Сајбер-особе – нови идоли младих
Манекенке, певачи и јутјубери потпуно измишљених идентитета планетарно су популарни, остварују милионске зараде на друштвеним мрежама, а чак се и стварне звезде све чешће публици представљају у облику својих аватара
Чувени шведски квартет АББА поново ће се ујединити на наступима, који крећу овог пролећа, али данашње генерације ће упознати само холограме, односно дигитално креиране ликове Агнете, Ани-Фрид, Бјорна и Бенијa, за разлику од њихових родитеља, који су имали прилике да их својевремено гледају уживо на сцени. И док они мало старији чекају да виде аватаре некадашњих идола на „најчуднијем и најспектакуларнијем концерту који сте могли сањати”, за припаднике „генерације зед” овај „’Ватерло’ из будућности” јесте нешто „већ виђено”. Јер они већ увелико имају сличне, виртуелне идоле.
За разлику од холограма групе АББА, који су урађени на основу стварних и нама познатих људи, многе данашње звезде заправо и не постоје. Реч је о потпуно измишљеним идентитетима планетарно популарних манекенки, певача, јутјубера… које обожавају генерације младих.
Зашто су измишљени становници метаверзума толико популарни у универзуму у ком смо тренутно? Како уопште долази до тога да неко свој живот посвети обожавању нечег потпуно имагинарног?
– Виртуелни идоли су исход тренутног доживљаја наше цивилизације, тога шта је идентитет и шта је то пожељан живот. Иза њихове популарности крије се веровање да ми стално морамо да будемо срећни и да је свако лоше осећање непожељно. Зато се гнушамо старости, болести и свих сличних проблема. Наспрам стварног живота виртуелни идоли су идеални. Они су неухватљиви. А идеализујући неког ко је неухватљив, бежимо од сопствене одговорности. Јер када су нам узори неки људи попут нас, то није толико недостижно – онда бих и ја могао да постанем такав. Али ако су неухватљиви, рачунам да су изнад мене и да једино што треба и могу да радим јесте да им се дивим – објашњава Милан Дамјанац, психотерапеут.
А све се то, додаје, пресликава и на друге сегменте живота, од љубавних односа, преко тражења посла, па све до понашања у пријатељствима.
– Добра страна постојања ових виртуелних идола је што се тако повезују људи који имају иста интересовања. Стварају се неке мини-заједнице и онда људи осећају да нечему припадају јер боље и то него усамљеност. Лоше је то губљење одговорности, плана живота, идеје за шта се живи и шта треба радити у животу, који су циљеви које можемо постићи – каже Дамјанац, додајући да се реалност све више претвара у неку нову идеологију, засновану на нечему попут нове религије, где није у реду да „ти буде тешко, да будеш просечан, живиш живот какав хоћеш”. Тако људи, закључује, постају само конзументи садржаја који се продају да би нас усрећили, а неће нас усрећити.
Међу овим измишљеним звездама истиче се тамнопута манекенка Шуду Грам, која има више од 225.000 пратилаца за „Инстаграму”. Модел је креација фотографа Камерона Џејмса Вилсона и, иако је по „занимању” манекенка и на свом налогу рекламира одећу славних дизајнера, никада се неће прошетати пистом. Девојке које виде себе у овом послу не би ипак требало да се брину да ће остати без каријере јер – како је пре неколико година, када је креирао ову дигиталну „особу”, рекао њен стваралац – „3Д модели неће заменити стварне јер је Шуда ипак настала на примеру стварних модела”.
Тржиште виртуелних идола нарочито цвета у Јапану. Тамо велики број фанова има и Хацуне Мику, јапанска „певачица” која је за своје „наступе” већ од самог старта успевала да прода и по десетине хиљада карата. И то је измишљени женски лик, који је осмислила фирма „Криптон фјучер медија”, а глас позајмљује певачица Саки Фуџита. Без обзира на то што не постоји у реалном животу, она је већ 15 година популарна широм света. У томе јој је помогло што је 2014. наступила на отварању концерта планетарно познате Лејди Гаге. А ако је веровати Би-Би-Сију, овај „вокалоид” има и мужа. И то – реалног. Акихикоа Конду је пре неколико година приредио чак и раскошно венчање за 39 гостију.
И Кинези имају сличну звезду – Луо Тјенји. Не треба објашњавати да је и ту реч о холограму, а не о стварној особи. Веома је популарна, бележи бројне наступе, а на интернету су и милиони фанова овог софтвера.
А ако се после свега овога питате у каквом то свету живимо, и за то постоји одговор. Полако али сигурно постајемо „метаверзум”, односно онлајн дигитални свет у ком су људи представљени аватарима.
„Већина обожаватеља виртуелних идола су љубитељи одговарајућих анима или игара, одакле они и воде порекло. Ови фанови су им веома лојални, тако да на њих воле да троше много новца”, каже се у истраживању групе аутора названом „Разлика између виртуелних идола и традиционалне забаве из технолошке перспективе”. Виртуелни идоли с једне стране задовољавају потребе и снове људи кроз технологију, а с друге стране многе компаније на тај начин повећавају профит.
А за разлику од манекенки, којима је засад, како рече креатор имагинарног модела, каријера безбедна, стварни певачи можда би требало да буду забринути због све популарнијих „вокалоида”, ако се и сами не ухвате укоштац с временом. Зато, како пише Дејли мејл”, шефови музичке индустрије све више гурају познате звезде да додатне милионе зараде наступајући као дигитални клонови у световима виртуелне стварности.
– Нека од највећих имена у музици, укључујући Карди Би, Мајкла Бублеа, Џастина Бибера и Аријану Гранде, прихватају огроман потенцијал зараде од одржавања концерата у „метаверзуму” – тврди „Дејли мејл”, додајући да њихови фанови тако могу да присуствују концертима из удобности својих спаваћих соба.
Извор:
ПОЛИТИКА