КО ПОПУЛАРИЗУЈЕ КРИПТОВАЛУТЕ?

После финансијске кризе 2007-2009 године, једна од најзначајних тема у свету новца, финансија и економије постале су – криптовалуте. Криптовалуте су приватне дигиталне валуте чије се пуштање у оптицај и коришћење може обавити без централних и комерцијалних банака. Теоријски, стваралац и емитент такве валуте може постати било које физичко лице. Криптовалуте се могу наћи у оптицају и без контроле централних банака и других организација задужених за финансијски надзор. Саме операције коришћења криптовалута у електронским мрежама су транспарентне због коришћења блокчејн технологија. Уз то, учесници операција, могу сачувати своју анонимност (која се обезбеђује захваљујући криптографским средставима). Данас је најпопуларнија криптовалута „биткоин“ који је пуштен у оптицај почетком 2009. године.

Криптовалуте су створиле велику пометњу и узбуђење у свету финансија и новца. Тешко је схватити колико је ово узбуђење заиста изазвано надама, плановима или страховима оних који су професионално повезани са финансијским светом, а колико је је оно резултат свесног распламсавања страсти. Погледајмо непристрано проблем. Сагласно последњим подацима у свету је до данас (2017) забележено постојање око две хиљаде криптовалута. Капитализација сто најраспрострањенијих валута износи, према мишљењу стручњака, око 30-35 милијарди долара (почетком маја 2017). Поређења ради: тржишна капитализација познате компаније Гугл прошле године је достигла ниво од 400 милијарди долара.

Приближно 2/3 овог износа припада биткоину. Према томе, капитализација Гугла двадесет пута премашује укупну вредност „монета“ најраширеније дигиталне валуте – биткоина. А ево још једног поређења.

Свакодневни обрт водећих криптовалута на свим тржиштима мери се десетинама милиона долара, а свакодневни промет на светском валутном тржишту се процењује на 4 трилиона долара. Како кажу – „осетите разлику“. Чак и таква криптовалута као што је биткоин, изгледа попут „миркоба“ на фону данашњих „слонова“ (под последњим подразумевамо валуте које емитују водеће светске компаније и банке, акције и облигације, деривате итд). Постоји неколико верзија због чега „микробу“, криптовалути, средства информисања данас посвећују пажњу већу него, на пример, неким резервним валутама или компанијама-гигантима на берзи.

Светска и руска средстава информисања препунa су новости и чланaка о криптовалутама. Ипак, 99% текстова посвећено је овим или оним техничким аспектима проблема. Врло ретко аутори постављају питање: cui prodest? То јест: ко од тога има корист? У чијем је интересу да се толико пише о криптовалутама?

На пример, неки аутори претпостављају да су криптовалуте пројекат америчких специјалних служби. А криптовалуте су Американцима потребне да би финансирали субверзивну делатност у другим земљама. А, такође, и за подршку култивисаног тероризма (типа ИСИЛ). Слажем се да ширење криптовалута у свету подржавају америчке обавештајне службе (о томе ћу ниже више рећи). Али везрија да су „бенефицијенти“ криптовалута саме специјалне службе није убедљива. Финансирање подривачке и терористичке делатности, како ми се чини, успешно се остварује и помоћу „финансијског инструмента“ који се одавно доказао – „кеша“.

Још једна верзија је повезана са интересима „господара новца“ – главних акционара Федералних резерви САД које су, заправо, приватна корпорација за производњу универзалног производа под називом „САД долар“. Криптовалуте, по мишљењеу присталица ове верзије, пуштају се оптицај у целом свету изузев у САД; у Америци је строго забрањено коришћењ криптовалута (текст је писан 2017. – шта се у међувремену догодило, а што В. Катасонов наговештава при крају овог чланка, погледајте ОВДЕ, прим.прев). Криптовалуте, као и сваки алтернативни новац и новчани сурогати, подривају монопол банака (централних и комрецијалних) у емисији традиционалног новца (готовинског и безготовинског) и нарушавају новчани промет свих земља изван граница САД. Рушње новчаних система земаља света уз помоћ вируса „криптовалуте“, довешће до тога да Федералне резерве САД постану једини емисиони центар у свету. После спровођења операције под називом „чишћење новчаних система“ по налогу „господара новца“ вирус звани „криптовалута“ биће уништен. Долар САД постаће апсолутни хегемон у свету, „господари новца“ ће се претворити у „господаре света“.

Једна од основних верзија своди се на то да ће „миркоб“ (или „вирус“) временом израсти у „слона“. Из ове, опет, настаје неколико верзија. Једна од њих говори да ће „микроб“ бити „природан начин функционисања“. Нешто слично дарвинистичкој еволуционој теорији само овог пута примењеној не на жива бића, већ на новац. Природност процеса развоја заснива се на томе што су, наводно, криптовалуте – „народни новац“. Њих може да створи и емитује сваки човек. Временом, када „идеја овлада масама“ у процес стварања „народног новца“ укључиће се милиони „креативних“ личности.

„Народни новац“ ће имати неоспорно преимућство над обичним новцем који емитују банке (централне и комерцијалне), јер ће људи моћи да се снађу и без банака, које су свима одавно „досадиле“. И више од тога, процес „бекства“ људи из обичног новца у дигитални („народни“) биће убрзан тиме што „господари новца“ (светски банкари) планирају да коначно и заувек ослободе друштво од готовине и све утерају у безготовинску сферу.

Људи одлично схватају да „еманципација“ од паприног новца коју рекламирају „господари новца“ прикрива истинске циљеве – изградњу електронско-банкараског концлогора. И неки од њих, са уздахом олакшања, говоре себи: „Хвала Богу, имамо алтернативу у облику криптовалуте“. Људи рачунају да ће успети да избегну електронско-банкарски концлогор, одласком у мрежни свет дигиталног новца. И што енергичније и безочније банкари буду уништавали и забрањивали свет готовог новца, брже ће крпитовалуте потискивати свет банкарског новца, заједно са његовим „господарима“ – банкарима. На тај начин одиграће се не само „природна еволуција“ приватног дигиталног новца, већ ће истовремено тећи и еволуција читавог друштва, његово кретање од „новчаног капитализма“ (који је створен после буржоаских револуција) у неки нови модел друштва, који ће бити праведнији и демократскији. „Народни“, дигитални новац ће помоћи да се изгради социјализам, али не на основама „диктатуре пролетаријата“, већ на основу добровољне кооперације слободних људи.

Авај, постоје, међутим, и друге не толико пријатне и умирујуће верзије. Према једној од њих, главни „бенефицијенти“ криптовалута ће постати управо данашњи „господари новца“. А зашто стварају себи конкуренцију у облику алтернативног новца? Зар су узалуд током неколико столећа градили банкарски систем и борили се за монопол над емисијом новца? Зар нису они уништили различити облике алтернативног новца које су претиле да подрију тај монопол? Током последњег столећа број покушаја стварања алтернативног новца у свету броји се хиљадама (локални, општински, корпоративни и други новац), но сви они (са ретким изузецима) угушени су од стране новчаних власти у зачетку. Али, ствар је у томе што „господари новца“ у XXI веку не посматрају криптовалуте као конкуретски новац, већ као „финанскијски инструмент“. А развој тржишта нових „финансијских инструмената“ може продужити живот остарелом и болешљивом финансијско-валутном систему, који је назван „брeтонвудски“. То је систем златно-доларског стандарда. На коференцији у Јамајци 1976. године, донета је одлука да се поменути систем замени папирно-доларским стандардом. Сликовито речено: са „штампарске машине“ Федералних резервискинута је „златна кочница“ (везаност обима емисије долара за количину златних резерви). Почела је неконтролисана емисија „зелених папира“ (тј. долара САД). Сваким доларом „господари новца“ су остваривали ( и настављају да остварују) суманут приход од емисије, фактички то је „прављење новца од ваздуха“.

Једино ограничење за такву „новчану алхемију“ представља потражња за „зеленим папирима“. И да би се створила поменута потражња, отпочела је велика кампања за либерализацију и глобализацију светске економије. Не продубљујући ову тему, рећи ћу само да је ради потражње за „зеленим папирима“ започета активна пропаганда и стварање свакојаких „финансијских инструмената“ помоћу којих су „надувана“ финансијска тржишта. Осамдесетих година се догодио, на пример, бум такозваних деривата финансијских инструменатаПочетком овог века обим тржишта деривата се мерио трилионима долара, а број облика ових финанскијских инструмента – хиљадама. А још почетком седамдесетих година деривати су представљали егзотику, „микробе“ у финансијском свету.

Надам се да је читалац схватио мој наговештај: данашње криптовалуте, „микроби“ у финансијском свету, сутра могу постати гигантски „мехурови“, чија ће се капитализација мерити трилионима долара. У то је данас тешко поверовати, но, вероватно, почетком седамдесетих година, нико не би поверовао да ће деривати током две-три деценије преплавити сва финансијска тржишта.

У тренутку писања овог чланка цена једног биткоина је стабилно (током неколико недеља) прелазила износ од 1.300 долара (прерачунато у нашу валуту око 100.000 рубаља). Емисија биткоина још није завршена (до сада је „добијено“ око 16 милиона „монета“ а лимит је 21 милион). Експерти тврде да је вредносни потенцијал биткоина гигантски: нису далеко времена када ће „монета“ биткон вредети стотине хиљада долара. А неки су уверени да ће она успети да пређе границу од 1 милион долара.

У априлу 2017. године са својим прогнозама су иступили познати предузетници из Силиконске долине, милијардер Џереми Лу (први инвеститор у познату хај-тек компанију Snapchat) и Питер Смит (саоснивач велике технолошке компаније Blockchain). Они су изјавили да ће до 2030. „монета“ биткоин прећи лествицу од 500.000 долара, па ће укупна капитализација ове приватне дигиталне валуте премашити 8 трилиона долара. Ово је, узгред, еквивалентно 126% новчане вредности америчког фондовског тржишта NASDAQ у пролеће ове године (2017. прим.прев.). А већ сада у орибту улазе и нови облици криптовалута, као што су: лајткоин, прајмкони, прикоин, нејмкоин и други…

Даље нећу описивати детаље ове верзије. Једино желим да додам: развој криптовалута у оквирима дате верзије никако не можемо назвати „природном еволуцијом“. „Господари новца“ ће увек стимулисати и убрзавати процес раста „микроба“, дигиталне валуте, и његов улазак у фазу гигантског мехура. Већ сам писао да постоји много знакова који доказују да су у последњој деценији биткоин и друге криптовалуте могле, током своје „еволуције“, небројено пута пропасти. Но, неко им је много помогао да преживе. С једне стране, можемо навести бројне примере када се вештачки стварала потражња за криптовалутом. Орагнизовани су спектакли под називом: „куповина пице за биткоин“, затим „куповина аутомобила за биткоин“, на крају „куповина куће за биткоин“. С друге стране, задивљује и узнемирава како се одиграла и одиграва „еволуција“ односа власти различитих земаља према криптовалутама.

У почетку се чуло категоричко: „не“. Затим је уследила забрана криптовалута и увођење строге одговорности за њихово стварање, ширење и коришћење.

Онда – помало збуњено: „треба се у овоме снаћи“. После чега следе непрестане изјаве о томе како се власти занимају „изучавањем добрих и лоших страна криптовалута“.

На крају – оптимистичко: „то је прогрес“; „ми не смемо да заостајемо за светским прогресом“. И следи постепена легализација криптовалута. Неке земље се већ налазе у овом стадијуму. Рецимо, Јапан је објавио да од 1. априла 2017. године биткоин и друге крпитовалуте постају новац исто као што је и јен, који емитује централна банка.

Мислим да ова „еволуција“ позиције власти није случајна, већ је резултата упорног и агресивног лобирања за пројекат криптовалута у разним земљама света у интересу „господара новца“. Однос руске власти према криптовалутама није изузетак. Но, то је тема за посебан разговор.

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор:
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ