Погром у јужној Бачкој 1942. године

Лешеви побијених цивила у Новом Саду, Футошка улица, јануар 1942. године

Цео ледени јануар 1942. године када су извршени покољи у јужној Бачкој био је обојен невином људском крвљу

Покољ над претежно Србима и Јеврејима отпочео је у Шајкашкој /од 4. до 19. јануара/, наставио се у Новом Саду /од 21. до 23. јануара/, а завршио у Бечеју /од 25. до 29. јануара/.

У покољу је убијен и један број припадника других етничких група Рома, Русина и Руса.

У тим данима од 4. до 29. јануара извршени су масарки над становницима Чуруга, Жабља, Ђурђева, Бечеја, Србобрана, Темерина, Госпођинаца, Титела, Гардиноваца, Лока, Шајкаша, Мошорина, Вилова, Ковиља, Новог Сада…

Злочине су починили припадници оружаних снага и војске Краљевине Мађарске (Хонвед) под командом регента Миклоша Хортија за време Другог светског рата током мађарске окупације Бачке.

У раним јутарњим часовима на Туциндан, 4. јануара 1942. добро наоружани припадници мађарских снага како припадници војске Мађарске, тако и локални Мађари који су са одушевљењем дочекали окупацију Бачке, кренули су ка салашу Гавре Пустајића где су открили 17 пушака и 20 бомби код Срба, што ће искористити као повод за етничко чишћење српских и јеврејских цивила /мушкараца, жена, деце и стараца/.

Да је тај проналазак само послужио као изговор за етничко чишћење видимо из данас доступних извора који показују да је овај злочин планиран знатно раније и да је одузимање ове мале количине оружја искоришћено као изговор да се спроведе унапред планирани злочин.

У свом наређењу начелник Генералштаба мађарске војске генерал Ференц Сомбахтељи-Кнаус, које је издао заповеднику генералу Ференцу Фекетехалми-Цајднеру који је спровео погром, захтевао је следеће „да се територија темељно прочисти и изврши најенергичнија одмазда“. 

Жртве су убијане на свирепе начине ножевима, секирама, тољагама, митраљеским рафалима, бацане под лед у ријекама и на безброј других начина које су људском уму непојмљиви, да једно људско биће може тако нешто да почини над другим.

У покољу који је трајао од 4. до 19. јануара широм Шајкашке на свиреп начин је према званичним подацима убијено 2.345 људи.

Такође у раним јутарњим часовима тог хладног 21. јануара 1942. године започета је „рација“ у Новом Саду.

Али како тог и наредног дана није било очекиваног резултата и поред сурових убиства и пљачки, капетан Мартон Зелди у договору са потпуковником Оскаром Литомерицким и контраобавештајним мајором Ференцом Фотијем, одлучује да у ноћи између 22. и 23. јануара инсценира сукоб „побуњеника“ и хонведа и обезбеди повод за наставак масакра који је отпочео у Шајкашкој.

У улози „побуњеника“ били су жандарми потпуковника Јожефа Харкаија, а међу хонведима били су и двојица „режисера“ овог исценираног сукоба.

Па ће тако трећег дана мађарске снаге из својих домова истеривати житеље Новог Сада, на улицу под оптужбом да су учествовали у „побуни“из претходне ноћи и тада их груписати и убијати.

До сада је именом и презименом утврђено да је у три дана од 21. до 23. јануара у Новом Саду убијено 1.246 људи.

По завршетку покоља у Новом Саду зверства су настављена у Бечеју од 25. до 29. јануара 1942. где је према подацима убијено преко 200 становника.

Према подацима из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942“ у току Погрома у јужној Бачкој који је трајао 26 дана убијено је 3.809 цивила, међу њима 1.965 мушкараца, 927 жена, те 477 деце и 440 стараца и старица.

Од овог броја њих 2.578 били су Срби, 1.068 Јевреји, 64 Роми, а 31 Мађари који су били против убијања својих комшија.

Оно што треба напоменути је да су у овим зверствима и њиховој организцији као и у тадашњој Независној Држави Хрватској своје учешће узели и поједини свештеници из Римокатоличке цркве.

Такође треба напоменути да је у априлу 1941. године током мађарске окупације Бачке убијено око 3.500 хиљаде углавном Срба, а да је из Бачке такође у немачке концентрационе логоре депортовано 12.000 бачких Јевреја, од који се већина никада није вратила из тих логора.

Броју страдалих у Бачкој мора се додати и око 1.000 Срба и Јевреја који су у току четворогодишње окупације Бачке били жртве злогласног „Кемелхарита“ односно мађарске службе за контрашпијунажу.

И даље се за овај злочин користи назив рација, а тај појам у свом основном значењу је када полиција односно неки државни орган врши масовно хапшење особа, односно претресање кућа и других објеката која за сврху има прибављање доказа или заустављање противзаконите дјелатности, тако да је само посеби погрешно овакав један стравични злочин називати таквим именом иако су сами злочинци дали такав назив.

Никада не смемо заборавити Погром у Бачкој као и на другим мјестим широм српских земаља како нам се не би поновили!

Извор:
СРПСКА РАМОНДА