Михалков: Против Русије је за 8 година уведено више од 5,5 хиљада санкција

ВЕЛИКИ РУСКИ РЕЖИСЕР СВОЈУ НОВУ ЕМИСИЈУ „БЕСОГОН“ ПОСВЕТИО УКРАЈИНИ

* Никита МИХАЛКОВ: Украјинске припреме за рат против Русије почеле су још  1991. године, украјински војни одсеци почели су још тада да позивају регруте, војне обвезнике и официре. А ти људи су били у обавези да потпишу овакав документ: «У случају војне агресије Русије, обавезујем се да ћу ратовати против ње»

* Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је уМинхену да његова земља жели атомску бомбу. Тамо су сачуване многе атомске технологије СССР, а ко има подршку САД – за то му не треба ни много новца. Тим пре што Украјина има 90 лансирних рампи и 800 ракета Точка-У које могу носити а-главе

* Бивша премијерка Јулија Тимошенко је говорила: «Подићи ћу читав свет, чим будем могла, да од Русије не остане ни спржена земља. Бре, њих треба убијати и атомским оружјем»

* Видите ли овог човека? То је један од преговарача са украјинске стране – Денис Кирејев. Он је, без истраге и суђења, убијен за наводну велеиздају испред зграде суда. Суда који није ни одржан. Пресуда је донета на улици

* Професор Чикашког универзитета Џон ММИРШАЈМЕР: «Да ли можете да замислите ситуацију, на пример, да за 20 година Кина уђе у савез са Канадом и Мексиком и распореди своје трупе на територији Канаде и Мексика, а ми то да посматрамо и кажемо: «Није то проблем! Ми смо прогресивни људи 21. века! Разуме се да то није могуће!

* Ко је својевремено помагао фашистичкој Немачкој? Круп, Пума, Адидас, Икеа, Метро, Чејс банка, Форд, Кодак, Кока-Кола, Нестле, БМВ, Маги, Нивеа, Џенерал електрик, Хуго Бос… Сви су они у то време радили и било им је одлично! А ко сада шаље оружје Украјини? Па ти исти! Практично ти исти!

__________________________________________________________

ВЕЛИКИ руски филмско режисер Никита Михалков своју нову телевизијску емисију „Бесогон“ („Истеривање ђавола“)  посветио је, као и претходну, специјалној операцији у Украјини.

Са почетним упозорењем да емисија садржи насиље и застрашујуће сцене и да се трудницама, осетљивим особама и млађим од 18 не препоручује да је гледају.

Ево транскрипта емисије:

«Драги пријатељи, желим да вам пожелим добродошлицу у још једно ауторско издање ТВ Бесогон. Назвали смо га «Снег ће пасти да се види где и ко је нагазио»

Мислим да ћете разумети зашто се тако зове.

Пре свега, желео бих да вам се захвалим на огромном броју реакција, коментара, на количини повратних информација и коментара, који су веома дирљиви, страствени и веома забрињавајући.

Осим тога, са задовољством желим да вас обавестим да је нашу претходну емисију «Вандредно издање», коју радимо заједно са телевизијама Русија 24 и Русија 1 и у сарадњи са Јутјубом, пратило више од 10 милиона људи.

Очигледно је да је неопходно ово што радимо. Барем тим људима.

Знате, након последње емисије стигло је много молби. Прво, да се чешће појављујемо него досад. Трудићемо се, мада, да будем искрен, није лако, јер је за сваку емисију потребно много припрема. Али, потрудићемо се.

И друго, било је и много захтева да се наша емисија преведе на стране језике. Са задовољством вас обавештавам да је то урађено, претходна је преведена на енглески, француски, италијански, шпански, немачки, јапански, португалски, украјински, па чак и хинду језик.

Дакле, не знам колико ће људи који говоре хинду гледати ову емисију, али ће, у сваком случају, имати такву прилику.

А линкови са преводима наших емисија биће у опису испод видеа ове и на нашој веб страници.

И наравно, желим да вам се захвалим на честиткама, а број наших претплатника премашио је милион.

Дакле, идемо ка врху и наравно да ће и ова наша емисија бити посвећена актуелним догађајима.

Како да почнемо?

Знате, преплављује нас огромна количина информација, она је разнородна и контрадикторна.

Веома много је фејка!

Али, у принципу, човек се у свему томе веома тешко сналази, ако се све то на њега обрушава.

Наравно, да свако има свој став. Разуме се да га имамо и ми.

Али, вама је јасно да ја желим да наш задатак не буде осуда било кога или пак правдање било кога, већ покушај да повежемо чињенице и покушамо да изађемо на чистац. Да осветлимо узрочно-последичне везе, шта из тога проистиче, шта чему претходи, како је то и са чим повезано.

На крају, наравно, веома бисмо желели да се формира тачка гледишта која можда и неће бити објективна, али ће у сваком случају то бити чињенице које смо за вас припремили и објединили.

Шта се дешава?

Да, шта се, у ствари, дешава?

Наводно је филозоф Арнолд Тојнби, који се бавио цивилизацијским питањима, изрекао мисао по којој су разлози пада цивилизација они удари и изазови који долазе изнутра – из саме цивилизације.

Управо је то, бар се мени тако чини, веома важно.

То јест, пропаст једне цивилизације не долази од спољашњег удара, тачније не само од спољашњих удара, већ и од оних унутрашњих.

Како је сматрао Тојнби, то је због унутрашњих сукоба и противречности, а зависи и од тога колико та цивилизација има снажну позадину.

Мислим да ћемо се мало касније поново вратити на ову мисао.

У прошлој емисији говорили смо о разлозима почетка специјалне операције. Почели смо је да их претекнемо јер је наша обавештајна служба добила информацију о дану, часу и месту одакле је украјинска војска требало да крене у офанзиву на Донбас.

На то смо јавно указали.

Сасвим недавно појавио се документ, а ово је његов оригинал, оригинал тајне наредбе команданта Националне гарде Украјине генерал-пуковника Николаја Балана од 22. јануара 2022. године.

Ово је наредба «О организовању припрема батаљонске тактичке групе 4. Бригаде за оперативне намене за извођење борбених (специјалних) задатака у оквиру операције обједињених снага у саставу бригаде оружаних снага Украјине».

Овде је веома детаљно разложено када је то требало да се деси и како је требало да се деси. Међутим, желим да вас подсетим, јер смо о томе говорили у претходној емисији, да је та припрема, у принципу, почела 1991. године.

Послушајте и ово обраћање.

Јер, управо те, 1991. године, украјински војни одсеци почели су да позивају регруте, војне обвезнике и официре.

А ти људи су били у обавези да потпишу овакав документ:

«У случају војне агресије Русије, обавезујем се да ћу ратовати против ње».

Ваљда се сећате да смо у прошлој емисији говорили о успутно изговореним претњама украјинског председника Зеленског у Минхену, када је рекао да постоји могућност или таква претпоставка или жеља да Украјина изађе из Будипештанског споразума, тј. из споразума по коме је била у обавези и сагласна да не буде нуклеарна држава.

Приетите се!

За одустајање од нуклеарног потенцијала, Украјина је добила безбедносне гаранције. Ми немамо такво оружје. Али, ни безбедност немамо. Немамо ни део наше територије која је по површини већа од Швајцарске, Холандије или Белгије, а најважније – немамо ни милионе наших украјинских грађана. Све то немамо.

Када смо то чули, многи су се снисходљиво осмехивали, наводно, ма откуд сад то, када… Откуд им то кад је све уништено… и тако даље и тако даље.

То није истина!

То заиста није истина. Да би се направило нуклеарно оружје не треба много времена, па ако вам још помажу Сједињене Државе – не треба вам ни много новца.

Тамо су практично сачуване све технологије из времена Совјетског Савеза.

Експерти су управо чернобиљски саркофаг прогласили за потенцијално најопаснији објект који може бити искоришћен за израду прљаве бомбе.

Још је 2015. године секретар СНБО (Савета за националну безбедност и одбрану Украјине) Александар Турчинов изјавио да је нова власт спремна за то и да Украјина располаже свим што је потребно за тај лудачки потез.

Осим нуклеарке у Чернобиљу, Украјина постоје још 4 нуклеарне електране. Укупно 15 енергетских блокова.

Од 2018. године, 46 посто нуклеарног горива Украјини испоручују САД, а 2019. је Кијев добио дозволу да га сам производи.

Узгред, Турчинова су одмах пресекли након изјаве о прљавој бомби, јер – шта ће европским партнерима Кијева под носом нова заражена зона.

Али, сасвим су могли да Кијеву уступе технологије потребне за производњу нуклеарног оружја.

Пут до нуклеарног бојевог пуњења за Украјину, која има приступ плутонијуму, био би далеко краћи него за Иран или Северну Кореју.

Ова држава располаже и совјетским научним решењима у тој области.

А ни носачи атомских бојевих глава такође нису проблем.

Званични подаци за 2021. годину говоре да Украјина у свом наоружању има 90 лансирних рампи и 800 ракета Точка-У.

У ексклузивном интервјуу за нашу емисију, бивши генерални директор индустријске групе Јужмаш, где су производили чувене «скалпеле» и балистичке ракете, изјавио је да је то украјинско предузће израдило нову лаку ракету.

Вјачеслав Смоленко: То су урадили под паском Пентагона. То је компактна ракета, која може да понесе тону, што змачи – 2 бојеве главе. Недостајало нам је само неколико месеци да то завршимо.

Ето зашто је наша војска одмах под стражу ставила две нуклеарне електране – Чернобиљску и Запорожску.

При томе, њих не обезбеђују само наше војне јединице, већ и они са украјинске стране који су чували те атомске централе.

Зато што управо ти људи апсолутно добро знају какву катастрофу може да изазове непажљив однос према тим објектима.

За то време су инструктори из Сједињених Држава, Велике Британије и Европе припремали су украјинске армијске јединице за уличне борбе.

Каква је то обука, о чему се ради?

Такву обуку су на полигону изводили Канађани. То сам ја, а ово је заузимање објекта.

Којом обуку су се бавили Американци?

Углавном војним извиђањем. Летонци су нам предавали чишћење и заузимање објеката. Сада су ти неонацисти свуда около, а највише понижава то што амерички, канадски и енглески војници долазе у Украјину да би обучавали локалну војску НАТО тактици и руковању НАТО оружјем. На овим фотографијама се види да обучавају Азов. Ми обучавамо нацисте.

Односно, већ од 2014. године, упоредо са гранатирањем Донбаса, ти људи су били практично спремни за ратовање у градовима. Читамо: до почетка специјалне операције руских оружаних снага у Украјини, 80 посто украјинске војске и националистичких формација било је неравномерно распоређено дуж фронта од 600 километара у Донбасу, а командни центри су се налазили у градовима као што су Мариупољ, Волноваха, Рубежное, Северодоњецк, Лисичанск, Славјанск и Краматорск.

Желим да вам скренем пажњу на једну тачку овог документа, ове наредбе. Послушајте: целих пет пасуса тачке 4 посвећено је питањима пажљивог одабира особља, које треба да прегледају психолози како би им обезбедили високу мотивацију. Ради тога су припадници националне гарде стално били накачени на визуелну агитацију – информативно-пропагандне материјале, са заставама и штампаним материјалима.

Дакле, ти људи су морали да буду приправни. А оне који нису – нису укључивали у операције. А шта је значило бити спремни? И, који су били морално спремни? Па управо они који су на гранатама исписивали «Све најлепше деци?»

И ови који кличу: Бандера је наш јунак! Слава! Слава! Слава!

Јесу ли то ти морално спремни људи? Да, они кличу: Слава Украјини!

Ево, чак и ово: погледајте зар није слично?

Висока мотивација – како је схвата командант националне гарде Украјине генерал-пуковник Николај Балана – то су немилосрдност, бестидност и некажњивост. Да ли вас то подсећа на оно што се 1943. године догодило у Волињу? Присетите се, о томе смо већ говорили.

Девети новембар 1943. године. Пољско село Паросле у области Сарни. Банда украјинских национациста, која се прерушила у совјетске партизане, довела је сеоско становништво у заблуду, па их је читав дан гостило. А бандити су у поподневним часовима окружили све куће и у њима побили пољске цивиле. Тада су убијена 173 лица. Спасла су се само двојица који су били затрпани лешевима и шестогодишњи дечак који се претварао да је мртав. Накнадни преглед убијених показао је невероватну суровост џелата. Многе жртве су биле без ушију и носева, са ископаним очима и одрубљених глава.

То су украјински народ и они који су га издали.

На основу Кривичног законика УССР и чланова 296, и 297 Закона о кривичном процесу УССР војни трибунал их је осудио на смрт вешањем због зверског истребљивања совјетских цивила и војника, рушења села и градова и присиљавања на ропство народа совјетске Украјине. Друже команданте, извршите пресуду.

Било је то 1946. године на Тргу Калињина, а сада Тргу Независности, родном месту Мајдана. Да ли се сећате шта је говорила бивша премијерка Јулија Тимошенко? Показали смо то у претходном издању. Желим да подсетим:

Треба узети оружје у руке и помлатити оне проклетиње заједно са њиховим руководиоцима. Подићи ћу читав свет, чим будем могла, да од те Русије не остане ни спржена земља. Бре, њих треба убијати и атомским оружјем.

А ево шта је говорило актуелно руководство:

Знам да су многи од вас поверовали да вас Украјина наводно мрзи, да ће вас наводно напасти и да ће вас наводно уништити. Говорили су вам да ми уништавамо градове. Погледајте шта је учинила Русија. Украјина не пуца по својима.

То јест, то смо ми урадили. Ми, а не војска ВСУ. Ако је тако, онда желим да се обратим онима који плачу, који траже мир и који у то не верују. Ако смо ми то урадили, то значи да сте то ураидли и ви својим ћутањем током протеклих 8 година, својом равнодушношћу и одбијањем да то видите.

Људи гину сваки дан! Сваки дан!

Веома се плашимо и седимо по подрумима.

Шта то радите, Украјинци! Зар не разумете да нас убијају!

Зашто? Зато што сте се бавили само собом. То вам није било важно, није вас интересовало.

Реците ми како треба схватити ово? Ово што говори Ирина Верешћук – потпредседник владе Украјине? Послушајте:

У потрази за спасењем од хуманитарне катастрофе јер оружане снаге Руске Федерације стално гранатирају украјинске градове и села, Украјина моли да се успостави режим тишине и отворе хумнанитарни коридори од 10.00 часова 7. марта 2022. године ради евакуације људи, укључујући стране држављане као и више од 2.000 студената.

А и ово такође говори она:

Неприхватљива је варијанта да хуманитарни коридори буду отворени. Неће наши људи поћи из Иванкова, из Вижгорода, око Кијева у Белорусију да би потом авионима одлетели у Руску Федерацију.

Нуде нам помоћ у организовању хуманитарних коридора, да прогласимо режим тишине у одређено време да би људи који се налазе у градовима могли мирно да напусте опасне зоне. Ми то чинимо, довозимо аутобусе и спремни смо да их примимо. Они излазе. Тек покоји… Зашто? Па зато што им не дозвољавају. Они су живи штит за оружане снаге Украјине које посред стамбених објеката постављају тешка оруђа. То је апсолутно тактика Исламске државе, тако су они поступали.

Шта да вам кажем? Сви ти људи, којима сам већ писала о нашим храбрим браниоцима – пуку Азов – који овде обарају руске авионе… они су хероји, разумеете. А они овде седе, руше нам ограде и куће, пењу се на друге спратове и са њих пуцају, као да то ми пуцамо, а онда отуда стиже одговор. Ето, то су такви браниоци, међу цивилима, на левој обали око наших кућа – такви нас бране.

А ви ћете ми рећи да је то фејк, лагарије и пропаганда.

Али, погледајте…

Одлазите одавде!

Подруми су нам пуни деце!

Тамо су две школе. Видите ли топове?

И шта? Ви желите да откријете наше положаје? Они су поред школе!

Пуца се из стамбених објеката, људи то виде са прозора. Тамо се крећу тенкови, ракете «Град», минобацачи на путничким возилима.

Дакле, истурају становнике Мариупоља као живи штит?

Мислим да је тако. Људе не пуштају. Уопште.

Људи чак и не знају да постоје коридори – они немају везу са спољним светом. То им нико не говори.

Штавише, оне који покушавају да изађу упозоравају да су путеви минирани.

У граду нико не зна за хуманитарне коридоре?

Нико не зна. Говорио сам то комшијама – нико ме није чуо.

Прво, преградили су улице. Из наше улице није било могуће изаћи, чак ни до Мариупоља. Око школе су поставили гомилу грања и заминирали мост. Улице које су преко пута нас, рецимо, засули су камењем, кола нису могла уопште да изађу, никуд.

Ми смо некако успели да се провучемо, а отац је остао. Следећег дана он је хтео да се извуче, поставили су три возила за изношење смећа, не знам да ли су или експлодирала, али су била минирана. А и бочно је било све минирано. Отац је видео мину и некако прошао, провукао се, а три породице са децом нису. Страдале су од тих мина.

Да ли су вам некако помагали украјински војници, да ли су вам дали зелени коридор?

Нико нам ништа није дао, никакве коридоре. Азов, то су пси, кад су људи излазили пуцали су по њима. Кучке.

А шта је Азов радио?

Пуцао је по нама, по колони цивила која је покушавала да прође, гађали су аутобусе.

Најциничније и најужасније је то што су се људи једноставно плашили да изађу из кућа. Послушајте овај сликовит и интересантан дијалог:

Агат, овде Сова, пријем.

Агат је на вези.

Око четврте зграде видим цивиле. Много. Са торбама. Желе да шмугну сепаратистичким коридором.

Понови,шта, бре, раде?

Цивили желе да шмугну, узимају торбе и одлазе! Шта да радимо?! Пријем.

Заустави их, до к..ца. Враћај их кући, нека тамо седе, бре!

Агат, до к..ца, да их пустимо, нека се носе?

Шта ти је, јеси ли полудео? Артиљеријске нападе ћеш заустављати својим дупетом?! Док су они овде, неће нас ј…ти „Градовима“. Ако подигну главу, пуцај им у руке и ноге. Да ли си разумео?

Разумео сам. И примио.

Шта још подразумева «висока мотивација» ових војника? Можда и ово – да као живи штит држе на стотине страних студената?

У покушају да напустим Украјину, отишао сам на железничку станицу. Рекли су нам да у воз пуштају жене и децу, али су афричке и индијске жене истеривали из воза. Пуштали су само Украјинце и друге беле Европљане. Код ове ограде су нас раздвојили – беле на једну страну, а Африканце, Индијце и људе са Блиског Истока на другу. Затим смо организовали протест. Војници су репетирали оружје и запретили да ће нас побити. Рекли су нам ако покушамо да сломимо ограду да ће по нама отворити ватру.

Нисмо се окупали три дана! У студентском дому нема светла, ничег нема, ништа не можемо, све нестаје. Ово место је небезбедно сваког Божјег дана. Неки од нас имају и психичке трауме. Не желимо да нас користе као живи штит. Молимо вас, пустите нас, не желимо да будемо део вашег рата. Молимо вас!

Идемо даље. Украјина моли да почну преговори. Ево, изволите…

…Још једном желим да се обратим Председнику Руске Федерације. На целокупној територији Украјине воде се борбе. Хајде да седнемо за преговарачки сто и да зауставимо погибију људи.

Затим још једном да тако кажемо у интимнијој форми:

Немој сад да одеш – седи са мном за преговарачки сто. Ја сам слободан. Седи са мном, само не на тридесет метара као са Макроном, Шољцем и тд, када си их примио. Ја сам ти комшија, мене не мораш да држиш на тридесет метара. Ја не уједам. Ја сам нормалан мушкарац. Седи са мном. Да попричамо.

И Русија иде на те преговоре. Ја нећу сад о понижењу које трпи наша делегација, кашњењима украјинске делегације на читав дан и одлагањима на један дан. Наши стрпљиво чекају почетак тих преговора за које су молили сами Украјинци. Уз молбе да преговори буду одржани, паралелно чујемо и ово:

Добијамо различите сигнале да неки политичари поново траже нити у Русији. Неки други поново раде на расколу, против нашег јединства. Желим да кажем смо једно и само један пут: шта то радите? Ако чујем још један сигнал, одговор ће бити брз и у складу са ратним временом.

Опростите ми, а шта су то нити? Па управо то што траже људи који покушавају да се договоре. То су нити које их некако повезују. Те нити су илустрација за овај наступ Зеленског:

Видите ли овог човека? То је један од преговарача са украјинске стране – Денис Кирејев. Он је, без истраге и суђења, убијен за наводну велеиздају испред зграде суда. Суда који није ни одржан. Пресуда је донета на улици. Слушајте, не желим да оптужујем било кога. Ја просто обједињујем чињенице. Међутим, изненађује ме како људи могу да говоре тако контрадикторне ствари. У реду је када то говори неки тик-токер или шоумен, то није битно, онај од кога ништа не зависи па ако и зависи, бар мало зависи. Али, то су људи од којих зависи судбина земље, судбина народа и судбина будућности и овог народа и ове државе.

Али, добро, вратимо се уплаканима. Већ смо говорили о онима који плачу због мира. Међутим, постоји и друга категорија.

Постоји категорија људи која говори сасвим друго: зашто толико споро, зашто толико одуговлачимо, хајде брже, треба то завршити и тд. Чини ми се да је веома прецизно на ово питање одговорио публициста Роман Носиков. Често га цитирамо. Послушајте:

Да бисте ратовали треба да војска и јавност верују да раде праву ствар, а то се може постићи на два начина. Прва варијанта је: ако желимо да ратујемо као Британци или Американци, да по градовима одозго сипамо бомбе и пуцамо по свему што се креће, онда треба да дехуманизујемо Украјинце и себи дозволимо да сматрамо да они нису људи и да нисмо исти народ. Дакле да нашем народу и армији одузмемо химеру звану «савест».

Друга варијанта је да ратујемо тако како сада ратује руска војска, тј. да ратујемо опрезно и да на минимум сведемо губитке међу цивилима, па чак и урајинском војском, на жалост – и за рачун сопствених губитака.

Сетите се оне приче: не може руски војник да пуца у голорук народ и децу. То га деморалише. То му даје осећај кривице и смета да оствари задатак, свој дуг, свој војнички дуг. Он не може да поступа тако, присетите се:

ТИТР: САД и њихови савезници бацају тепих бомбе

То не говоримо само ми. Ево америчког писца и редитеља Гонзола Лира Лопеза. Он се нашао у Кијеву баш у време специјалне операције. Послушајте шта он говори: .

Они покушавају да туширају украјинску армију. Али, зашто нема никаквих крупних борби са стотинама или хиљадама жртава? Само ситни сукоби. Да би остварила своје циљеве и намере – руска армија на прстима иде по Украјини. Руска авијација је у прва три сата могла да сатре украјинско небо. Руси су запосели украјинско небо. Сви авиони који лете су руски.

На почетку емисије говорио сам о философу Тојнбију који је рекао да цивилизације пропадају због унутрашњих удара. А шта је то унутрашњи удар? Могу да наведем много примера од којих врви интернет. То је огромна количина лажи, лагарија, извртања чињеница наглавце, подметања, изокретања и сл. Али, добро, када о томе говори човек од кога мало шта зависи – уствари, много тога ако је маса у питању, али од конкретног човека мало, онда је то једна ствар. А друга је ствар када то говори човек који располаже влашћу, који учестује у припреми доношења закона.

У једном од Бесагона говорио сам о Људмили Нарусовој, сенатору из Тиве, узгред – отаџбини, нашег министра одбране. А колико је уопште пута она била тамо? Где је Тива, а где је госпођа Нарусова?

Ево овај сенатор – цивил – у Савету Федерације почиње да расправља о дејствима руске армије током специјалне војне операције.

Ја сам се дан уочи обраћала. Тражила да потврде информацију. Да не одбијају. Молила сам да докажу. Да кажу ди је то веродостојно или није. Мене су оптужили ди не дајем веродостојну информацију. А војно министарство одбија да потврди веродостојност, шта је то?

Ево како на то реагују њене колеге, на пример сенатор Андреј Клишас:

Руско право је тако устројено да све доказе подноси истрага. Ако је то оно штос те хтели да чујете, са вашим стажом посланника у Државној Думи и сенатора. Истрага ће, дакле, то да доказује у одређеном стадијуму. Јер, то иследници доказују. Потом све то иде у Државно тужилаштво, па у суд…

Нарусова: То сам желела да чујем!

Клишас: Чудно…

Нарусова: Не није чудно!

А ево шта говоре људи које госпођа Нарусова представља у Савету Федерације:

Госпођо Нарусова! Обраћају вам се младе патриоте из Тиве које рачунају да сте сенатор у Савету Федерације. Да да, добро сте чули. Рачунамо да сте сенатор. Ми вас се стидимо! Прецизније, срамота нас је због вашег става. Постоји изрека: Птица пева и сама се издаје. Ви се бавите ширењем лажи о руској армији. Даље руке од руске армије! Даље руке од наших хероја. Молимо вас да поднесете оставку. Вама ће бити добро, а ми нећемо морати да се због вас стидимо.

А ево и обраћања Михаила Ходорковског.

Обраћам се Герману Грефу, Алексеју Кудрину, Анатолију Чубајсу, Роману Абрамовичу, Михаилу Фридману и Петру Авену. Свима онима који ме познају и које ја познајем. Момци, сада је такво време када више не морате да жонглирате. Заузмите став или… смо непријатељи! Без увреде.

Мене интересује ово питање. А где су они којима је Ходорковски припретио раскидом пријатељатва? Да ли су они изнели свој став? Нешто рекли? Ако желе да остану пријатељи Ходорковског – они то морају да кажу. А ако не желе више да му буду пријатељи… тим пре и то треба да кажу. А сви ћуте. Обратите пажњу: нису то неки тамо обични пријатељи, већ људи који имају огромне финансијске полуге. Огромне. Како то?

А сад погледајте ово!

Ја не знам шта да вам кажем осим «опростите».

А зашто они плачу? Због тих људи?

Тако више не може. Једноставно не може. Помозите, ко може! Докле ово може да траје?

Где је та власт која бестидно тамо седи. А ја траба да вичем: Слава Украјини!

Зашто?

Зато што сам читав живот радила и плаћала порез?

А сад седим у подруму. А малој деци кидају руке и ноге. А ја треба да вичем: Слава Украјини!

Или због ових?

Али сигурно не због пријатеља које је издао. И не због грађана које је отворено позивао на саботажу и штеточинство.

Обраћње антиратног комитета грађанима Русије:

Позивамо вас на саботаже… Постоје активни начини притиска на власт који не захтевају личну храброст. Сваки рад може бити саботиран. У војним одсецима могу нестајати предмети регрута. У полицијским станицама могу да не пишу пријаве против приведених. Грађани масовно могу да престану са плаћањима комуналних услуга или да одуговлаче плаћања. Чак и саобраћајни колапс у великим градовима. Возачи неће долазити на посао, а прекид рада семафора биће јасан догађај који ће људима створити осећај масовног одбијања рата.

Да ли у свету разумеју шта се дешава? И да ли су свесни? Погледајте, постоје разне избеглице. Ево, ове избеглице су жене и деца. Стари људи. Они који беже од рата. Они који прелазе границу Русије. Њих Русија прима. И на све начине, како може, помаже им. А постоје и они други који путују скупим аутомобилима и за новац преко реда прелазе западну границу Украјине.

Погледајте.

Погледајте шта раде! Погледајте шта раде за паре. Погледајте, то је све за новац! Све то ради новац! Новцем плаћају!

Тише!

Шта ти, бре!

А ево га! Кучка!

Ево како се такве избеглице понашају у земљама које су их примиле.

Људи, будите опрезни. Већ су се појавили Хохли који шарају по аутомобилима са руским заставама и префарбавају таблице уз поклич: Слава Украјини.

Дао сам стан избеглицама. Ујутро је са зида нестао плазма-телевизор, а на зидићу је било написано: Руска бродино, терај се у к…ц!

Нашим избеглицама. Да бисте разумели, наша земља је мала, али поштена и чиста, опростите нам, молимо вас, што нема свака наша кућа модерни тоалет и балкон. Ако вам се нешто негде не свиђа, молимо вас, не долазите у Молдавију. Идите преко границе у Румунију и Европу.

Ко сте ви да се објашњавате са девојком која са вама разговара на руском језику… која вас опслужује, а ви се на њу дерете само зашто што она са вама разговара на руском језику. Не свиђа вам се хотел јер видите да је базен затворен. Зато што сте навикли да живите у комфору.

Погледајте ко је ово префарбао. Ако си Украјинац, врати се и поново офарбај. Ако си већ патриота своје отаџбине и потрошио си новац и време на фарбање ноћу – боље да си потрошио на своје људе – на избеглице.

У Молдавији се руски народ ујединио са Молдавцима, дошли су у хотел где је било много избеглица, а испред хотела је било паркирано много возила са украјинским таблицама. Сви ваши «Поршеи», «Тесле», сва ваша бесна кола била су претворена у смеће. Хаубе су биле отворене, а сви каблови почупани. Све су исекли, а сад ће ваши нерукотворни споменици овде стајати као депонија. Па их фарбајте у разне боје.

А ево и друге стране медаље: Погледајте како се понашају «цивилизовани» Европљани према Русима.

Дошла сам на посао и све је било разбијено. Просута боја.

Ћерку су ми заједно са пријатељима напали у аутобусу 26. фебруара. Нашој деци говоре да сте напали Украјину.

Шта сам ја учинио и зашто? Кечапом су умазали руску заставу.

Остало је још само да им на одећу пришију звезде петокраке. Исте оне које су током рата морали да носе Јевреји. Само што су оне биле жуте и шестокраке.

Сећате се како је све почело? Шта смо хтели? Само смо желели да НАТО испуни своја обећања и не иде даље на Исток. Само смо желели да се заштитимо.

И да ли је то почело јуче? Не! Присетите се шта је, пре 15 година, говорио наш председник:

НАТО своје ударне снаге премешта према нашим државним границама, а ми, строго поштујући договор, уопште не реагујемо на та дејства. Зато имамо потпуно право да вас отворено упитамо: Против кога је уперено ово ширење?

Руси су нас још пре 15 година упозоравали. Тада је овде говорио Путин, на овом месту у немачком Бундестагу, а ви сте сви овде аплаудирали. Затим нам је понудио заједничку архитектуру безбедности у Европи, а ви сте рекли – не! Игнорисали сте све предлоге и зато имамо рат у Европи. И ви сте такође криви за то!

Штавише, сенатор Џозеф Бајден је 1997. године ово наглас говорио. Послушајте…

Мислим да на једном месту на најбржи начин можете изазвати ужас. Ако, независно од захтева и параметара са којима држава мора бити усклађена. Тако ће бити ако примимо балтичке државе у контексту односа између НАТО и Русије, између САД и Русије. Ако и постоји нешто што може да помери равнотежу у нашу корист – немам у виду агресивну и импулсивну реакцију Русије на плану употребе војске – то ћемо остварити на тај начин!

Прошло је само 25 година. А шта је ово, неки други Бајден? Не, исти је! Само што данас он говори ово…

Напад на Украјину је био намеран и потпуно ничим испровоциран. И, сада ће га слободни свет позвати на одговорност!

А ево шта говори професор Чикашког универзитета Џон Миршајмер. О овоме што се данас дешава…

Да ли можете да замислите ситуацију, на пример, да за 20 година Кина уђе у савез са Канадом и Мексиком и распореди своје трупе на територији Канаде и Мексика, а ми то да посматрамо и кажемо: «Није то проблем! Ми смо прогресивни људи 21. века! Само би се старомодни људи попут Владимира Путина забринули због тога!». Разуме се да то није могуће!

Поновићу: кад би Украјина ушла у НАТО, његове ракете бе се налазиле 39 километара од нашег града Белгорода – 4 минута лета до Москве. Па, да ли то треба да нас брине? У међувремену, нацистичка епидемија би се ширила у свим правцима, у свим областима живота. Требало је све то осмислити! Параолимпијским спортистима који су се четири године припремали за Олимпијске игре забрањено је да учествују на тим играма. Руске мачке не смеју на неку изложбу. У свему долази и до апсурда. Забрањују извођење Чехова. Забрањују извођење Чајковског. Од певачице Нетребко и диригента Гергијева траже да се одрекну Отаџбине. То је заиста ужасно. А ево како на то реагује мајка болесног детета…

Осам година убијају децу, убијају жене. Осам година цео свет на то затвара очи. Моје дете је болесно… тешко болесно, и када смо притиснули дугме да подржимо председника, за Донбас и за Луганск, знала сам шта ми прети. Ја сам под санкцијама, као и цела моја породица. А ти апарати на којима се моје дете налази, амерички су. Знам да сам ставила на коцку живот свог детета, али сва та убијена деца су ставила све на своје место…

Желим да вас подсетим на један документ о коме смо говорили пре неколико година…

Генерал-пуковник Халден. Неумољива одлука фирера да са земљом сравни Москву и Лењинград да би се потпуно ослободио становника тих градова које би у противном, током зиме, морао да храни. Авијација је имала задатак да уништава градове како не бисмо морали да користимо тенкове.

Командант 4. тенковске армије генерал-пуковник Хепнер. Древна борба Германа против Словена је одбрана европске културе од московско-азијатског наплива, одбрана од јеврејског бољшевизма… Заштита европске културе мора имати за циљ уништавање данашње Русију и зато мора да се води са нечувеном суровошћу…

Не личи ли ово на савременији документ о коме смо такође говорили? И то у прошлом Бесогону. Присетите се…

Ево, за пример, исказа са сајта званично признате партије Свобода. Да бисмо реално створили украјинску Украјину, треба физички ликвидирати сву интелигенцију која говори руски и све украјинофобе (брзо – без истраге и суђења стрељати. Регистар украјинофоба у својој зони одговорности може да састави било који члан Свободе), побити све чланове антиукрајинских странака и организација, не само проруских, већ и проруминских, промађарских и протатарских. Аморфна биомаса живих желудаца која говори руски – то стадо треба ликвидирати, свести га не 5-6 милиона јединки.

Хајде да се присетимо ко је својевремено помагао фашистичкој Немачкој? И о томе смо говорили…

Према речима философа и политиколога Олега Матвејчева, списак није «коначан», али је приближно следећи: Круп, Пума, Адидас, Икеа, Метро, Чејс банка, Форд, Кодак, Кока-Кола, Нестле, БМВ, Маги, Нивеа, Џенерал електрик. Хуго Бос. Сви су они у то време радили и било им је одлично!

А ко сада шаље оружје Украјини? Па ти исти! Практично ти исти! Зар сви ти документи и чињенице нису довољни оним уплаканим и сумњичавим? Желите ли још доказа? Изволите.

Руска армија је спречила катастрофу која је претила свету – осујетивши фаталне планове Запада. Руски генералштаб располаже са стотинама докумената који откривају страшну истину. Пентагон је неколико година користио вишемилионску државу на граници са Русијом као експериментални полигон. Тридесетак лабораторија по читавој Независној – у њој су вршени експерименти са изазивачима кримске хеморалгичне грознице, куге и антракса. И све то може да послужи као пуњење за билошку бомбу.

Више од 320 контејнера уништили смо у две лабораторије у Харкову и Полтави, а њихови документи допали су у руке руске војске.

Амерички и немачки експерти су са завидном регуларношћу посећивали те биолошке лабораторије. Платни спискови запослених вођени су у доларима, а Управа америчког Министарства одбране за смањење претњи наведена је као извор финансирања. Током протеклих 12 година у Украјини су забележене смртоносне хеморагичне упале плућа и колера. Чак је у Африци било мање оболелих! У Украјини је више од 300 људи умрло од свињског грипа у пролеће 16. Украјина је чак смислила природни начин како да биолошко оружје пребаци преко наше границе. У пронађеним документима, на пример, постоји протокол о сеоби дивљих патака. У националном парку Асканија-Нова, у близини Херсона, формирали су посебне научне прстенове да би након две године једну птицу пронашли у Ивановској области, а другу у близини Вороњежа. Научници тврде да само две заражене јединке могу да пренесу инфекцију на хиљаде других птица током миграције.

Неколико хиљада узорака серума пацијената, који првенствено припадају словенској етничкој групи, однето је из Украјине у амерички војни истраживачки Институт Волтер Рид ради тестирања средстава за лечење и превенцију инфекције корона вирусом.

Постављам питање: а зашто Сједињене Државе не формирају такве лабораторије код себе? Земља је велика, огромна територија – могу и тамо да буду. Дакле: зашто их нема? Па зато што је то смртно опасно. А све што је смртно опасно намењено је другима, а не Сједињеним Државама. Ко је смислио да се за преношење ових сојева користе птице? И да се трајекторија њиховог лета рачуна преко руске територије? Сад ће ми рећи: опет конспирологија, сенилност, лагарије! Добро. Не верујете мени? А заменику америчког државног секретара Викторији Нуланд верујете? Послушајте…

Истина, у Украјини постоје објекти за биолошка истраживања. Ми смо забринути јер их Русија може добити. Ми са Украјинцима радимо да осигурамо да резултати истраживања не доспеју у руке руских снага…

И, већ сада амерички медији имају питања.

Шта? Ви желите да кажете да су то тајне биолабораторије? То јест, оне исте тајне биолабораторије које Украјина сигурно нема, ипак постоје? Шта више, како тврди Нуландова, те тајне биолабораторије у Украјини не само да постоје, већ су њихове активности толико опасне и застрашујуће да се она – цитирам – плаши да би њихови такозвани истраживачки материјали могли пасти у руке руске војске! Да не бих псовао у директном преносу, само ћу рећи да смо – зинули! Викторија Нуланд је на јавном саслушању пред комитетом, под заклетвом, потврдила да су «руске дезинформације», за које нам је пре неколико дана речено да су неморалне лажи, теорија завере и бесмислице, у ствари апсолутна истина!

Још смо се у претходном Бесогону обраћали онима који желе да ствар генерализују, разумеју заједнички смисао, али да се не уносе у детаље. Тада сам мислио да ово није рат Русије и Украјине и да није рат Русије и Европе или Америке, не, то је рат против руске цивилизације, против православне етике, али након свих чињеница о којима сам сада говорио, ствар је још страшнија. То је рат против етноса. Када због експеримента узимате Словене, да би се утврдило како на тај етнос дејствују отровне материје… Децо, драга!? План ОСТ је дечја игра, бајка…

Скренуо бих вам пажњу на још једну ствар – на изјаву Министарства иностраних послова Руске Федерације: Циљ специјалне војне операције је заштита грађана ДНР и ЛНР, демилитаризација и денацификација Украјине, уклањање војне претње Русији са украјинске територије јер су је освојиле НАТО земље и напуниле оружјем. Операција нема задатак да окупира Украјину, ни да уништи њену државност, ни да свргне актуелну власт. Није усмерена против мирног становништва.

Ништа не желим да поредим, али нешто ми паде на памет: да ли би 1945. године био могућ документ у којем би се наводило да свет тежи денацификацији Немачке, али без уклањања њене власти и разарања њене државности? Да ли се можете ослободити режима ако се не ослободите оних који њиме управљају и оних који их подржавају? У крајњој линији, како је могуће не ослободити се оних који су тај режим створили и – шта ће бити ако пристанемо на понуде оваквог председника:

Наравно, наравно да су преговори потребни. Али, само под одређеним околностима . Ако се зауставимо, не доведемо ствар до краја, не остваримо своје циљеве, нећемо моћи да оправдамо ни жртве ни трошкове.

Слушајте, па ми смо једина земља у свету против које је за 8 година уведено више од 5,5 хиљада санкција. То је више, много више него што је било уведено против Ирана, Сирије, Северне Кореје и Венецуеле. Добро разумем да све то изазива страх, немир, да то изазива непријатности, да то доводи у питање наш уобичајени начин живота, али желим да се сетим речи једног хумористе из источне Европе који је рекао: тешка времена… треба се уздржавати од свега о чему наши преци нису имали никакву представу. А то доказује овај мали видео клип, погледајте.

Како је говорио велики војсковођа Александар Васиљевич Суворов: «Ми смо Руси! Какво одушевљење! Све најбоље, чекам наш следећи сусрет»

И ево из резерве се вратио наш заставник прве класе Криворучко и, као увек, рекао: Одлазимо по један, а ако зареба – сви смо «геолози»!

Све најбоље, чекам наш следећи сусрет!

Извор:
ФАКТИ