САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Изјава Весли Кларка главнокомандујућег НАТО пакта за нападе на СРЈ да је то тада била хуманитарна интервенција је неистина, већ потрошена и стереотипна фраза, којом се жели да се оправда напад на једну независну и самосталну земљу. Весли Кларк говори да је циљ напада био да се спречи егзодус 500.000 Албанаца што опет не одговара истини и таква измишљена формулација је само најобичније правдање за злочине над народом на тлу бивше Југославије. И сам почетак напада је исцениран наводно због злочина у Рачку. Окружни истражни судија Даница Маринковић у својој књизи је на делу показала да се ради о једној класичној намештаљци која је требала да послужи својој сврси а то је напад на једну суверену земљу.

У својој опширној изјави Весли Кларк каже да није било цивилних жртава што опет није тачно. Сетимо се само Радио-телевизије Београда, моста код Параћина, воза код Сурдулице и многих других напада касетним бомбама које су проузроковале смрт великог броја цивила. Више од 600 деце приликом НАТО бомбардовања је страдало током 79 дана агресије 19 земаља чланица ове војне алијансе. И опет по устаљеној шеми генерал понавља потрошену причу политичара са Запада да се ради о јединственом случају а не о гажењу међународног права. Уосталом, у свету постоји велики број националних мањина које се не слажу са централном влашћу па се те државе не бомбардују.

У суштини, генерал жели да оправда напад на СРЈ због Косова и Метохије а са друге стране да осуди наводну агресију Русије на Украјину. Оно што можемо са сигурношћу да кажемо да је рат у Украјини дело бројних земаља ЕУ и САД. Они су главни узрочници кризе на овом делу територије некадашњег Совјетског Савеза. Током 2014. године организовали су преврат и срушили са власти легално изабраног председника Виктора Јануковича. Ти њихови револуционари су били класични русофоби који су направили бројне злочине над руским становништвом југоисточном делу Украјине. Сетимо се само паљења зграде дома синдиката у Одеси када је убијено више од 200 младих људи и то прво запаљених па ликвидираних. Осам година перманенто трају напади над побуњеним делом руског становништва у југоисточном делу Украјине који је однео више од 12.000 живота. И пуних осам година Запад ћути над тим злочинима и нападима игноришући Мински споразум чији је циљ био заустављање сукоба у Укајини а који су потписале Француска и Немачка. Скоро десетак милиона Руса остало је без икаквих људких права да њихова деца и они сами не могу да се служе својим језиком. Нити да уче нити да се школују.

Уместо да сукобе смири Запад је наоружавао Украјину са жељом да се заузму Доњецк и Луганск као седишта организованог отпора руског становништва. Пред очима целог запада рекламирају се и афирмишу сарадници Хитлера попут Бандере, Петљура и осталих сарадника немачких окупатора. Нацистички симоболи постају уобичајени декор украјинске свакодневице. Антируско руководство у Украјини озбиљно већ наговештава стварање атомске бомбе која сигурно не би била употребљена против Пољске него против Русије. Постојање више од десетак биолабараторија у америчкој режији а на тлу Украјине сигурно да нису створене због Немачке него због Русије. Учлањењем Украјине у НАТО пакт које је Запад озбиљно приперемао требао је да послужи да се америчке ракете поставе на руској граници да би се гађала Москва. Иако је више од пола године руско руководсвто тражило од НАТО пакта и САД да дају гаранције да Украјина неће бити примљена у НАТО, Запад је то одбио иако се приликом разбијања Совјетског Савеза и Варшавског пакта и писмено обавезао да се неће ширити на исток. Током 2014. године је Хенри Кисинџер пре свега молио земље Запада да не врше никакав политички преврат у Украјини да се НАТО пакт не шири у њеном правцу него да Украјина буде војно неутрална и тампон зона између Русије и Запада. Западни стратези га нису послушали, хтели су даље ширење на исток што је и довело до сукоба у Украјини. Реално, Русија није смела себи да дозволи овакав ризик а још мање да дозволи даљи егзодус руског становништва у овој братској, православној и некада пријатељској држави.

Реакција земаља ЕУ је невероватна хистерија. Јер денацификацијом и демилитаризацијом Украјине архитектура безбедности у Европи више неће бити на руску штету. Јединствен случај, како зову Западни политичари дешавања око Косова и Метохије и напад на СРЈ односно Србију, данас им се враћа као бумеранг. Али стварни разлог напада на Србију најмање су била национална права Албанаца. Основна идеја Западних стратега је била дробљење, комадање и гажење и српског етничког простора и саме Србије. Егзодус или боље рећи геноцид и уништење Репубике Српске Крајине која је узгред буди речено била под заштитом УН кроз војни поход звани Олуја када је комплетно становништво из ове области било протерано је потврда овој констатацији. Вреди напоменути да су невероватно дугу тракторску колону од Крајине ка Републици Србији бомбардовали амерички ратни авиони. Одвајање Црне Горе од Србије је део истог пројекта зауздавања Србије. Отимање Косова и Метохије па признање овог дела Републике Србије као посебне државе, што је супротно међунардном праву и Резолуцији 1244 СБ, је само даље урушавање Србије. И када се данас чује предлог бројих еврпских политичара за свеобухватним мировним споразумом између Беогада и Приштине цела прича постаје огавна, отужна и лицемерна. Таквим споразуом Србија би оправдала агресију НАТО пакта, одрекла се 16% своје територије а за узврат би добила улазак у проблематичну ЕУ.

И уместо да данас званични медији у Републици Србији јасно и гласно предоче позадину свих дешавања сукоба у Украјини и њеног упоређења са збивањима на КиМ они се према целој ситуацији понашају мало чудно и необично. Док ови антирежимски као сто су Нова С и Н1 острашћено подржавају украјнску страну, ови Вучићеви то раде суптилно. Њихови извештаји од РТС па до Пинка, Прве, Хепија се креирају тако што цитирају обе стране и руску и украјинску објашњавајући грађанима да се ради о агресији Русије над једном сувереном земљом отприлике онако како је и Александар Вучић гласао на Генералној скупштини. Лист Информер се све мање понаша русофилно и за њега више не постоје извори „блиски председнику Путину“. Српска народна пословица каже не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг.

Косовска Митровица
13.03.2022. године

                              Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“