Чекајући хашку правду за Стамена Генова

Пише: Бојан Ђокић

Стамен је био по националности Бугарин. Припадник санитетске службе Војске Југославије, распоређен у амбуланту у Ђаковици

УНМИК-ов тим форензичара је маја 2005. године из масовне гробнице у Малишеву ексхумирао 13 посмртних остатака. Та гробница носи ознаку ТБЕ 05, а у питању су људи које су 1998. године отели припадници ОВК. Већина њих је имала руке везане на леђима, а обдукција је утврдила да је смрт код свих била насилна.

Један од оних чији су посмртни остаци пронађени у гробници био је Стамен Генов. Стамен је био по националности Бугарин. Припадник санитетске службе Војске Југославије. Распоређен у амбуланту у Ђаковици.

Кренуо је 29. јуна 1998. године аутобусом из Ђаковице за Београд. Био је у цивилној одећи, али је у торбици носио пиштољ.

Према информацијама, кренуо је у Београд на полагање пријемног испита за упис на Медицински факултет.

Истога дана Стамен је отет из аутобуса. Припадници ОВК зауставили су аутобус којим је путовао у месту Црнољево и из њега извели Стамена и још три лица српске националности.

Потом су их одвели у једну сеоску школу. Ту су били испитивани око пет сати. Одатле су пребачени у злогласни Лапушник где се налазио затвор ОВК.

Стамен је торбицу са пиштољем оставио у аутобусу. Међутим, код њега су припадници ОВК пронашли војну књижицу.

Од тог тренутка, злостављање Стамена постаје интензивније, па је често губио свест. Како није више могао да поднесе батине, у једном тренутку је преклињао остале заточенике да га задаве!

Био је у очајном физичком и психичком стању, јер је свакодневно тешко премлаћиван. Једнога дана је изведен из просторије у којој је боравио и више није у исту враћен. Од тог момента се Стамену изгубио траг, све до откривања гробнице у Малишеву и његове идентификације.

Његовим случајем бавио се Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу у предмету „Фатмир Љимај и други“.

Суд је утврдио да је био сурово злостављан након отмице, али и касније током заточеништва у Лапушнику – од непознатих припадника ОВК. Суд је закључио да је био подвргнут екстремном насиљу због тога што је био припадник Војске Југославије.

Првостепено судско веће је утврдило да је тужилаштво у његовом случају доказало елементе кривичног дела „мучење и окрутно поступање“.

Утврдило је да се налазио у Лапушнику у периоду од 29. јуна, па до најкасније 25. или 26. јула 1998. године. Утврдило је да је био подвргнут „екстремном степену насиља и дивљачком злостављању“.

Како тада његови посмртни остаци још нису били идентификовани, суд је закључио да нема доказа да је он убијен односно није могао да о околностима његове смрти донесе одлуку. Тада није било форензичких доказа да је убијен, али је данас то чињеница.

Хашки трибунал није донео правду Стамену нити његовој породици, јер за његово страдање нико није осуђен. Нова узданица су Специјализована већа у Хагу.

Иако су злочини припадника ОВК утврђени у бројним пресудама домаћих и иностраних судова, у Приштини се исти и даље негирају.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ