„Црно сунце” сија у Украјини
Нацистички симбол на униформама појединих украјинских војника, који је објавио чак и НАТО, игром случаја дао је и симболично објашњење Путинове денацификације Украјине
Један детаљ на униформама украјинских војника, тешко уочљив и препознатљив само упућенима, покренуо је ових дана полемику на друштвеним мрежама, а потом и у медијима, да ли заиста треба денацификовати украјинску војску, како то захтева Владимир Путин. Захваљујући фотографијама украјинских војника са симболом „црно сунце”, које су почеле да се појављују на друштвеним медијима, а за објављивање једне од њих заслужан је управо НАТО, покренута је расправа о употреби овог нацистичког симбола и томе како се он нашао на униформама украјинских војника. Тако је три недеље после почетка рата у Украјини Путинов циљ денацификације украјинске војске добио своје конкретно објашњење.
Желећи да женама из Украјине честита 8. март, НАТО је на свом твитер налогу објавио колаж фотографија жена које обављају различите послове. На једној слици налази се девојка која на униформи носи симбол „црног сунца”, „сунчаног точка”, који су користили нацисти и у неким својим обредима сатанисти. Састоји се од два круга у којима је симетрично распоређено дванаест симбола сунчевих зрака, сличних симболима које је користио СС у свом логотипу. Поштo су реаговали корисници на „Твитеру”, упозоравајући да је то нацистички симбол, НАТО је твит уклонио са свог налога. Портпарол алијансе је за Би-Би-Си, који је први објавио ову вест, рекао да је објава с фотографијом, која је преузета из архиве једне међународне организације, уклоњена када су схватили да „садржи симбол који не можемо да потврдимо као званичан”.
На другој фотографији, коју је направила украјинска фото-репортерка Анастасија Власова, а на „Твитеру” је објавио „Гети имиџиз”, симбол „црног сунца” се види на опреми украјинског војника који помаже при евакуацији цивила у близини Кијева. Британска агенција пише да симбол у другачијим верзијама користе различите културе широм света, међу њима древне нордијске и келтске заједнице. Такође, цитира америчку организацију АДЛ, која се бори против антисемитизма, да се не сме одмах претпоставити да симбол нужно означава расизам или „белу надмоћ”, али да „црно сунце” јесте један од неколико европских симбола које су преузели нацисти у покушају да створе идеализовану аријевску расу.
Би-Би-Си наводи и извештај организације за заштиту људских права „Фридом хаус”, у ком се наводи да се „црно сунце” често користи у Украјини као симбол екстремне десничарске идеологије и да је саставни део војних ознака батаљона „Азов”, „националистичког батаљона који се борио против проруских сепаратистичких група на истоку земље”. Овај батаљон су у почетку чиниле добровољне екстремне снаге, али је потом уврштен у редован састав украјинске армије, а наређења прима од команданата Националне гарде.
Симбол „црног сунца” користе неофашисти, неонацисти, екстремне десничарске организације и припадници група и покрета који сматрају да је бела раса надмоћна и једина вредна опстанка. Симбол се често појављује на њиховим заставама, мајицама, постерима, веб-страницама и у екстремистичким публикацијама које се доводе у везу с таквим групама. Подаци указују да савремене екстремно десничарске групе овај симбол често називају и „сунчани точак”.
Историјат каже да је Хајнрих Химлер – командант СС јединица и други најмоћнији човек нацистичке Немачке, који је био задужен за осмишљавање и руковођење спровођењем „коначног решења јеврејског питања” – заслужан за увођење овог симбола као нацистичког. Он је 1933. године купио замак Вевелзбург у близини Падерборна у Немачкој како би у њему направио ексклузивни центар СС-а. Химлер је наредио да се замак прошири и обнови у церемонијалне сврхе. Тада је на белом мермерном поду „генералске дворане” направљен овај симбол са 12 тамнозелених гранитних „сунчевих зрака”, попут оних који су кориштени у логотипу СС-а.
После Другог светског рата бројне групе и појединци крајње деснице користили су овај симбол у својој пропаганди. Један од таквих примера је и терориста Брентон Тарант, који је 2019. године током молитве у џамији напао вернике у аустралијском граду Крајстчерчу, убивши 51 особу и ранивши њих 40.
Извор:
ПОЛИТИКА