: 16. и 17. априла, 18. маја, 6. јуна, 3. јула и 3, 6, 8. и 18. септембра.

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе.

Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени.

… Била је среда, 26.април 1944. када је Радио-Лондон јавио, да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије. Дапчевић и Бакић радио везом одговарају: „Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко и Митар“. Титов одговор је стигао из ваздуха: 5. маја 1944. на Подгорицу је кренуло 120 четворомоторних бомбардера, који су иза себе оставили пакао. Пола Подгорице је сравњено са земљом. Од 15.000 житеља, 4.500 деце, жена и стараца је теже или лакше рањено. Енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог житеља Подгорице. Убијено је 2.500. Нацистички окупатор имао је само 15 мртвих.

“НЕДЕЉА ПАЦОВА“

Веза у бомбардовању српских градова 1944. између партизанског вођства и Балкан ер-форса нарочито jе функционисала током операциjе „Ретвик“ („Недеља пацова“).

– „Недеља пацова“, коjу jе измислила Меклеjнова мисиjа, заиста jе била jако несрећан назив. Била jе то вежба намењена хватању Немаца приликом њиховог повлачења из Грчке преко Србиjе. Оваj циљ ниjе испунила тако да jе армиjа од 100.000 људи обавила уредно повлачење. „Недеља пацова“ jе за Тита jе била офанзива за ослобађање Србиjе од Михаиловића и лоjалиста и успут од свих противника комуниста, стварних или потенциjалних – каже Лиз.

Само у првој недељи септембра Енглези и Американци су свакодневно са 200-300 ловаца и бомбардера разарали оно што је од Србије остало. Њихови кобни бомбардери су у тој недељи, од 1. до 7. сепрембра 1944. године, извели равно 1.973 борбена лета над Србијом и Црном Гором.

Прва жртва наших западних „савезника“ био је Ниш, највећи српски град после Београда. Била је среда, 20. октобар 1943. године… таj град jе до краjа рата њихова мета био jош 14 пута.

Американцима је после Другог светског рата успело да наплате све бомбе које су пред крај рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своје авионе које су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Нишу, Лесковцу, Бихаћу…

Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз Тито, што и јесте тако.

СВЕ У РЕЖИЈИ ВРХОВНОГ ШТАБА

Бомбардовање свих градова Србије и других делова Југославије, од почетка па све до краја ове вишемесечне терористичке операције, било је у искључивој надлежности Титовог Врховног штаба.

То је својим сарадницима у Словенији крајем јула 1944. године открио Едвард Кардељ. Ево како тај део његовог писма гласи од речи до речи:

„Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.“

Извор:
ЈАДОВНО