Бадње вече и Божић у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт богослужио је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Прaзнично славље започело је богослужењем на Бадње вече. Након отпуста Вечерње Владика Ксенофонт се обратио верном народу пригодном беседом у којој је поред осталог рекао:

„Богомладенцу Христу од свих нас највише се радују дјеца, јер дјеца немају тај осјећај, немају тај ужас пред смрћу, немају тај бол због страдања, због грјеха, дјечја душа чиста и чедна види Богомладенца Христа повијенога у пелене, у јасле стављенога, види да је Бог постао њима близак, види да је Бог постао један од њих. И зато, управо дјечија душа од свих празника највише се радује празнику Божића, празнику рођења, празнику оваплоћења Христовога на Земљи. Rадујмо се зато и ми са дјечицом нашом, радујмо се са младошћу нашом, јер заиста у дјеци нашој, младости нашој можемо да видимо радост која ће нас извести из свих ових мука и свих ових страдања иако смо ми годинама старији, огрезли у греховима нашим, огрезли у слабостима нашим, у дјеци нашој и у младости нашој можемо да видимо будућност која ће нас из све ове муке из свега овога страдања извести вјерујући у Христа распетога, вјерујући у Христа васкрслога, вјерујући у Христа оваплоћенога Богомладенца који нам се показао Бог у тјелу, који нам се показао као невино дјете, који је са нама живио, са нама растао и који је између нас васкрсао и отишао, сјео Оцу са дјесне стране.
Бог да вас благослови, да се сабирамо у храмовима нашим, да не заборављамо обичаје наше, да се држимо бадњака наших, да се држимо светих слава наших, крсних слава, да би нас тиме Бог препознао као своје, да би нас тиме Свети Сава препознао као своје, Свети Сава који плаче на небу због грјехова наших, због страсти наших, због пропасти наше. Свети Сава који види да тугујемо, да вапимо и да плачемо али да се врло често живога Бога не сјећамо. Сјећајмо се дакле слава наших, сјећајмо се ових светих обичаја наших и овога бадњака који није строго црквени празник, који није строго црквени обичај али је велики у очима Божјим јер нас је бадњак одржао, јер нас је бадњак сачувао, јер нас је бадњак показао да смо тиме православци, да смо тиме светосавци.“

Након поучног слова Владика је обавио чин освећења бадњака. Уследило је налагање бадњака уз радосно појање божићне песме „Ој бадњаче, бадњаче“. Празнично славље је настављено у манастирској трпезарији, где је, по старом српском обичају, обављено уношење бадњака и сламе у дом, уз радосно појање монаштва и верног народа. Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило братство манастира.

Сутрадан, на сам празник Рођења Христовог, у 5.00 часова, богослужење је започело Великим повечерјем. У наставку је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су саслуживали: протосинђел Доситеј, јеромонах Леонтије и јерођакон Георгије. Светој Литургији је присуствовало око 250 верника. Многи од њих сјединили су се Господом кроз Свето Причешће.

На крају Свете Литургије прочитана је Божићна посланица Епископа рашко-призренског  у егзилу Г.Г. Ксенофонта и подручних му Хорепископа: Николаја, Максима и Наума.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ