БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ

Г. Иринеј безаконује годинама.

А епископи наши ћуташе!

Зашто ћуташе?

Имадијаху ли право да ћуте?

I

Још маја месеца, давне, 2000. године четр–десетак Новосађања шаље молбу –  захтев Сабо–ру СПЦ за смену епископа Иринеја из Епархије бачке[1]:

„Прошло је, ево, већ десет година како је на трону Епархије Бачке Његово преосве-штенство г-дин Иринеј (Буловић) и имајући у виду његов досадашњи рад и понашање све мање смо уверени да се са њиме на челу наше Епархије може сачувати наша Светосавска Пр-авославна Црква без опасности од унутрашњих раздора и сваковрсних подела.

Препуштамо Светом Архијерејском Са-бору да након разматрања свих изложених по-датака и чињеница донесе одговарајућу одлу-ку, а ми би, са наше стране највише волели да нам се постави нови епископ.

Прво, Његово преосвештенство епископ бачки г-дин Иринеј упорно ради на саблазни,нејединству и расколу унутар Српске Право-славне Цркве.

– Не само да дозвољава него чак и сам инсистира на причешћивању верника без обзи-ра на стварну њихову спремност за Свето При-чешће, и без претходне провере да ли је онај који се причешћује уопште постио или да ли се исповедио пре Причешћа. Није ретка сцена да многи, готово са улице, улазе у Храм стајући у ред за Свету Причест. Сви до једнога, од оних које смо анкетирали, сматрају да је довољно да се не једе од поноћи до Свете Литургије да би се могло причестити. Исто тако, за њих се исп-овест не сматра обавезном пре примања Свете Тајне Причести. Ово је не само штетно за сам унутрашњи организам Цркве, јер представља саблазан за многе, него је дугорочно гледано погубно за само њено јединство. Овим путем се ствара или се бар покушава створити велики број оних који одступају од правилног, чистог и јединственог живљења у Српској Правосла-вној Цркви. Практично ово јесте, а у сваком случају може да представља први корак ка ње-ној унутрашњој разградњи.

           – Његово преосвештенство епископ ба-  чки г-дин Иринеј служи Свету Литургију на начин на који је не служи нико у нашој Цркви, противно Типику и Служебнику чиме чини огр-омну саблазан свима онима који су још пре ње-га долазили у Свети Храм на Литургију, а све нове православне вернике онеспособљава за исправну Литургију, будући да је, погрешно научени од епископа бачког, сматрају погре-шном. До његовог доласка свуда у сваком пр-авославном Храму се служила увек једна и иста Литургија, разликујући се само по томе да ли се служи на српском или на црквенослове-нском језику. Епископ бачки г-дин Иринеј сво-јим наопаким служењем је, чак и тамо где се чинило да је немогуће направити разлику и ра-скол, успео да направи и разлику и раскол ме-ђу православним живљем у Новом Саду и це-лој Бачкој епархији. Оно што је изричито запи-сано у Служебнику да се чита (говори) тихо он гласно изговара. Оно што је записано да народ (појци) певају он забрањује да певају. Тако ми данас на једној страни имамо литургију Њего-вог преосвештенства епископа бачког г-дина Иринеја, а на другој страни Свету Литургију Српске Православне Цркве, која се јединстве но и исто служи у свим српским Светим Хра-мовима осим оних у којима служи епископ ба-чки Иринеј. Сматрамо да је то што чини епи-скоп бачки Иринеј саблазан и пут раскола у Српској Православној Цркви. Не доведе ли се епископ бачки Иринеј по овом питању у ред врло брзо можемо очекивати да и други епи-скопи започну са својим иновирањима Свете литургије, што даље засигурно води у разгра-дњу Српске Православне Цркве изнутра.

            – Служећи Св. Литургију код причешћи-вања народа, у моменту када је осетио слабост, епископ бачки Иринеј препустио је ђакону да настави да врши Св. Тајну Причести иако је у том тренутку у олтару било неколико свеште-ника. Како ђакон по Типику не може да врши Свету Тајну Причести то поступак епископа бачког Иринеја довољно говори о огромном немару са којим се он односи према тој Светој Тајни. О згражању присутног верујућег народа и о саблазни коју је тим својим поступком иза-звао довољно је само то рећи да се још увек у Новом Саду тај гест прима са револтом и но-вим питањем – да ли уопште има краја њего-вом измишљању новотарија и понижавању ве-рујућих.

            Молитву пре Свете Причести коју све-штеник или служашчи архијереј чита гласно и коју сви који се спремају да приме ту Свету Тајну понављају у себи, епископ бачки Иринеј је препустио да је читају богослови из певни- це (и то у време док увелико траје причешћи-вање народа – прим. аутора), на ново огромно згражање свих оних који су још пре њега у Свети Храм на Литургију долазили.

            – Поједине свештенике ставља под нео-граничену забрану свештенодејства што је пр-отивно Уставу Српске Православне Цркве. За време трајања те забране њихове породице се духовно и економски потпуно изнуравају сти-жући буквално до глади и пропасти. Неке је свештенике по казни слао „на поправни“ у ма-настир Ковиљ, што за последицу најчешће има изругивање народа са тим свештеником и ње-говог потпуног губљења угледа међу правосла-вним живљем. Тим својим чињењем Епископ Бачки као да жели да растера свештенике, по-готово када се спозна да је повод таквог риго-розног кажњавања најчешће безначајан преступ.

Јавно је  на  једном  свештеничком ску-пу рекао да хоће да свештеници стрепе када добију телефонски позив из Епархије и да је то и постигао. Дакле, за њега је циљ, не учвр-шћење и ширење братске и хришћанске љуба-ви, него утеривање страха, што довољно гово-ри не само о њему самом, него и о огромној штети коју свакодневним остварењем тога ци-ља наноси Српској Православној Цркви.

            Будите убеђени уважени и поштовани Митрополити и Архијереји да се безбожници јако радују оваквим стилом рада и управљања повереном му епархијом епископа бачког Ири-неја, јер утеривање страха је и њихов једини и искључиви начин владања.

Ако се један епископ Српске Правосла-вне Цркве у свом понашању не разликује од безбожника, оправдано се онда може постави-ти питање и његове праве улоге у Српској Пра-вославној Цркви.

            – У Новом Саду нема ни једног свеште-ника који није био кажњен. Неки свештеници су чак и више пута били кажњавани. Инсисти-рамо да епископ бачки јавно, пред целим Ар-хијерејским Сабором проговори о разлозима тако честог кажњавања, како бисте сви ви, по-штовани и уважени Митрополити, и Архијере-ји, објективно сагледали о каквом је човеку реч, јер тврдимо да таквим честим кажњава-њем жели све друге да омаловажи а себе да уздигне и учини јединим исправним. О штети у народу због нарушеног угледа тих свештени-ка, или пак опредељења неких верника да се стане иза свог свештеника, а не брзоплете ка-зне епископа, већ сада може да се  каже да је огромна, ако ни због чега другог, а оно због стварања нових подела међу хришћанима у Новом Саду и целој епархији Бачкој.

        – Његово Преосвештенство Епископ Бачки г-дин Иринеј рукополаже свештеника без пре-тходног назначења парохије, него га по руко-положењу шаље на праксу у манастир Ковиљ. Време за које се свештеник шање у манастир Ковиљ није унапред одређено, тако да зависи искључиво од самосталне процене епископа колико ће који свештеник времена провести у манастиру. Очигледно је да је то што чини епископ бачки не само супротно Уставу Ср-пске Православне Цркве, него представља и најгрубље кршење права свештеника да са пор одицом, по рукоположењу, оде на своју паро-хију. Без породице, без парохије, без своје во-ље послат у манастир, теран да служи Св. Ли-тургију супротно Типику и Служебнику, све-штеник уместо радости рукоположења добија „тортуру“ епископа бачког. Ако се овоме не стане на пут, бојимо се да ће се та наопака и сурова пракса раширити и ван територије Епа-рхије Бачке, а то ће онда бити погубно за целу Српску Православну Цркву.

            – Очигледно је да се Епископ Бачки Ир-инеј у свом понашању не обазире ни на Типик, ни на Устав Српске Православне Цркве, него прави неку своју цркву у којој искључиво важе правила која он измисли и одреди.

            Захваљујући том и таквом понашању епископа Бачког Иринеја, Епархија Бачке да-нас практично ни по чему не припада Српској Православној Цркви јер у њој важе и искључи-во се примењују само она правила која само-стално и произвољно одређује г-дин Иринеј Буловић.

            Молимо Вас да преко ове чињенице не прелазите олако јер не тако давно, тај исти епископ бачки г-дин Иринеј је својим самовла-сним потписом отцепио све заграничне епар-хије, тако да његова жеља да разгради Српску Православну Цркву још увек није престала, са-мо је сада добила други облик.

            Друго, својим понашањем чини себе не-достојним трона на којем се налази:

            – Срамно распуштање комплетног Одбора Српске Православне црквене Општине у Новом Саду само и искључиво зато што је-дан члан тог одбора није хтео да да оставку. „Или сви дајте оставку или ћу распустити цео Одбор“ бесно је, својим слабашним гласом, ви-као тада на седници епископ бачки. А једини грех тог одборника је био што се усудио да ми-сли другачије од њега и то јавно на седници Одбора и каже. Ни десет година после тог чина ниједном члану Одбора није дато никакво пи-смено образложење за распуштање.

            – Његова гневљивост, када су у питању одређени чланови наше православне заједнице у Новом Саду, превазилази све могуће толера-нције, огољено га показујући као једно сујетно, осветољубљиво и гневљиво биће, без љубави према ближњима, а посебно према верницима који живе Светосавску традицију. За многе такво  понашање г-дина Иринеја представља огромну саблазан, будући да се управо он поја-вљује као духовник многим младима.

            „То је мучитељска и љута страст, и не може бити скривена. Остале страсти лако се скривају, али гњев не може да се сакрије“ (Св. Тихон Задонски).

            „Дух Свети не обитава тамо где је гњев“ (Св. Јован Златоуст).

            Имајући све ово на уму Српској Право-славној Цркви на трону епископа бачког такав човек није потребан, а поготово не као духо-вник онима који приступају вери светосавској и православној.

            – У садашњем епископу бачком, г-дину Иринеју нема љубави. Искључиво се држећи спољашне форме у живљењу хришћанства, он својим поступцима чини да сви они који под њим примају хришћанство буду живи духовни мртваци. Не треба посебно ни наглашавати ко-лика је огромна опасност од таквих који на тај начин примише и живе Христа.

            „Без љубави ништа не користи ни деви- чанство, ни пост, ни молитва, ни милостиња, ни зидање цркава“ (Св. Јефрем Сирин).

            Мноштво је примера који указују да код њега нема љубави, али је најупечатљивији онај када је, пре неку годину, за Божић, извршио премештај више од 20 свештеника на нову пар-охију.

            У том чину не само да нема љубави не-го чак нема ни оне основне људскости. Нажа-лост ниједан од тих свештеника те године није дочекао Божић у миру са својим парохијанима и у свом дому, него у селидби, на путу за нову парохију. Само они који у души својој немају Божје љубави могу да испоље такву неблагода-рност и тим чином себе да истакну изнад свих. По одсуству благости и љубави с једне стране, и по жељи да се страхом управља Црквом, Епископ Бачки је већ надалеко чувен не само у Новом Саду него и у целој епархији.

            Како без љубави живети и чувати Цр-кву када је управо Љубав од Господа нашег Исуса Христа постављена за највећу заповест.

            „По речима Светог Апостола Павла (I Кор. 13,13), љубав је највећа добродетељ, зато што је она Бог (I Јов. 4,16).

            „Она је глава, корен, извор и мајка свих добара. Као корен, она пушта безбројне изда нке добродетељи, као извор испушта много по-тока, а као мајка, она обухвата у своје наручје све који јој притичу“ (Св. Јован Златоуст).

            Како са Његовим Преосвештенством г-дином Иринејем постићи ту добродетељ када је за њега примарно утерати страх, а не дати љубав; када је за њега најважнија послушност њему самом, а не живљење по Господу Исусу Христу, не живљење љубави. Када је он тако далеко од оних молитвених речи: „Господе, дај да будем оруђе Твога мира: да тамо где је  мр-жња сејем љубав, где је вређање праштање, где је раздор слогу, где је очајање наду, где је тама светлост, где је жалост радост“, а тако близак сујети, гневљивости, раздору и самољубљу.

            – Готово до гађења преферира владају-ћем режиму, што је недостојно једног еписко-па Српске Православне Цркве. На једној се-дници Одбора Српске Православне Црквене Општине у Новом Саду огорчен на чланове Одбора изговорио је и ове речи: Радије бих са Хитлером градио Цркву него са вама мислећи при томе на опозицију. Сматрамо да овоме ни-је потребан никакав коментар.

            – Сваке две године мења аутомобил што је у садашњем времену свеколиког сирома-штва за једне саблазан, за друге знак да Цркви ни не треба давати прилоге, јер када се има за скупе аутомобиле онда се сигурно има и за Хр-амове, за треће радост јер све оно што штети Цркви њих радује.

            (…) Молимо Вас уважени и поштовани Митрополити и Архијереји да нам не узмете за зло ово писмено обраћање Вама, јер другог пу-та не нађосмо за разрешење свих проблема ко-ји данас притискају Српску Православну Цр-кву преко дешавања у Епархији Бачкој.

            Како се данас ништа не дешава случа-јно, страх нас је да је ово што се данас дешава у епархији бачкој само пробни балон за ко-мплетну разградњу Српске Православне Цркве изнутра. На Вама је да то одлучно спречите док још за то има времена.

            Од Његовог Преосвештенства Епископа Бачког г-дина Иринеја тражимо да ову нашу молбу и овај наш захтев службеним путем до-стави Светом Архијерејском Сабору ради ње-говог одлучивања по истом, као и да га посе-бно достави Његовој Светости Патријарху Ср-пском Г-дину Павлу.“

Из књиге „Тајна безакоња“