НИСУ ТО САМО ПАНТАЛОНЕ ВЕЋ ЗНАК ОВОГ НЕСРЕЋНОГ ВРЕМЕНА

Пише: Демиен Годард

Мини Маус је у панталонама. Било је то само питање времена, зар не? Можда ћете помислити да је то само још један пример подилажења „освешћеним” левичарима. Али реч је о нечем много дубљем и опаснијем.

Видео сам новост и одмах загунђао: „О, Боже, шта ли је следеће на реду?”

А онда сам застао. Па сам се исправио: „Па они баш то и желе, зар не?”

Потом сам сâм себе прекорио због првобитне реакције.

Живимо у лудим временима. Толико је све апсурдно да често осећамо потребу да се насмејемо апсурду… Чак и док нас преплављује и обара с с ногу. Претпостављам да је то наш психолошки механизам који нам помаже у тешким ситуацијама. Међутим, ретко узимамо у обзир праву тежину онога што се дешава свему и свима око нас.

У питању је културна инвазија. Ова „идеолошка субверзија”, како је рекао бивши шпијун КГБ-а Јуриј Безменов, свуда је око нас. А сада је продрла чак и у јаслице и вртиће.

Мини Маус је обучена у сако и панталоне. То се, драги моји, зове комунизам. Немојте да се заваравате.

Чувена је изјава Фридриха Енгелса, након смрти његовог познатијег револуционарног садруга Карла Маркса: „Необична је чињеница да са сваким великим револуционарним покретом питање ‘слободне љубави’ долази у први план.”

Његови данашњи комунистички следбеници извели су праву мајсторију. Јер, није ли све што је „освешћено” (по мом мишљењу, овај термин је подскуп културног марксизма) ових дана заогрнуто у… „љубав”? Маркс и Енгелс, који су написали Комунистички манифест (левичарску библију), залагали су се за „слободну љубав“, али у томе нема ничег „слободног“. Штавише, велика је цена коју треба платити ако се ‘слободна љубав’ користи за потпуно разбијање породице и природног закона.

Толико смо се удаљили од традиционалних родних улога да превише нас реагује на Мини Маус у панталонама тако што то прихватамо уз благо негодовање, уз неколико духовитих мимова или уз речи „мени је свеједно“ и слегање раменима. А промоција комплета с панталонама у мејнстрим медијима требало би да нас натера да застанемо и схватимо да је трулеж дубоко укорењена.

Када сам био члан мејнстрим медија, не само да сам видео трулеж у новинама, телевизији, радију и на интернету већ сам био и сведок тога у низу редакција, продукцијских састанака и ћаскања у канцеларији. Знао сам да заиста постоји само једно решење за проблем, с личног становишта: а то је да наставимо да живимо у вери и придржавамо се Истине. И то не „наше” истине. Већ истине с великим „И”. Истине усредсређене на Христа и Цркву коју је основао. То је на крају довело до тога да сам добио отказ на Роџерс спортснету кад сам твитовао у одбрану институције брака. Било је то пре више од 10 година. Јесте да ми није било лако, али ипак то не бих мењао ни за шта. То ми је, у најмању руку, отворило очи.

И нажалост, ту сам да вам кажем да је пут тежак. Нема сумње да је узак. И врло је мало пратилаца који ходају тим путем с вама. Али све је ово већ записано. А наш узор је Оваплоћена Реч, Господ и Спаситељ наш Исус Христос. И Он има контролу, чак и ако мислите да није тако. Отац, Син и Свети Дух створили су мушкарца и жену, и то засебне и другачије али када им се тела споје, настаје нови живот. То је прав чудо, а опет нешто сасвим природно.

Али комунизам се увек бунио против овога. И данас добија битку.

Комунизам је од човека направио „бога”. Његов циљ је одувек био – да позајмим речи професора историје Калифорнијског државног универзитета Ричарда Вајкарта – да изокрене натурализам путем радикализма. И нема никакве везе што Маркс и Енглес, или било који други комуниста из 19. века, никада нису рекли ни реч о женским цртаним ликовима у панталонама или о мушкарцима који се идентификују као жене и улазе у женске свлачионице, или о истополним „браковима“. Коцка је бачена када је комунизам покушао да изнова напише људску историју и од перверзног направи нешто „природно“.

И данас то видимо у сваком углу света. Видите ли како се наш природни имунитет одбацује као „лажна вест“ и укида пред нашим очима? Јер како би иначе комунисти који се спремају за тај свој „Велики ресет” успели да нам тако лако, тако убедљиво, тако присилно „продају” ове експерименталне медицинске терапије прерушене у вакцине?

Драги пријатељи, Минино одело с панталонама само је симптом болести. Морали бисмо да то озбиљно схватимо.

А ако реагујете на то као ја, са оним, „О, Боже, шта ли је следеће на реду?”, побрините се да имате средстава да на то одговорите тиме што ћете бити на опрезу у спремни да реагујете када куцне час.

Извор:
ИФН