Сергеј Караганов: Ако Запад настави да снабдева Украјину оружјем, све је већа вероватноћа директног окршаја НАТО и Русије

Бивши саветник Бориса Јељцина и Владимира Путина, Сергеј Караганов истакао да ће највећи губитник сукоба бити Украјина, а велики победник Кина.

Он је почасни председавајући московског труста мозгова Савета за спољну и одбрамбену политику, повезан са низом кључних идеја руске политике, од тзв. доктрине Караганова о правима етничких Руса који живе у иностранству до принципа „конструктивне деструкције“, познатог и као „доктрина Путина“.

Близак и Путину и његовом министру спољних послова Сергеју Лаврову, формулисао је многе идеје које су довеле до рата у Украјини – иако је такође изразио неслагање са идејом о дугорочној окупацији земље.

Караганов је промовисао концепт „Велике Евроазије“ и бранио ближе партнерство са Кином. Он је познат као спољнополитички јастреб и тврди да је дуга владавина Запада у светској политици сада при крају.

Он је за амерички портал Њу стејтсмен, одговарајући на питање зашто је Русија напала Украјину, рекао да већ 25 година људи попут њега говоре да ће доћи до рата ако се НАТО и западни савези прошире преко одређених црвених линија, посебно у Украјину.

„Тај сценарио сам замислио још 1997. године. Председник Путин је 2008. рекао да ако чланство Украјине у алијанси постане могуће, онда Украјине неће бити. Није био саслушан. Дакле, први циљ је окончање ширења НАТО-а. Друга два циља су демилитаризација Украјин и денацификација, јер постоје људи у руској влади забринути због пораста ултранационализма у Украјини, до те мере да мисле да Украјина почиње да личи на Немачку тридесетих година прошлог века. Постоји и циљ да се републике Донбаса ослободе осмогодишњег непрекидног бомбардовања“, рекао је он.

„Постојало је и снажно уверење да је рат са Украјином неизбежан – можда за три или четири године – који је могао да се догоди и на самој руској територији. Па је вероватно Кремљ одлучио да, ако треба да се боримо, хајде да се боримо на туђој територији, територији суседа и братске земље, некада у саставу Руске империје. Али прави рат је против западне експанзије, додаје Караганов.

На питање шта је коначан циљ Кремља, Карахнов каже да не зна какв ће бити исход рата. „Али, мислим да ће укључити поделу Украјине, на овај или онај начин. Надајмо се да ће на крају ипак остати нешто што се зове Украјина. Али Русија не може себи приуштити да ‘изгуби’, па нам је потребна нека врста победе. И ако се јави осећај да губимо рат, онда мислим да постоји дефинитивна могућност ескалације. Овај рат је нека врста прокси рата за будући светски поредак. Улози руске елите су веома високи – за њу је то егзистенцијални рат“, истиче он.

Упитан како ће се Украјина демилитаризовати ако Запад настави да снабдева Украјину оружјем, односно да ли је то ризик од директног сукоба између НАТО и Русије, каже:

„Апсолутно! Све је већа вероватноћа директног окршаја. И не знамо какав би био исход. Можда би се Пољаци борили; увек су вољни. Знам као историчар да је члан 5 НАТО уговора безвредан. Према члану 5, који омогућава држави да тражи подршку од других чланица алијансе, нико није обавезан да се бори у име других, али нико не може бити потпуно сигуран да такве ескалације неће бити. Такође знам из историје америчке нуклеарне стратегије да је мало вероватно да ће САД бранити Европу нуклеарним оружјем. Али и даље постоји шанса за ескалацију, тако да је то крајњи сценарио и надам се да ће нека врста мировног споразума између нас и САД, и између нас и Украјине, бити постигнута пре него што одемо даље.“

С друге стране, говорећи о тврдњама да ће Кина „прогутати“ Русију која је због санкција изолована, Караганов каже да ће економски утицај Кине у Русији и над Русијом расти. „Али сумњам да би Русија постала нека врста сателитске земље, према кинеској традицији њиховог Средњег краљевства“, додаје он.

„Ако бисте ме питали како бих описао Русију једном речју, то је „суверенитет“. Победили смо оне који су настојали да владају нама, почевши од Монгола, па Карла од Шведске, па Наполеона и Хитлера. Такође, недавно смо овде имали године западне доминације Па ипак, видите шта се догодило: Русија се побунила против свега тога. Тако да се не плашим да ће Русија постати део велике Кине. Други разлог због којег се не плашим је тај што је кинеска цивилизација веома различита. Ми имамо своје азијске особине у нашим генима, и делимично смо азијска земља због тога. А Сибир је срж руског царства: без Сибира Русија не би постала велика земља. А татарски и монголски јарам оставили су многе црте у нашем друштву. Али културно смо различити. Али веома сам забринут због огромне економске превласти Кине у наредној деценији. Људи попут мене су управо говорили да морамо да решимо проблем Украјине, морамо да решимо проблем НАТО-а, како бисмо могли да будемо у јакој позицији у односу на Кину. Сада ће Русији бити много теже да се одупре кинеској моћи“, закључује он.

На питање да л имисли да је ово тренутак највеће опасности за Русију, Караганов каже да јесте. „Ја бих рекао да, ово је рат за опстанак. Ако не победимо на неки начин, мислим да ћемо имати све врсте непредвиђених политичких последица које су много горе него почетком 90-их. Али верујем да ћемо то избећи, прво, јер ће Русија победити, шта год та победа значила, и друго, зато што имамо јак и тврд режим, тако да у сваком случају, или ако се деси оно најгоре, то неће бити распад. земље или колапс. Мислим да ће то бити ближе оштром ауторитарном режиму него распаду земље. Али ипак, пораз је незамислив.“

Извор:
НСПМ