Џихадисти у срцу Европе?

Београд – На крилима „белих ђавола“, како зову младе екстремне муслимане из Босне, вахабизам се шири регионом, али и Европом. Инспирисани вахабизмом и салафизмом они су се изродили у нову генерацију домаћих џихадиста.

Неупадљиви, одступајући од класичног вахабијског изгледа, с брадом и кратким панталонама, озбиљна су претња, упозорава Генерална дирекција за спољну политику ЕУ.

У студији „Салафизам-вахабизам“ експерти истичу да је БиХ предворје џихада. „Бели ђаволи“ ратују широм света, од Авганистана, преко Чеченије и Турске до Сирије.

„На тлу бивше Југославије вахабити су се прво угнездили у БиХ у време грађанског рата, а данас се њихов утицај шири“, каже за „Новости“ професор др Драган Симеуновић, директор Академије за националну безбедност. “ У току рата неки су чинили најстрашнија зверства.“

На Косову су, објашњава проф. Симеуновић, најслободнији јер тамо нема ко да их спречи. У Санџаку су постали тако милитантни да су основали терористичку групу коју су увежбавали на планини Нинаји. У Црној Гори их има мало, али сасвим довољно да направе озбиљне проблеме, а биће додатно мотивисани кад Црна Гора уђе у НАТО – тврди др Симеуновић.

Претпоставља се да вахабијски покрет окупља 3.000 од укупно 1,4 милиона муслимана у БиХ, пре свега у Сарајеву.

У студији ЕУ се наводи да су вахабије резултат рата, када је у БиХ стигло око 3.000 страних исламских добровољаца, много оружја и новца. То је увело салафизам.

Вахабити, или, како Бошњаци кажу – вехабије, следбеници су исламске секте у Средњој Арабији коју је у 18. веку основао Мухамед Ибн Абд ел Вахаб. У почетку су се борили против турске власти, да би им временом приступали арапски феудалци. Данас је вахабизам службена религијска варијанта, важећа идеологија богате Саудијске Арабије. А практикује се тек у неколико исламских земаља.

Вахабизам је избио на лош глас јер му је припадао Осама бин Ладен.

„Вахабити мењају правила живота и начине исповедања вере новцем и силом“, каже Симеуновић. “ Кад се појаве, прво су претња муслиманима, а после на ред долазе неверници.“

Према подацима ЕУ, у БиХ је боравио и Насер Ахмед Насир Абдулах ал Бахри, познатији као Абу Јандал, лични телохранитељ Осаме бин Ладена.

Опасност од вахабизма на Балкану је реална и растућа, тврди професор Симеуновић и додаје:

„Њихов број и утицај на Балкану расте захваљујући новцу и сиромаштву балканских муслимана. Незапослени следбеници вахабизма примају по неколико стотина евра месечно, вахабистичка обданишта на Косову и другде су бесплатна, а то сиротињи много значи.“

Истраживања показују да за 40 процената муслимана у БиХ вахабити нису неприхватљива опција, иако је спремно да њиховом верском стазом крене тек 12 процената. Балканским муслиманима све мање смета њихова строгост, начин облачења, химбелијски начин клањања, однос према изгледу џамије и драстична правила попут оних о обрезивању жена да не би имале грешне мисли.

„Вахабитска стратегија наступања у Европи је све еластичнија“, каже др Симеуновић.

„Тако, на пример, више није обавезно ношење браде „ако се брада носи у срцу“. Једног од вахабитских лидера, Албанца Екрема Авдијуа из јужног дела Косовске Митровице, који је својевремено формирао у оквиру ОВК муџахедински одред од стотинак – вахабита, хапсиле су српске власти, па пустиле, а данас се зна да је слањем оружја и на друге начине подржавао оснивање вахабитске терористичке групе у Санџаку чији је вођа убијен, док су чланови групе осуђени на вишегодишње казне затвора.“

Иако са порастом броја вахабита на Балкану реално расте опасност од те врсте тероризма, Симеуновић наглашава да то не сме да доведе до параноичног односа према муслиманима, тим пре што су и они само често прве жртве вахабита. Он подсећа да је терористичка група са Нинаје хтела прво да подметне експлозив у џамије у Новом Пазару.

„Суочена са растућим утицајем вахабизма на Балкану, Америка је видела у Турској снагу која ће то сузбијати, будући да је већина муслимана на Балкану везана за такозвани народни ислам који је на Балкан донело турско владање – каже Симеуновић. – Турци одиста не љубе вахабизам и у Турској га зато тешко може и бити у значајнијој мери, а овде, борећи се за одржање утицаја настоје да потисну и вахабизам. Ипак, то није ни издалека довољно и на нама је да учинимо све што треба да се не би догађало оно што слушамо на вестима о иностранству. Једно је сигурно“, вахабити долазе, а са њима и проблеми.

„Вахабије су претња националној, али и регионалној и међународној безбедности“, каже Џевад Галијашевић, експерт за тероризам.

„Вахабијски покрет, као изразито верски, може се посматрати и као политички феномен, а његово деловање као облик политичког насиља (између осталих и тероризам). Степен могућности ескалације вахабизма у тероризам у БиХ је висок и резултат је укрштања, поклапања и сучељавања бројних фактора.“

Вахабизам носи глобалну опасност. Он не заобилази ниједан континент, не признаје ни идеолошке, националне, али ни религијске границе.

„Јаким проповедањем геноцидне тактике и циљева, вахабизам показује јасну намеру о успостављању исламске државе на глобалном нивоу. Не бира средства, нити брине о последицама“, каже Галијашевић.

Босанскохерцеговачке вехабије имају јаку базу и није им потребна никаква идеолошка инспирација са стране, али новац и логистика да. Иран и Пакистан снабдевали су босанске власти оружјем, а Саудијска Арабија дала је више од 373 милиона долара за „босански џихад“ и играла је главну улогу у вахабијском покрету кроз финансирање социјалних и верских институција.

„У БиХ делује четрдесетак организација са више од 100 канцеларија које припадају групи „Ибрахим Милет“, чији је рад забрањен у Немачкој „, каже Галијашевић.

„То су остаци муџахединског покрета и забрањене Активне исламске омладине. У тој групи су и Билал Боснић, Недим Харачић и Аднан Пезо. Шест салафистичких организација, које је забранио Комитет за противтероризам Савета безбедности УН, у БиХ делују под другим именима.“

У тим канцеларијама у Сарајеву, Зеници, Травнику, Тузли, Бихаћу су остаци муџахединских формација из одреда „Ел муџахид“ и Седме муслиманске бригаде из Зенице. Галијашевић наглашава да је ново вахабијско упориште у БиХ у селу Дубница, недалеко од Калесије. По угледу на озлоглашену Горњу Маочу код Брчког, на обронцима Мајевице формирана је нова екстремистичка комуна. Дубница је постала нека врста резервног уточишта за екстремисте из Горње Маоче. Они су спремни да за џихад жртвују живот, али да и друге, невине, поведу у смрт.

Спремни за Сирију

Медији у БиХ објавили су видео-снимак на којем су деветорица мушкараца наоружаних аутоматским оружјем, који узвикују „Алаху екбер“. Они ће се, како наводе, придружити побуњеницима у сиријском граду Хама.

Светко Ковач директор ВБА

Тероризам на овим просторима представља потенцијалну претњу и надам се да ће тако остати, каже за „Новости“ генерал Светко Ковач, начелник Војнобезбедносне агенције.

„Међутим, не може се у потпуности искључити могућност реалне опасности и у нашем региону. Да би се смањио ниво претњи, упозорава Ковач, неопходно је превентивно деловање на ширем плану. Он истиче да посебан значај имају службе безбедности, као инструмент раног упозорења.

„Дешава се, нажалост, да разне терористичке групе и организације много боље сарађују од служби безбедности“, каже Ковач. „Опредељење ВБА је да, у циљу откривања и спречавања терористичких претњи сарађује са службама безбедности.“

Виолета Таловић / Новости