Жељко Жугић – Которанин ОПТУЖБА

Жељко Жугић Которанин пише Опту–жбу, између осталог, и против епископа бачког Иринеја.

Опет епископи наши ћутаху!

Зашто ћутаху?

Имадоше ли право да ћуте?

Жељко Жугић – Которанин

ОПТУЖБА

Против:

1. Патријарха српског Г.Г. Иринеја и

2. Епископа бачког Г.Г. Иринеја

Због тога што су 9. децембра 2010. годи-не заједно са Јеврејима прославили јудејски празник Ханукe, којом приликом су молитвено запалили свеће у београдској синагоги. Овим делом повредили су канонско предање Право-славне Цркве. Набројаћемо каноне из Законо-правила Светога Саве који највише одговарају почињеноме делу. Узимамо Законоправило Светога Саве зато што је то званичан зборник канона наше Цркве, и зато што Патријарх Г.Г.Иринеј управо седи на трону Светога Саве, па би требало видети колико поштовање гаји према ономе што је Св. Сава уградио у темеље наше Цркве.

Канон 65. Светих Апостола гласи: „Ко се моли са Жидовима да се одлучи“.

Канон 70. Светих Апостола гласи: „Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или свако лице свештеничког реда пости са Жидо-вима, или празнује са њима, или прима од њих на дан њиховог празника честицу опреснака или нешто слично чини – да се извргне, а мир јанин да се одлучи“.

Канон 71. Светих Апостола гласи: „Ако који Хришћанин донесе уље у жидовско збор-иште, или у храм јеретички или погански, на празник њихов, или кандило, или свећу ужеже – да се одлучи“. (Горе наведене свештене кано-не в. У М. Петровић, Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику, манастир Жича 2004, стр. 148; 150).

Наведени канони 70. и 71. код Светог Са-ве немају тумачење. Свети Отац наш Сава је мислио да су канони довољно јасни сами по се-би. Ипак, да све не би остало умовањима поје-диних људи, Свети Сава је оставио неколико реченица као тумачење 65. канона Светих Апо-стола које гласи:

„Ко улази у јудејско збориште, или у јер-етички или погански храм и помоли се с њима ако је мирјанин – да се одлучи, а ако је свеште-но  лице  да се извргне, јер размишља као Јуде-

ји…“

Патријарх Српски Г.Г. Иринеј и Епископ Бачки Г.Г. Иринеј, ушли су у збориште јуде-јско на њихов празник, помолили се са њима, свећу запалили, заобишавши наведене наредбе Духа Светога, Светих Апостола и Светога Оца нашега Саве. Зар нису читали посланицу Апо-стола Павла Галатима? Зар нису видели шта рече Павле онима који почеше духом, а завр- шавају телом? (Гал. 3,3)

Питам се зашто скренуше за неразумним Галаћанима?

После паљења свећа у јеврејској синагоги и ранијих извињења мухамеданцима неће се Патријарх Иринеј двоумити да сутра, на неки исламски празник, уђе изувен у Бајракли џами-ју и са мухамеданцима принесе Алаху заједни-чке молитве. Осећа ли Патријарх Иринеј потре-бу да се сада барем извини нама правоверни-ма?

Овим оптужујем Патријарха Српског Г.Г. Иринеја и Еп. бачког Г.Г.Иринеја за канонске преступе. Ово је јавна оптужба, као што је и њихов преступ био јаван. Није у пракси Цркве да се оптужба на архијереја подиже на овакав начин. Али, не верујем да би мој парох, коме би требало оптужбу да уручим, исту предао ар-хијерејском намеснику, а овај Патријарху Ср-пском Г.Г. Иринеју, а овај Светом Архијере-јском Сабору… На крају, не верујем ни да би СА Сабор о тако урученој тужби уопште ра-справљао. Моје неверовање има оправдање у чињеници да је СА Сабор одбио да расправља лажно учење Еп. Браничевског Г.Г. Игњатија на иницијативу Владике Рашко-Призренског Г.Г. Артемија.

У складу са канонима износим да никада нисам био под црквеном кривичном истрагом, нити од црквених власти осуђен, нити под ду-ховном епитимијом, нити да сам у Цркви био познат као клеветник. Такође, гарантујем да ћу случају да не успем да докажем изречене у оптужбе, поднети ону казну која би иначе тре-бало да буде изречена у случају да оптужбе до-кажем. А та казна је по канонима само једна – одлучење од Црквене заједнице (канон 71. Све-тих Апостола).

Свети Сава говори о Хришћанима, не ра-зликујући епископе, клирике или мирјане. За све њих налаже једну једину казну, а то је одлучење од црквене заједнице.

У прилог ове оптужбе, као доказ, прила-жем фотографије са лица места, како је поно-сно пренето на званичном сајту СПЦ. Такође, предлажем да се испитају оптужени да ли су починили оно што им се оптужбом ставља на терет.

Свестан сам да надлежан суд за ову моју оптужбу не може бити грађански суд, али ни црквени суд јер овај су запосели екуменисти, пацифисти и глобалисти. Једини и прави суд је Божји суд, исказан устима правоверних архије-реја и народа који носе Цркву и у себи осећају Царство Божје.

Ову оптужбу формално подносим ја, Же-љко Жугић – Которанин, али у бити то је опту-жба читаве војске Правоверних Хришћана Ср-пске Православне Цркве.

Да ли треба да приложим и њихове по- тписе? Сви они су такође спремни да прихвате одлучење у случају да кривица оптужених не буде доказана.

О, Свети Саво, продрмај правоверни срп-ски народ да отворених очију види ко седе на твој трон, разграђујући међе које си од цркве-них Отаца примио као непомичне и у својству утемељача Српске Православне Цркве пото-мцима непромењене предао. Страх осећа и ка-зну Божју очекује правоверни народ српски због недопустивих застрањивања поменутих двају Иринеја (и не само њих) па се пита са ко-је ће га још стране страшне казне снаћи попут земљотреса, поплава, клизишта. И хоће ли на такве појаве равнодушни остати сви архијереји СПЦ? Није ли ово време – време тешког иза-зова до мере да праве епископе свећом треба тражити, помоћу којих би верујући народ, по Божјој вољи, спасавао Цркву од залуталих па-стира и архипастира?

У Београду,

3./16.децембар 2010. године[1]

П р и л о г :