Мрачна историја Рио Тинта: Ропство, сарадња са Франком и Хитлером, стрељање рудара, цијанид, ратни злочини…

Познато је да мултинационална компанија „Рио Тинто“ намерава да у Србији крај Лознице отвори рудник у којем ће експлоатисати литијум, да се бројне еколошке организације заједно са локалним живљем противе изградњи рудника, али и да држава јасно стоји уз страног партнера под паролом да је то за „добробит читаве нације“.

Након што је некадашњи министар рударства и енергетике Александар Антић у име Владе још 2017. године потписао Меморандум о разумевању са „Рио Тинтом“ било је јасно да људи, поучени искуствима осталих земаља које је ова компанија еколошки упропастила, уколико се не организују немају никакве шансе против крупног капитала.
Зато су настале организације „Не дамо Јадар“ и Подрињски анти-корупцијски тим (ПАКТ) као последња линија одбране од налета експлоататора који се формално залажу за очување природне средине, а иза себе имају црну историју уништавања исте у различитим земљама света.

Тајни договори државе

Иако представници власти јавно ниподаштавају еколошке покрете оптужујући их да су параван опозиционим лидерима и њиховим политичким партијама, овакви покрети здушно одбацују оптужбе желећи само да се сачувају чистим неопходни животни ресурси попут воде и земље.

Ово је јасна намера власти да политизује тему, додатно подели већ предуго разједињени народ и не дозволи колективно отрежњење и уједињење.

Чланови ових организација захтевају да Александар Вучић јавно поткрепи своје тврдње и објави документа која доказују да ће држава морати да обештети „Рио Тинто“ износом од 100 милијарди, у валути коју председник није желео да прецизира. Ако је тако, тврде из ових покрета, зашто ти који су потписали у име државе такав накарадан споразум нису на издржавању затворске казне, питају се. Или можда председник, опет, лаже, дилема их не напушта.
Више штете него користи

Драгана Ђорђевић, научна саветница у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) Универзитета у Београду верује да ће рудник грађанима донети много више штете него користи.

– Експлоатација литијума из руде јадарит, јединственог минерала у свету, без устаљене и добре праксе експлоатације, представља сложену процедуру вађења руде и прераде у циљу екстракције литијума. Руда која би се вадила, након уситњавања третирала би се концентрованом сумпорном киселином на температури од 250 степени, што уједно чини и најризичнији део у поступку експлоатације литијума из јадарита, јер је неопходно обезбедити велику количину воде и енергије – рекла је Драгана Ђорђевић недавно за balkangreenenergynews.com.

Крајем прошле године из покрета „Заштитимо Јадар и Рађевину” децидно су рекли након састанка са представницима ове компаније да „не желе рудник ни у каквом облику” и да око тога нема даљих преговора.

– Од Риа Тинта смо тражили једино да надокнади досадашњу штету, а да после овога састанка прекидамо сваку комуникацију о отварању рудника – изјавила је тада Марија Алимпић, представница овог покрета.

Подржавање ропства

Ова корпорација основана је с краја 19. века, а кроз историју свог пословања имају заиста велики број афера у којима су оптуживани чак и за злочин против човечности и покретање десетогодишњег грађанског рата.

Постоје јасне индиције и документа која их оптужују за блиску сарадњу са Франковим фашистичким режимом, као и за подржавање ропства кроз блиску кооперацију са расистичким режимима широм Африке.

Франкови фашисти, стрељање рудара и руда за Хитлера

У Шпанији 1930-их, под влашћу фашистичког генерала Франциска Франка, његове снаге позвале су лево оријентисане рударе, који су штрајком изразили незадовољство условима у рудницима Рио Тинта, на састанак како би се проблеми решили. На годишњем генералном састанку ове компаније из 1937. године, сер Оукланд Гедес известио је управу да „откако су рударске области заузеле снаге генерала Франка, није било даљих проблема са радном снагом”.

Рудари проглашени кривима на преком суду и стрељани су од стране Франкове војске. Под Франковим утицајем, “Рио Тинто” је такође обезбедио руду за програм наоружања нацистичке Немачке, пише на сајту лондонминингнетwорк.орг.

Закључали 570 рудара у руднику

Чак и рудари у држави попут Америке нису прошли без проблема.

У малом пустињском граду Борон у Калифорнији, Рио Тинто је закључао 570 рудара из рудника бората 31. јануара 2010. Компанија је предузела ову акцију у знак одмазде због одбијања рудара да пристану на колективни уговор који је претио да ће пристојне, породичне и друштвено подржавајуће послове претворити у послове са скраћеним радним временом, привремене или уговорене.

Изазивање грађанског рата и ратни злочини

На острву Bougainville, Папуа Нова Гвинеја, људи су се крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог века борили и победили у десетогодишњем рату против Рио Тинта и његовог рудника бакра и злата Пангуна. Отпор руднику био је тако интензиван, компанија је била принуђена да га затвори 1989. године и од тада није био у функцији.

Иако су људи Боугаинвилле-а на крају били успешни у борби са Рио Тинто-ом, платили су високу цену – настао је десетогодишњи грађански рат (1989-1999) у којем је животе изгубило више од 15.000 цивила.

У жалби на колективне тужбе у име народа Bougainville, која је сада пред савезним судом САД, наводи се да је Рио Тинто починио злочине против човечности, ратне злочине и расну дискриминацију, као и кршења међународних права на животну средину, између осталих злочина, у својим напорима да успостави контролу и управља рудником Пангуна.

Испуштање цијанида у реку

Овај рудник је затворен 2005. године, а у својих 13 година производње рудник је наводно бацио 100 милиона метричких тона отпада у животну средину, од којих је већина била контаминирана. “Рио Тинто” је признао да је са места рудника постојала „дренажа киселих мина“, а у извештају компаније о животној средини каже да је 1996. године готово 1.100 килограма цијанида испуштено из рудника у реку Келиан.

Због загађења реке, локални становници су изгубили извор чисте воде за пиће и купање и почели да пате од кожних осипа и инфекција ока, а поред тога је речна риба практично нестала, лишавајући становнике важног извора хране.

Према Индонежанској комисији за људска права, демонстранти рудника су ухапшени и привођени у више наврата током 1990-их, а Келианово особље је наводно силовало чланове локалне заједнице. Локално становништво такође је известило да су заштитари рудника пуцали на њих и напали их, а локална полиција водила је терористичку кампању намењену гушењу протеста.

Тровање, узурпација живота, малигна обољења

Исте или сличне ствари (тровање отпадом, узурпација живота локалног становништва и малигна обољења рудара) дешавале су се у њиховом руднику илменита на острву Мадагаскар, у Камеруну приликом изградње огромне бране Лом-Пангер, у њиховом руднику уранијума у Намибији, као и у Мичигену у САД-у.

Ово су заиста само неки од многобројних примера у којима се име компаније “Рио Тинто” спомиње као израбљивач, економски суров играч који не преза од угњетавања људи, разарања чистих природних средина, подржавања тотатлитарних режима и све то зарад профита.

Ко је успео да их успори и заустави?

Малобројни су овакви примери, али заштитари и еколози из области Бристол Баи на Аљасци изразили су велико противљење развоју рудника злата и бакра у којем је “Рио Тинто” мањински партнер. Пројекат обухвата наводно највећу брану на свету која би се користила за држање токсичног отпада произведеног у рударској операцији. Еколошке групе и друге организације, забринуте су због претњи које рудник представља лову лососа, лоса, медведа и других животиња, као и екосистему у целини, за сада одолевају рударским магнатима.

У америчкој држави Аризони, компанија је спровела замену земљишта са владом САД-а, што јој омогућава да изгради рудник бакра на данашњем савезном земљишту. Међутим, овај уговор стопиран је у америчком Конгресу због забринутости након стравичних сазнања о кршењу људских права “Рио Тинта” како у Америци, тако и широм света.

Последњи примери у Монголији и Аустралији

Након што су у стравичној експлозији уништили пећину стару 46 хиљада година, која је представљала свето место Абориџина, реаговала је јавност у тој земљи, као и представници овог домородачког народа. Захтевали су казне и смене у компанији “Рио Тинто”, а убрзо је постављен дотични господин Stausholm на место извршног директора са превасходним задатком враћања поверења домородачких група и целокупне аустралијске јавности, извештава “Financial Times”.

У Монголији је такође уздрмано поверење у ову компанију, након што је пројекат од 6,75 милијарди долара пробио рокове и трошкове из уговора због чега су настали спорови са монголском владом и мањинским партнерима.

Компанија је због тога на кључну позицију у монголији поставила монголског држављанина са намером да се односи у овој земљи, на пројекту од огромне важности за компанију, на неки начин врате у нормалу.

Они неће стати

Да ли желимо као друштво да са оваквима будемо партнери, да им поверимо оно највредније што имамо, све оне ствари за које су наши преци губили главе зарад својих поколења, због нас који смо у стању да се предамо и онда када нисмо поражени.

У Србији се последњих година показало да је ово тема која једина може да окупи народ. Заиста нема боље идеологије, бољег повода и разлога за јединство од заштите своје земље и њеног природног богатства. Сви можемо у најбуквалнијем смислу да видимо шта дишемо, какву воду пијемо и колико нам је храна изгубила некадашњи мирис, облик и укус.

Они неће стати, неће одустати, јер то је огромна машинерија којој људи, животиње, реке и шуме не представљају ништа уколико их не могу конвертовати у неку од светских валута.

Од нас зависи

Морамо знати да од нас зависи, од нашег става, наше свесности реалне ситуације и стратегије за будућност, ако је из овог апатичног стања уопште видимо. Када то дефинишемо, са собом попричамо и ујединимо се око макар овог најбитнијег питања, онда ни “Рио Тинто”, ни остали који имају овакве стравичне тежње неће моћи да од Србије направе еколошку катастрофу са стравичним последицама на становништво, биљни и животињски свет, али и реке и језера.

Ако може Словенија да буде најеколошкија земља у Европи, онда ни ми немамо оправдање. Штитимо и негујмо своје, друго немамо. Ова земља дата нам је на чување за оне који долазе. Ако им не оставимо питку воду, чист ваздух и иоле здраву храну, онда ћемо заслужено да доживимо судбину свих оних земаља чије су корумпиране власти предале државну имовину и природу у руке разних злочиначких корпорација.

Извор:
ЛУФТИКА