Руске ратне вибрације угрожавају јединство државног врха

Песков – зона конфора или опозиција

• Песков: „ми очекујемо мир и завршетак војних операција“.
• Изјава Пескова може означавати и раскол у политичкој елити Руске федерације, и то у тренутку када је јединство најпотребније.
• Писац ових редова сматра да је слабост и сломљеност Пескова пре свега због његовог психолошког карактера, а не издајства земље.
• Сергеј Михеев, беспоштедни политички аналитичар, износи податак да се у челичани у Мариупољу крије група америчких и НАТО високих ефицира, на челу са генералом француског имена и презимена.
• Поред Руса патриота, Русију бране храбро и они који нису пореклом Руси. На челу те колоне, поред осталих су углавном Јермени, Чечени и Јевреји.
• Размере угрожености Русије су колосалне

Пише: др Милан Миле Томић,
проф. менаџмента и политиколог

Одмах након завршетка друге рунде преговора у Истанбулу између руске и украјинске зараћене стране, огласио се на Прес-конференцији важан члан руског преговарачког тима генерал Александар Васиљевич Фомин, иначе један од заменика Министра одбране РФ, огласивши притом да ће се руска војска повући из зоне Кијева, као компромис украјинској страни. Та изјава изазвала је приличне недоумице у великом делу руске јавности, која је сматрала да је то веома рискантан стратегијски потез.Треба напоменути да је један од циљева Специјалне војне операције у Украјини денацификација ове земље, која се не може спровести у потпуности без ослобађања Кијева, а нарочито Лавова, упоришта неонациста. После те изјаве Фомин се ретко или никако није појављивао у јавности.

Да то није безазлен и јединствен случај искакања из „мејнстрим“ политике Кремља, говори и интервју Дмитрија Сергејевича Пескова Скај њузу (потом пренето на белоруској телевизији), који је поновио Фоминову изјаву, додавши притом да је то „знак добре воље Москве у циљу успешног продужења преговора између две стране“. На тој „доброј вољи“ се прес-секретар Председника РФ, иначе један од заменика руководиоца председничке администрације, није зауставио. Песков је том приликом изјавио да су Иван Ургант и Ксенија Собчак, без обзира што су они, као познати и утицајни ТВ журналисти и новинари, напустили земљу одмах након почетка специјалне операције изјаснивши се против кремаљских потеза, у ствари „добри патриоти“ и „врхунски интелектуалци“.

Песков: „Ми очекујемо мир и завршетак војних операција“

То је изазвало још већи револт присталица одбране земље. А, она се одиграва тамо где се и припремао удар на Руску федерацију – у Украјини. Мисао о успешном завршетку „преговора“ Песков је изразио у сентенци да „ми очекујемо мир и завршетак војних операција“. Рекао је „ми“, и то је реч која је ставила под сумњу његову лојалност Русији и Председнику Путину. Јер, у чије је име Песков говорио – „ми“, и то у тренутку када истраживања јавног мњења у Русији говоре о огромној подршци народа политици руководства Руске федерације? Више од 80 одсто испитаних сматра да је политика земље везана за Украјину исправна. У том обиму даје се и подршка председнику Владимиру  Путину.

Та фамозна реч „ми“ многима боде очи из једноставног разлога, с обзиром да она може означавати и раскол у политичкој елити Руске федерације, и то у тренутку када је јединство најпотребније. Песков се наједном нашао у веома тешком положају, чак му је и функција угрожена, сматрају руски политички аналитичари. Новинари и медији га већ бојкотују. Ето, како неодмерене речи могу бити кобне у политици. Дмитриј Песков се од миљеника јавности и веома популарног политичара нашао у готово безизлазној ситуацији – да брани свој по многима сумњиви патриотизам.

Ко је у ствари Дмитриј Сергејевич Песков? Патриота, опозиционар или конформиста? Ако се изузме његов патритизам, који бар до сада није био под претећим знаком питања, као и његове евентуално и потајно опозиционо деловање, које није доказано, зашто би он био онда конформиста?

Песков показао и доказао да није лидер и да нема неопходну чврстину политичара у кризним ситуацијама

Понешто се, међутим, из његове биографије може докучити. Пре свега може се објаснити његово бекство у „зону конфора“ из подразумевајућег одрицања и трпљења због непријатељства Запада према Русији. Писац ових редова сматра да је слабост и сломљеност Пескова пре свега због његовог психолошког карактера, а не издајства земље. Он је више пута показао и доказао да није лидер и да нема неопходну чврстину политичара у кризним ситуацијама. У њему самоме одиграва се процес унутрашњег, душевног раскола и својеврсне шизофреније, раздвојености и конфликта између сопствене реалности и општедруштвене стварности. Колебљивост у политици у тако важним друштвеним и државним питањима није пријатељ политичарима.

Дмитриј Песков је свршени студент азијских и афричких језика на Московском гасударственом универзитету (МГУ) и по тој линији започео је каријеру у Министарству иностраних послова, најпре као трећи секретар амбасаде, а потом и као први до амбасадора у Турској. Рус, рођен у Москви, син совјетског дипломате. Јелцин га је после посете Турској приметио и послао натраг у централу МИД-а на прилично висок положај. Овај сада већ 55-годишњак (рођен 1967. године) ожењен је и има петоро деце из три брака.

Песков побегао у зону комфора

Доласком Путина на чело државе његова каријера се још брже развијала. Радио је у администарцији председника да би ето догурао до врло значајне функције – прес секретара и заменика шефа администрације. Важи за председниковог првог политичког саветника.

Још половином прве деценије 21. века организовао је у Санкт Петербургу самит „Г8“, служећи се, наводно непотребно, услугама једне од великих ПР агенција из САД под називом „Кечум“ (Ketchum), јер је по речима сведока он сам изгурао тај пројекат. Наводно сарадња са том агенцијом је продужена још неколико година, што је коштало руски буџет близу 30 милона долара. Тај потез је, кажу, учврстио његову финансијску стабилност. Пре неколико година обелодањен је списак руских политичара који имају рачуне у иностраним банкама, на коме се нашао и Дмитриј Песков. Та потенцијална афера је убрзо заташкана. По речима експерата на руци Пескова налази се ексклузивни сат марке „Ришар Мил“ (Richard Mille), чија је вредност процењена на 620.000 долара.

Од петоро његових потомака једна од кћери студирала је у иностранству и тамо је остала да живи. За теоретичаре завере то је био довољан податак. Могуће да је све то утицало да Песков из једне зоне побегне у другу зону – овога пута у „зону конфора“, да би сачувао неке своје привилегије које му дају иностране материјалне активе.

Дакле, могући „раскол“ у политичкој елити РФ има подлогу управо у тој „зони конфора“. Да ли је то последица слабе политичке личности, убеђеног опозиционарства или недовољног патритизма, време ће ипак све показати, јер у анализи таквих догађаја увек треба бити обазрив. Не зна се шта иза свега тога стоји. Претпоставке саме по себи нису довољне.

НАТО генерали у Мариопољу?

У последњој недељи испред опкољеног Мариопоља, упоришта неонацистичког батаљона „Азов“ који истура становништво као живи штит за сопствену одбрану, оборено је по неким подацима пет украјинских хеликоптера који су се упутили у реон „Азовстајла“, индустријског „града“ у граду (20 квадратних километара површине). Упорност налета хеликоптера упућују на закључак да се ради о операцији спасавања веома важних личности која се налазе у обручу руских снага.

Емануел Макрон, француски председник је  изјавио да није успео да убеди Путина у отварању коридора за део снага „Азова“ и да је „цинизам“ руског председника био жесток. Такво једно настојање Макрона говори да се одиста ради о веома важним личностима који треба да потраже спас у напрасној евакуацији. Сергеј Михеев, беспоштедни политички аналитичар, износи податак да се ради о групи америчких и НАТО високих ефицира, на челу са генералом француског имена и презимена.

Сазнање да постоји чврста спрега између ланца командовања НАТО снага са извршиоцима у украјинским војним формацијама и њиховим нацистичким сателитима, узбуркало је руску јавност која захтева да се они живи приведу правди. На тај начин би се сведочењима наречених НАТО официра разоткрила улога и учешће атлантистичких снага у овом руско-украјинском рату.

Податак да се Русија у Украјини брани од целокупног Запада, што поткрепљује озбиљна претпоставка о умешаности НАТО војних снага, је још један доказ да колебљивости у сумњичавим структурама политичког и уопште друштвеног миљеа РФ нема места. Огромна већина руског становништва схвата о чему је реч, док појединци на челу са Песковим бране своје интересе на уштрб сопствене државе и народа.

Русију бране и Руси и Русијани[1]

Једна чињеница упада у очи неодољиво. Поред Руса патриота, Русију бране храбро и они који нису пореклом Руси. На челу те колоне, поред осталих су углавном Јермени, Чечени и Јевреји.

Сергеј Ервандович Кургињан, пореклом Јерменин, професор универзитета, политичар, научник и позоришни продуцент, оснивач је и вођа руског националистичког покрета „Суштина времена“, стао је у одбрану Русије као прави руски националиста. Његова борба и јавни наступи говоре у прилог томе. Теза који увек износи јесте да је Русија нападнута економски, политички и војно и да се она мора бранити и одбранити по сваку цену.

Андраник Мовсејевич Миграњан, познати и признати професор Московског Гасударственог Института међународних односа, једног од најпрестижнијих у свету факултета у тој области, експерт је политичких наука и међународне политике. Рођен је у Јеревану (Јерменија). Његове теоријске анализе у наовонасталој кризи Запада и Истока су упечатљивe у принципијелној одбрани Русије и њене безбедности. Колико се замерио Западу говори податак да је добио санкције САД, тако да више није гостујући професор на америчким универзитетима. Иначе, дуги низ година радио је као експерт Уједињених нација.

Маргарита Симоновна Симоњан, млада главна уредница и директор телевизијске међународне мреже „Раша Тудеј“ (Rossia Today), грчевито се бори за истину коју покушава да презентира целом свету упркос санцијама према њој самој и према медију који представља, од стране САД и његових сателита.

Име Владимира Родолфовича Соловјева, руског Јеврејина, телевизијског водитеља и најпопуларнијег и најкомпентентијег журналисте Русије, на далеко је познато. Његова емисија „Вечер с Владимиром Соловјевим“ има милионско гледалиште, као и његов ТВ канал „Соловјевлајф“ (SolovevLife) на којем гостују сва позната имена руске политикологије, економије, војних и политичких дела. И он и његове емисије су међу санкционисаним новинарима и медијима од стране Запада. И поред тога што има некретнину у Италији, није се одрекао, као други, своје понекад и радикалне националне реторике и политичких убеђења, како би спасао своју имовину. По цену да буде и одузета.

У последње време поново је у жижи јавности знаменити млади политиколог Армен Сумбатович Гаспарјан и његова књига „Лаж комонвелта“ (Ложь Посполита) издата пре три-четири године. У њој овај ватрени патриота, јерменског порекла тврди и доказује да се нацизам, са фашизмом, поново пованпирује на Западу, поготово у Немачкој (прећутно), Украјини и Пољској. Доказује оно што се прећуткивало деценијама и „гурало под тепих“ а то је да су Пољаци за време Другог светског рата били веома активни колаборационости са Хителоровм Немачком и да су умногоме одговорни за јеврејске жртве у том рату. Њихова злодела су трајала највише у току 1945. године, чак и после потписане капитулације. Данас се Пољаци појављују као највећи непријатељи Русије, руше споменике ослободиоцима од фашизма, што ревносно чине у друге земље, прекрајају историју говорећи да су Руси окупатори Пољске, иако су совјети положили скоро милион живота за њено ослобођење.

Ови подаци говоре у прилог тези да се у Русији њени непријатељи из неруског етничког корпуса могу историјски објаснити али не и разумети, а да се мрзитељи сверуског из руског националног тела не могу ни објаснити ни разумети. Размере угрожености Русије су колосалне,  а одбрана највеће земље на свету представља прекретницу у историји човечанства и саме Руске федерације и руског народа. То су схватили и они који нису етнички Руси али су руски родољуби.

Отуда и прича о Дмитрију Пескову с почетка овог текста. Три приче, два антипода.

………………..

[1] Руси су појам за етничко порекло, док су Русијани сви грађани Руске федерације, без обзира на етницитет

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ