Владимир Путин: Мински споразуми више не постоје. Русија више није могла да толерише геноцид. Признајемо ДНР и ЛНР у границама које су прописане њиховим уставом

Путин

Русија је све време била заинтересована за примену Минских споразума, пошто је овај документ био резултат компромиса, изјавио је руски председник Владимир Путин и додао да Мински споразуми више не постоје.

„И зато желим још једном да истакнем да смо били заинтересовани за спровођење овог Пакета мера, јер је то резултат компромиса“, нагласио је шеф државе. Он је подсетио да је он био међу ауторима овог документа у име Руске Федерације.

Украјинске власти су јавно саопштиле да неће поштовати Минске споразуме и Русија више није могла да толерише геноцид над народом Донбаса.

Европа није могла да натера Кијев да се придржава Минских споразума, па је Русија била принуђена да донесе одлуку да призна ДНР и ЛНР, додао је Путин.

Напорима садашњих кијевских власти Мински споразуми сведени су на нулу, убијени су много пре него што је Русија признала ДНР и ЛНР, изјавио је председник Русије Владимир Путин на конференцији за медије.

„На крају је компромис пронађен и то је заиста био прави покрет ка решењу мирним путем. Свих осталих година, како је јуче овде речено на седници Савета безбедности, напорима садашњих кијевских власти све се свело на нулу. Стога су Мински споразуми убијени много пре јучерашњег признања народних република Донбаса, и то не од нас, не од стране представника ових република, већ од стране актуелних кијевских власти“, објаснио је Путин.

На питање новинара о границама ДНР и ЛНР Путин је рекао да је Русија, признавши ове републике, признала све документе, укључујући и устав, где су њихове границе назначене.

„Унутар којих граница ћемо признавати ове републике? Већ смо их признали, што значи да смо признали све њихове основне документе, укључујући и устав. А устав прописује границе унутар Доњецке и Луганске области у време када су оне биле део Украјине“, објаснио је Путин.

„Али очекујемо, желим то да истакнем, да ће сва спорна питања бити решена током преговора актуелних кијевских власти и руководства ових република“, додао је он.

Председник је приметио да, „нажалост, у овом тренутку схватамо да је то немогуће, пошто борбена дејства још увек трају и, штавише, имају тенденцију ескалације“. Путин је при томе изразио наду у решавање спорних питања у будућности.

Демократске земље морају признати вољу становника Крима и Севастопоља

Ситуација у Украјини ће се сматрати решеном након признавања резултата референдума о Криму, после којег је регион припојен Русији, рекао је Путин.

„Мислим да то није јавно речено, али ћу рећи. Питање гласи – шта би требало да се деси са обе стране или са стране Кијева да се, по нашем мишљењу, ситуација у дугорочној историјској перспективи сматра решеном, како бисмо живели у миру и да нема говора о било каквим сукобима, поготово оружаним? Открићу вам ову страшну тајну – уосталом, ту нема ничег тајног. Прво што сви треба да ураде је да признају вољу људи који живе у Севастопољу и на Криму“, нагласио је руски лидер.

Према његовим речима, Русија је разговарала „о овим питањима током вишесатних преговора и састанака са нашим европским партнерима. Да, и са Американцима смо такође више пута разговарали о томе“, додао је председник.

Демократије морају да признају одлуку становника Крима и Севастопоља да се поново уједине са Русијом, истакао је Путин.

„Прва ствар коју сви треба да ураде јесте да признају вољу народа који живи у Севастопољу и на Криму. О томе сам много пута говорио и поново ћу нагласити: По чему је ово горе од онога што се десило на Косову? Ни по чему, само је тамо одлуку донео парламент, а овде на националном референдуму“, објаснио је председник.

„Желим још једном да истакнем да нико није могао ни пушком ни бајонетима да тера људе на биралишта. Они су дошли добровољно и донели своју одлуку да се поново уједине са Русијом“, истакао је Путин.

„И та одлука се мора поштовати. Ако се они, који на овај или онај начин то оспоравају, и даље сматрају демократским државама, морају то коначно признати. То је највиши облик демократије – референдум“, закључио је руски председник.

О руској војсци у Донбасу

Руски председник је напоменуо да није говорио да ће руске трупе кренути у Донбас „одмах“.

„Прво, нисам рекао да ће трупе кренути тамо одмах након нашег састанка са вама овде. Друго, немогуће је предвидети неки конкретан нацрт могућих дејстава, то зависи од конкретне ситуације која се развија на лицу места, на терену“, објаснио је Путин.

Према његовим речима, ако буде потребно, Русија ће испунити своје обавезе пружања војне помоћи Доњецкој и Луганској републици.

„Ми смо јуче потписали споразуме и у тим споразумима и са Доњецком Народном Републиком и са Луганском Народном Републиком постоје одговарајуће тачке које говоре да ћемо тим републикама пружити одговарајућу, укључујући и војну помоћ. Пошто тамо постоји сукоб овом одлуком јасно стављамо до знања да, ако буде потребно, намеравамо да испунимо своје обавезе“, закључио је Путин.

О нуклеарним амбицијама Украјине

Говорећи о изјави украјинског председника о нуклеарном оружју, Путин је рекао да су у Русији чули изјаве Украјине о нуклеарним амбицијама и да су оне, пре свега, упућене Русији.

Осим тога, шеф државе је рекао да појава тактичког нуклеарног наоружања у Украјини значи стратешку претњу Русији.

„У чему је претња за нас? Чак и појава тактичког нуклеарног наоружања у Украјини за нас значи стратешку претњу. То треба да имамо на уму, јер са 110 можете повећати домет на 300, на 500… И Москва ће бити у домету. За нас је ово стратешка претња и тако смо је и схватили. И, наравно, то морамо и схватићемо веома озбиљно“, констатовао је Путин.

Председник је приметио да Украјина још од совјетских времена има широке нуклеарне надлежности, „тамо постоји неколико нуклеарних блокова и нуклеарна индустрија је развијена доста широко и добро“.

„Они имају све да реше ово питање много бржим темпом него оне земље које решавају те проблеме од нуле“, додао је Путин.

Ситуација на контакт линији у Донбасу ескалирала је ујутру 17. фебруара. У самопроглашеној Доњецкој и Луганској Народној Републици саопштили су о најинтензивнијем гранатирању из Украјине последњих месеци. У петак 18. фебруара су лидери ЛНР и ДНР, Леонид Пасечник и Денис Пушилин, најавили евакуацију становника република у Русију због растуће претње од борбених дејстава.

Руководство Доњецке и Луганске Народне Републике апеловало је раније на Путина да призна њихову независност. Путин се у понедељак, после ванредне проширене седнице Савета безбедности, обратио грађанима Русије, рекавши да сматра да је неопходно донети одлуку о моменталном признавању суверенитета ЛНР и ДНР, јер они који су кренули путем крвопролића, насиља и безакоња нису признали и не признају ниједно друго решење сукоба у Донбасу, осим војног. Одмах након обраћања, председник је у Кремљу потписао указе о признавању ЛНР и ДНР.

Извор:
НСПМ