Руски одговор на објаву економског рата

Пише: Пепе Ескобар

Осим комплетне дедоларизације коју препоручује Глазјев, Русија би могла да укине извоз титанијума, ретких минерала, нуклеарног горива и ракетних мотора

Једна од главних тема матрице Русија-Украјина-НАТО јесте то како је Империја лажи (како је назива Путин) уздрмана до сржи комбинованим способностима руских хиперсоничних ракета и ракетног штита способног да блокира долазеће нуклеарне ракете са Запада, окончавајући тако (доктрину) Узајамно загарантованог уништења (енгл: Mutually Assured Destruction – MAD).

Ово је Американце довело до тога да малтене ризикују отворени рат како би могли да сместе хиперсоничне ракете које још увек не поседују на источне границе Украјине, одакле би им требало три минута да погоде Москву.

У Украјини, Американци су спремни да се боре до последње европске душе, ако је потребно. Ово би могло да буде последње бацање (нуклеарне) коцкице. Отуда овај претпоследњи покушај да се Русија натера на покорност, и то кроз употребу преосталог функционалног америчког оружја масовног уништења: SWIFT-a.

Међутим, ово оружје се лако може неутралисати рапидним усвајањем самодовољности.

Уз есенцијални допринос незамњеивог Мајкла Хадсона, покушаћу да сажмем како Русија може да преживи олују санкција. А нисам ни дошао до пуног обима руске „одбране црне кутије“ и контранапада, како их је навео Џон Хелмер у уводу свог есеја који најављује, ни мање ни више, повратак Сергеја Глазјева.

Глазјев, оправдано презрен у атлантистичким круговима, био је кључни економски саветник председника Путина, а сада је министар за интеграције и макроекономију Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). Одувек је био оштар критичар руске Централне банке и банде олигарха тесно везане за англоамеричке финансије.

Његов најновији есеј, насловљен „Санкције и суверенитет“, који је изворно објавио сајт expert.ru, а превео Хелмер, завређује озбиљну пажњу.

Ово је један од кључних делова:

Руски губици потенцијалног БДП-а од 2014. године износе око 50 билиона рубаља. Али свега десет одсто тога може се објаснити санкцијама, док је 80 одсто последица монетарне политике. Сједињене Америчке Државе имају корист од антируских санкција, намећући се као замена за руске угљоводонике Европској унији и Кини, и као замена за увоз европске робе у Русију. Могли бисмо потпуно санирати негативне последице финансијских санкција уколико би Банка Русије испунила своју уставну дужност да обезбеди стабилну стопу конверзије рубље, а не према препорукама вашингтонских финансијских организација“.

Деофшоризација или пропаст

Кључно је што Глазјев предлаже:

– Реалну деофшоризацију економије.

– Мере за затезање валутне регулативе како би се зауставио извоз капитала и проширило циљано позајмљивање предузећима којима су неопходне финансијске инвестиције.

– Опорезивање валутних спекулација и трансакција у доларима и еврима на домаћем тржишту.

– Озбиљне инвестиције у истраживање и развој како би се убрзао развој сопствене технолошке базе у областима које су погођене санкцијама – пре свега у области одбране, енергетике, транспорта и комуникација.

И на самом крају, али не и најмање важно, „дедоларизацију наших девизних резерви, тако што би се долари, еври и фунте заменили златом“.

Изгледа да га руска Централна банка слуша. Већина ових мера већ је на снази. А појављују се и наговештаји да су Путин и његова влада коначно спремни да стегну руске олигархе за тестисе и натерају их да деле ризике и губитке са нацијом у овим екстремно тешким временима. Другим речима: опростите се од гомилања лове изнете из Русије по иностранству и Лондонграду.

Са Глазјевом нема зезања. Децембра 2014. године био сам на конференцији у Риму, а Глазјев нам се придружио преко телефона. Прелиставајући чланак који сам тада написао на путу из Рима у Пекинг, био сам шокиран – као да је данас одржао говор.

Допустите ми да цитирам два пасуса из свог тадашњег текста:

„На симпозијуму, одржаном у фрескама осликаној бившој доминиканској трпезарији из 15. века, која је сада део библиотеке италијанског парламента, Сергеј Глазјев је, обраћајући се преко телефона из Москве, понудио трезвен осврт на Хладни рат 2.0. Не постоји права ‘влада’ у Кијеву, главни је амерички амбасадор. У Вашингтону је створена антируска доктрина чији је циљ да се Европа постепено увуче у рат – а европски политичари су њени колаборанти. Вашингтон жели рат у Европи зато што губи у надметању са Кином“.

„Глазјев се осврнуо на санкционашку хистерију: Русија истовремено покушава да реорганизује политику Међународног монетарног фонда, избори се са повлачењем капитала и минимализује ефекте тога што банке затварају кредитне линије многим бизнисменима. Међутим, коначни резултат санкција, каже он, јесте што ће Европа бити ултимативни економски губитник; европска бирократија изгубила је економски фокус док су амерички геополитичари преузели кормило“.

„Порез на независност“

Изгледа да у Москви сазрева консензус око става да ће се руска економија брзо стабилизовати, пошто ће у индустрији мањкати људи и постојаће потреба за мноштвом додатних радника, па ће незапосленост бити искорењена. Можда ће бити несташица, али не и инфлације. Продаје западних луксузних производа већ су сузбијене. Важни производи биће под режимом контроле цена. Све неопходне рубље биће доступне кроз контролу цена – као што је то био случај са САД током Другог светског рата.

Можда следи и талас национализације имовине. Ексон мобајл најавио је да ће се повући из четири милијарде долара вредног пројекта Сахалин-1 (већ су се повукли из Сахалина 2 пошто су га сматрали прескупим), који производи 200.000 барела нафте дневно, након што су Бритиш петролеум (БП) и норвешки Еквинор саопштили да излазе из свих пројеката Росњефта. БП се заправо надао да ће преузети комплетан удео Росњефта.

Према речима премијера Михаила Мишустина, Кремљ сада блокира продаје страних инвеститора који настоје да се повуку. Паралелно томе, Росњефт ће, на пример, повући капитал из Кине и Индије, које већ представљају мањинске инвеститоре у неколико пројеката, како би их стопроцентно откупио – што је одлична прилика за руски бизнис.

Но, оно што се сматра „мајком свих контрасанкција“ још увек није обелодањено. Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев наговестио је да су све опције на столу.

Министар спољних послова Сергеј Лавров, са стрпљењем 10.000 таоистичких монаха, очекује да ће актуелна хистерија избледети, а санкције описује као „неку врсту пореза на независност“, при чему државе спречавају своје компаније да раде у Русији уз „велики притисак“.

Међутим, смртоносни контраударци нису искључени. Осим комплетне дедоларизације – коју Глазјев препоручује – Русија би могла да укине извоз титанијума, ретких минерала, нуклеарног горива и – као што се већ догодило – ракетних мотора.

Веома токсични потези укључивали би пленидбу комплетне иностране имовине непријатељских држава, замрзавање свих дуговања према западним банкама и смештање новца на замрзнути рачун у руској банци, као и тоталну забрану свих непријатељских страних медија, забрану страног власништва у медијима, протеривање невладиних и цијашких организација, те снабдевање пријатељских земаља најсавременијим наоружањем и обавештајним подацима, уз одржавање заједничких обука и вежби.

Оно што је сигурно јесте да би нова архитектура платних система – о чему су дискутовали Мајкл Хадсон и други – обеједињавајући руски SPFS и кинески CHIPS, ускоро могла да буде понуђена низу земаља широм Евроазије и Глобалног Југа, од којих је неколицина већ под санкцијама, попут Ирана, Венецуеле, Кубе, Никарагве, Боливије, Сирије, Ирака, Либана и Северне Кореје.

Полако али сигурно корачамо путем који води ка појави позамашног блока Глобалног Југа имуног на америчко финансијско ратоводство.

Онај „РИК“, део из БРИКС-а, тј. Русија, Индија и Кина, већ увећава удео трговине у сопственим валутама. Уколико погледамо листу држава које су при УН гласале против или се уздржале од осуде „операције Z“ у Украјини, плус оне које нису увеле санкције Русији, доћи ћемо до неких 70 одсто Глобалног Југа.

Тако да поново имамо Запад – плус његове сатрапије и колоније попут Јапана и Сингапура у Азији – против свих осталих: Евроазије, Југоисточне Азије, Африке и Латинске Америке.

Европски колапс

Мајкл Хадсон ми је рекао да су „САД и Западна Европа очекивали froelicher krieg (нем. „срећни рат“). Немачка и друге земље још увек нису почеле да осећају бол изазван несташицама гаса, минерала и хране. То ће бити тренутак истине. Циљ ће бити одвајање Европе од америчке контроле кроз НАТО. И то ће укључивати ‘мешање’ у њихове домаће прилике стварањем новог политичког покрета или партије Новог светског поретка, налик на комунизам од пре једног века. Могли бисмо то назвати новим Великим буђењем“.

Потенцијално Велико буђење свакако неће укључивати сферу „Натостана“ у било које догледно време. Колективни Запад је уместо тога у режиму озбиљног Великог раздвајања, а читава његова економија претворена је у оружје са задатком уништења Русије, па чак и подстицања смене њеног режима, што је вечити влажни сан Запада.

Сергеј Наришкин, директор СВР (руска Спољна обавештајна служба, прим. прев), прецизно је ово описао:

„Маске су пале. Запад не покушава само да опколи Русију новом ‘гвозденом завесом’. Ради се о покушајима да се уништи наша држава – да се она укине, како је сада постало уобичајено да се говори у ‘толерантној’ либерално-фашистичкој средини. Како Сједињене Државе и њихови савезници немају вољу да то покушају кроз отворену и искрену војно-политичку конфронтацију, долази до подмуклих покушаја да се успостави економска, информациона и хуманитарна блокада“.

Вероватно врхунац хистерије Запада представља покретање неонацистичког џихада из 2022: плаћеничка армија од 20.000 људи окупља се у Пољској под надзором CIA. Већина њих долази из приватних војних компанија попут Блеквотера/Академија и Дин-Корпа. Њихов параван је прича о повратку Украјинаца из француске Легије странаца. Овај ремикс потиче право из јединог уџбеника који CIA познаје – авганистанског (мисли се на слање оружја и бораца у Авганистан да би се борили против Совјетског Савеза током 80-их; прим. прев).

Да се ми вратимо у реални свет: чињенице са терена ће на крају отерати читаве економије Запада у смрт – хаос у сфери сировина довешће до вртоглавог раста цена енергената и хране. На пример, чак 60 одсто немачких и 70 одсто италијанских производних индустрија могло би да буде заувек угашено – што би имало катастрофалне друштвене последице.

Неизабрана, uber-кафкијанска ЕУ машинерија из Брисела одлучила се за троструки харакири, држећи се улоге бедног вазала Империје, уништавајући било какве преостале франко-немачке импулсе суверенитета и намећући себи отуђење од Русије и Кине.

За то време, Русија ће указивати на прави пут: једино самодовољност пружа потпуну независност. А ширу слику је брзо увидео и Глобални Југ – једног дана неко је морао да устане и каже: „Сад је доста!“ И то уз максимум сирове силе иза себе.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

Извор:
СТАНДАРД