Владика Максим богослужио у Богородичином манастиру у Новим Козарцима, владика Никанор покушао да га у томе спречи

На наставак прогона и покушај ометања светог богослужења одговорено исповедањем вере и смиреним одстојавањем на темељу светог православља

Новоосновани катакомбни манастир Пресвете Богородице Млекопитатељнице у Новим Козарцима код Кикинде је најмлађи манастир епархије Рашко-призренске у егзилу у коме се богослужи тек четири месеца. Можда баш због тих порођајних и благословених мука кроз које пролази сваки наш нови манастир, Мајка Божија нас је наградила да и у овом кратком временском периоду, иако недостојни, будемо благословени чешћим светим архијерејским Литургијама које служе наши архијереји у овом скромном манастиру.

Тако је било и у ову Средопосну четврту недељу васкршњег поста. Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим уз саслужење архимандрита Пантелејмона, јеромонаха Методија и јерођакона Онуфрија. Међутим, да није било помоћи Божије, Пресвете Богородице и добрих људи и небеског благослова и духовног покровитељства нашег светог старца блаженоупокојеног владике Артемија, ова света архијерејска Литургија не би била одслужена јер су тако планирали они који се Бога не боје и људи не стиде. И сада се показало да где су искушења већа – ту је и благодат Божија већа.

Рано ујутру, пре свете Литургије, испред манастирске порте су се окупили незвани и недобронамерни гости, епископ банатски Никанор и више од педесет свештеника банатске епархије. То су наша заблудела браћа који су скренули са освештаног, апостолског, светоотачког и светосавског пута СПЦ и чија је жеља и намера да и нас некако приволе да их следимо у неразумним поступцима и понашању и напустимо пут Светог оца нашег Саве – утемељивача и оснивача свете Српске Православне Цркве. Ако у томе не би успели, онда бар да нама и верујућем народу који препознаје где се чува чиста православна вера и света СПЦ, забране да се молимо и служимо Господу Богу.

Присутна је била и патрола полиције. Са њима је разговарао старешина манастира архимандрит Пантелејмон објаснивши да је наш манастир задужбина нашег блаженопочившег духовног оца и Епископа Артемија а не прћија и приватно власништво владике Никанора, да се верни народ ту сабрао да се заједно са нама помоли Богу, да се приближава време служења свете архијерејске литургије, да они који су окупљени испред манастирског дворишта и у самој порти желе у томе да нас спрече и да на то немају никакво право ни пред Богом ни пред људима, а да такође немају упориште у својим нечасним намерама ни у Законима и Уставу Републике Србије. Старешина патроле је имао разумевања за овакве аргументе и заиста се постарао да можемо неометано служити свету Литургију, иако је неколико наших верника физички било спречено, од стране окупљених насилника, да уђу у манастирски конак и капелу и присуствују светој Литургији.

Претходно, а по благослову нашег епископа Ксенофонта, хорепископ Максим се одазвао молби владике Никанора и разговарао са њим неко време испред манастирске капије. У току разговора више пута се чула недвосмислена претња владике Никанора да он са његовим свештеницима неће допустити да се ту служи света Литургија. На крају смо се вратили у манастирску богомољу са речима владике Максима упућених владики Никанору да свако ради свој посао и да ћемо ми служити свету Литургију због које смо се и окупили на тај свети дан у нашем манастиру. Тако је и било, уз Божију помоћ. Света Литургија је одслужена онако како Господ Бог заповеда.

Владика Максим је беседио: „Ни једно добро дело не може проћи без искушења. Искушења проверавају чврстину и утврђују свако добро дело. Тако и у овоме Великом и Часном посту наш подвиг служења Богу, наш подвиг исповедања вере мора да буде опробан огњем искушења. Наша борба за веру, ево, траје већ десет година. Више од десет година траје тај фронт који је отворен унутар Српске православне Цркве за очување њене суштине, која је садржана у чистом догматском исповедању вере православне, вере светосавске, и после сваког затишја та борба се наставља. Многи у тим затишјима нас исмевају и кажу нам: Ко вас то гони? Ти многи могу, слободно, да дођу данас и да виде сцену испред ове катакомбе и да виде и да се увере ко нас гони, ко покушава да омете ову свету Службу. Али, Бог силу не воли и права сила је у Истини Божјој, оној Истини на којој је утемељена Црква Божја, а тиме и наша света Епархија у егзилу…  На сваки прогон, на свако изругивање нас, који настојимо да чувамо веру православну, ми ћемо одговорити смиреним одстојавањем на темељу вере православне и смиреним, побожним подвигом живљења у вери православној. То је отачки аманет, то је пут који су они нама зацртали, међу њима посебно свети Јован Лествичник, кога се сећамо и у овој, четвртој недељи светог Великог и Часног поста. Нека нас свеблаги Господ у таквом једном подвигу укрепи молитвама свете Своје Мајке, молитвама светог Јована Лествичника и свих оних светих отаца који су том лествицом достигли Царство небеско! Да тога и нас Господ удостоји, амин Боже дај!”

Незвани гости су, после свете Литургије, напустили манастир са претњом да убудуће неће дозволити служење Литургије.

На крају подсетимо на речи Господње:

„Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима“ (Мт 5:11-12).

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ