Хрватска са Теслом у Европу

Јосип Броз је вероватно једини лидер који је на овим просторима умео да рекламира и успешно представи свету себе и своју државу. Вероватно не постоји вођа ни јужних Словена, ни Срба, који је више разумео важност прављења добре слике о нама у другим државама. Уз његову сагласност финансирани су огромни филмски пројекти, Неретва и Битка за Сутјеску, с намером да се НОБ промовише у иностранству. У ту сврху у Југославију су доведени Ричард Бартон, Орсон Велс, Јул Бринер, Франко Неро, Силвија Кошчина и многи други, и то у времену њиховог врхунца популарности. Филмски плакат за Неретву урадио је Пабло Пикасо. Тито је пазио и на свој лични имиџ, и поред тога што је и те како обраћао пажњу на своје облачење, имао је и ,,дворског фотографа“ Иво Етеровића, који је био задужен за прављење ексклузивних фотографије, који су породицу Броз представљали гламурозно, чак и у обичним, приватним тренуцима опуштања.

А онда су дошле деведесете и под Милошевићевим вођством, Србија као да је потпуно изгубила интересовање за свет. Сва државна пропагандна машинерија била је усмерена једино ка стварању слике код домаће јавности. Милошевићу није било важно мишљење запада, и западног јавног мњења, јер је рачунао да само домаће може да утиче на његов положај, па се само њему и обраћао. Па су тако и народом колале приче и ,,народни слогани“ о томе како ће ,,истина победити“, ,,правда је на нашој страни“, ,,правди није потребно доказивање“, ,,схватиће они једног дана“… Само што тај дан никако није долазио, и истина још никако да победи. Таква незаинтересованост пренела се и на ауторе, па су тако прављене монографије и разни прикази сукоба на Балкану, без икакве жеље и намере да буду преведени у иностранству. Као да је намера била да се домаћем читаоцу нешто објасни, или да се он држи у уверењу да нешто зна.

И тако, док су други народи унајмљивали пропагандне агенције које су промовисале њихове стране у југословенском сукобу, овде су се углавном пратиле митологијске приче, и веровало у великог вођу. Хрватска је одлично знала важност мишљења запада, и формирања доброг имиџа, и то је део разлога због којег је њихов став (који је данас запечаћен и пресудама Хашког трибунала), и став запада. И због тако успешно маркетиншко-пропагандног деловања, Хрватска ових дана улази на велика врата у Европску заједницу. Вероватно не постоји држава у свету, која је више крала туђе територије од Хрватске. Можда реч ,,крађа“ зашкрипи у нечијем увету, али нема друге која би објаснила оно што се десило. Није позајмица, јер они то неће вратити, и није освајање, јер само победници освајају.

После Првог светског рата, Хрватска је преведена на страну победника и ,,награђена“ тако што је добила територије аустријске Војне Крајине, које претходно није имала. Након Другог светског рата поново су, иако губитници, по први пут у историји добили Барању и Дубровник. Од Италије (такође губитника али без среће да имају наивну Србију за комшију) преузели су Далмацију и јадранска острва. Таква Хрватска, губитник оба светска рата, са све заставом која је пратила и њену нацистичку прошлост, шаховницом, поносно улази у Европу. Не само што нису суочени са својим злочинима из светских ратова, и злочинима из последњег рата, него су успели да тако некажњени уђу у Европу. Чак су и ту ,,шаховницу“ која је вероватно аналогна нацистичкој ,,свастици“, успели да продају као нешто на шта још увек имају право, иако је умрљана крвљу исто колико и свастика. Хрватска уме да се добро маркетиншки прода, и свака им част на томе, нек им је све најбоље у Европи, умели су, знали су како и то су заслужили знањем и радом.

Нико нама споља није крив што немамо тако вољне и способне људе. Па тако рецимо, док хрватски ХРТ своју гламурозно и епски направљену емисију ,,Хрватски краљеви“ (у множини) продаје светским кабловским каналима (тако да и гледаоци у Србији на својим телевизорима могу да гледају епопеје о хрватским европским лидерима), РТС прави серију о Дражи Михајловићу. Па ћемо ми тако на јесен, кад Хрватска буде у Европи, оној која ужива у маркетиншком приказу њихове краљевске лозе, уместо да свету представимо неку од наше три велике династије, ми ћемо овде имати велику партизанско-четничку полемику. Док се Хрватска буде бавила Европом, ми ћемо да се преслишавамо знања о Другом светском рату.

Ових дана, Хрватска планира да у Европу уђе са Теслом. Направили су серију са краљевима, а сад планирају и да прошире понуду Хрватске. На свечаности поводом уласка Хрватске у Европску унију, на Тргу Бана Јелачића, биће представљени знаменити Хрвати, Тито, Туђман, Марко Поло, Славољуб Пенкало и – Тесла. Хрватско својатање Тесле започело је одмах након почетка сукоба на Балкану, у време кад је сваки народ започео да ,,пребројава“ своје познате представнике. Чак је и на првобитним страницама Википедије Тесла био представљен као Хрват, али срећом, чињеница да је Теслин отац био православни свештеник није могла бити заташкана ни пренебегнута. Због тога су се затим појавиле тврдње да је истина да је Теслин отац Србин, али да је Никола био више наклоњен мајци, која је била Хрватица. Али авај, испоставило се да је и мајка Ђука [1] такође ћерка православног свештеника, Николе Мандића из Грачца, па ни та тврдња није могла да прође.

Након таквих промашаја, данашњи текстови на хрватском интернету углавном се слажу да су Теслини родитељи Срби, али се сад тврди да су преци Николе Тесле хрватски племићи из Задра, и да је његов прадеда прешао у православље и променио презиме у Тесла. Такви ,,историјски докази“ засновани су на причи професорице Љубице Штефан, која је док је живела у Београду наводно имала прилике да види Теслин дневник у његовом музеју, а све то због тога јер су јој београдски домаћини, завереници какви Срби већ и јесу, показали дневник верујући да је она Српкиња. У шта је лако поверовати, јер је презиме Штефан баш познато српско презиме. Иначе, професор Штефан такође је, уз Фрању Туђмана, заступала становиште да је Јасеновац био место погубљења усташа и домобрана, а не Срба, Јевреја и Цигана, што довољно говори о њеном кредибилитету. Али, у недостатку других веродостојнијих доказа, данашњи хрватски извори углавном верују њеним речима о Тесли.

Хрвати сматрају да имају право на Николу Теслу, због места рођења и тврдњи о његовом хрватском пореклу. У Заводу за научни рад Хрватске академије наука и уметности, објављен је и предлог за доделу међународне награде ,,Никола Тесла“. Хрватска испостава Ериксона зове се ,,Ericsson Nikola Tesla“. Да ли би ико могао да замисли шта би се десило да је Тесла заиста Хрват, или да му отац није био православни свештеник? Колика би то промоција била, колико награда, назива испостава страних фирми, колико би улица, тргова било названо његовим именом, колико би филмова било снимљено… Код нас, сва срећа па је један аеродром добио његово име, а мало је фалило да се ни то не деси.

Уколико Хрватској прође ово са својатањем Тесле, вероватно ће на реду бити и неки од осталих Срба рођених на простору садашње Хрватске. Милутин Миланковић је рођен је у Даљу, код Осијека, Јосиф Панчић у Угрини, јужно од Ријеке, Григор Витез у Новој Градишки, Симо Матавуљ у Шибенику, Јованка Броз из Пећана код Удбина… Ништа није немогуће. Већ данас, у хрватској Википедији, која јесте референца за многе текстове и ставове, пише да су Раде Шербеџија и Арсен Дедић Хрвати из српских породица. Шта год то значило. Због тога ценим да су од националног усвајања засад једино безбедни Поп Момчило Ђујић из Книна, и остали четници из Хрватске. Барем уколико четници неким случајем не постану глобално популарни, а уколико се то деси, вероватно ће и они постати велики Хрвати који су се борили против нацизма, а онда ће ХРТ правити гламурозне серије о Дражи, и боље од оне најављене РТС-ове, и продавати их светским кабловским програмима.

Хрвати ће се 30. јуна Европи и свету представити и са Теслом. Већ смо изгубили Косово, а сада ћемо изгубити и Теслу. Не постоји ништа што би могло да се уради да би се то спречило, и могу лако да замислим да ће наш председник мирно седети на прослави, и посматрати Теслин хрватски трансформатор на тргу Бана Јелачића. А неко би их државне управе морао да се огласи поводом тога, макар малим протестом, прогласом неког нижег чиновника Министарства иностраних послова. Тек да не прође без икаквог гласа из Србије, тек да не буде да смо се потпуно помирили с тим. Хрвати очигледно сматрају да имају право на Теслу. А немају никаквог права. Не само због тога што Тесла и није рођен у Хрватској, него и због тога што је породица Тесла страдала од стране Хрвата. У Јасеновцу је убијено девет чланова породице Тесла [2], његова родна кућа је спаљена на почетку рата деведесетих, а последњи чланови породице, Милка и најмлађа Теслина наследница Данијела, побегли су 1995. године из Лике у Србију, где и данас живе као избеглице [3]. Ако је Тесла Хрват, због чега је његова породица побијена, кућа спаљена, а наследници у Србији? Да ли је мала Данијела Тесла заправо хрватска избеглица са адресом у Смедереву? И тужно је рећи, али да је Никола остао у Лици, вероватно би завршио у Јасеновцу.

Због тога би и неко у Музеју Николе Тесле морао да се огласи. Уколико је истина да се тамо чувају дневник и научникови есеји, у којима има и његових мисли о Србима и Хрватима, ред је да се то објави јавности, какви год били ти подаци. Овде се чак и не ради о својатању некога, на начин на који је неко, на пример, поносан на нечије спортске победе. Ради се о томе да није поштено. Ако је истина да се Тесла поносио својим српским пореклом, и да је осуђивао злочине НДХ, није у реду да дозволимо да га својатају баш представници оног народа чије је злочине осуђивао и од којих је његова породица страдала. Ваљда том великом научнику дугујемо довољно да свако од нас уради све што може да се то не би десило.

Зоран Грбић / НСПМ

———————————————————————————–

[1] http://www.geni.com/people/Georgina-%C4%90uka-

Tesla/5381000209020042534

[2] http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6284 и

http://www.jadovno.com/jasenovacke-zrtve-1941-1945-godine—popis.html

[3] http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/07/10/srpski/D06070902.shtml