Протестни народни збор у селу Лазница против рудника Потај Чука-Тисница: Власт нас је продала, никакво тровање цијанидом, никакав рудник не долази у обзир

homolje1

У селу Лазница у општини Жагубица одржан је протестни народни збор против рудника Потај Чука-Тисница у коме се планира вађење злата употребом цијанида.

Лазничани се не мире са одлуком власти да на седам година одобри експолатацију злата у Хомољским планинама, јер би све подземне воде и реке Млава и Пек, биле токсичног садржаја. На Еколошки народни збор поново су у Лазницу дошли бројни борци за очување природе.

Мештани Лазнице су против отварања рудника злата, методом лужења цијанидом. Еколошке оргаганизације из целе Србије данас су им дале подршку у дому културе.

„Проблем цијанидног лужења је што би се цијанид свуда проширио – и кроз подземне и кроз површинске воде – отровао би парк природе Хомоље, Црни врх, врело Млаве…“ каже професорка Снежана Шербула са Техничког факултета у Бору.

Предраг Вељковић, мештанин села Борјане, каже за Н1 да су их власти „продале“, дозволивши компанијама да „раде шта год хоће, без икакве контроле и надзора“.

„Ми смо сви овде у овом читаовм селу против отварања рудника, поготово цијанидом. Никакво тровање, никакав рудник не долази у обзир“, каже Раде Можић, мештанин Лазнице.

Представници Савеза еколошких организација Србије дошли су у Лазницу са запада Србије јер, како кажу, сви имају сличне проблеме због власти која се неодговорно понаша према животној средини.

„Мене је на Хомоље довела љубав према српском народу и мојој отаџбини која је угрожена са свих страна“, каже Љлијана Браловић из удружења Сувоборска греда.

„Дошли смо да подржимо ове људе јер имају исти проблем као ми, смао што се код нас тражи литијум, а код њих злато“, каже Драган Симовић из организације Заштитимо Добрињу и околину.

Иван Милосављевић из организације Млавска војска каже да се као могућности за вађење злата, осим лужења цијанидом, помиње прелазак на флотацију или продаја Зиђину.

Еколошком народном збору у Лазници код Жагубице присуствовали су бројни стручњаци за заштиту природе који су мештанима Хомоља говорили о штетности рударења у нетакнутој природи источне Србије.

Извор:
НСПМ