Гори Казахстан, ко је следећи?

Оружани сукоби, крвопролиће, напад на државне установе и пљачке у побуни група терориста са циљем свргавања актуелне власти

• Социјално-економски протести демонстраната и разних терористичких група међу њима са припадницима снага реда (војску, полицију) прерасли су у оружане сукобе са политичким циљевима.
• Десетине, ако не и стотине мртвих на обе стране у досадашњим обрачунима у целом Казахстану
• Повод за демонстрације грађана било је поскупљење гаса, плина и нафте, а то незадовољство су искористиле разне терористичке групе Ал Каиде, борци Исламске државе и друге терористичке групе
• Председник Казахстана Касим Токајев је сменио премијера и наложио Армији да изађе на улице како би се успоставио ред, прогласио је ванредно стање у целој земљи и позвао војску ОДКБ да прекине сукобе.
• Оружане снаге ОДКБ (Киргизија, Таџикистан, Русија, Белорусија и Јерменија) успоставиле брзо ред и мир у целој земљи и контролишу ситуацију
• Траје интезивна истрага ко све стоји иза ових ратних операција: САД перу руке, али потајно, преко ЦИА-е делују вешто лукаво и подло. Циљ су ресурси у Казахстану: нафта, гас, руда уранијума…И Британци имају умешане прсте у оружане сукобе.
• Циљ САД, В. Британије и других западних сила је да се заувек дестабилизује и расточи Русија на више марионетских државица у којима би контролу огромних енергетских и минералних ресурса преузеле компаније Запада, на челу са САД.

 Пише: проф. др Милан Миле Томић

Казахстан гори по различитим сценаријима, пре свега због народног незадовољства али истовремено и по методологији „обојених револуција“. Очигледно је да се ради о добро познатој методологији, до детаља разрађеној јер су протести одлично организовани и координирани готово на целој теритоји Казахстана. Најпре социјално-економски протести, а потом и политички. Занимљиво да је бунт започео истовремено у 23 града ове малољудне земље (нешто испод 20 милиона становника) а по територији већој више од три пута од, на пример, Тексаса (700 хиљада квадратних километара наспрам 2 милиона и 300 хиљада у Казахстану).

То говори о веома организованој и планској акцији, што није лако учинити на тако великој територији. Почетни мирни, али жестоки протести социјалног карактера, због либерализације цена нафте и гаса, прерасли су уозбиљне оружане конфликте једног дела демонстраната са снагама реда, укључујући војску, полицију и структуре безбедности. Сценарио је исти као и свуда раније – у Киргиозији, Украјини, Белорусији, Јерменији и Азербејџану поводом Нагорно Карабаха, затим у  Грузији, а још раније у Сирији, Либији и Ираку. Последњи догађаји у суседним земљама Руске Федерације недвосмислено указују на циљеве тих протеста – опколити Русију, а када дође погодан моменат запалити ватру на њеној територији. Ево, сада је на ред дошао Казахстан, ко је следећи?

:::::::::::::::::::::::::::::

ЗНД: Нереди у Казахстану припремљени унапред

МОСКВА, 8. јануара (Танјуг) – Шеф извршног комитета Заједнице независних држава (ЗНД), Сергеј Лебеђев, изјавио је да су нереди у Казахстану били припремљени унапред и да су организатори добијали подршку из иностранства.

:::::::::::::::::::::::::::::

Дакле у Казахстану се одржавају масовне акције протеста, са оружаним сукобима, на први поглед, изазване поскупљењем течног нафтног гаса. Иако су власти најпре најавиле, а сада и кориговале цене горива, гаса пре свега, које углавном користе аутомобилисти и транспортне организације, протести не јењавају. То јасно говори да осим економско-сцијалних питања које у први мах истичу протестанти постоје и још неки други циљеви који још увек на почетку овог бунта нису јасно и прецизно истакнути, али се назиру.

Кратка историја бурних догађаја последњих дана

Из ове кратке историје догађаја могу се видети узроци, циљеви и могуће последице  једним делом мирних демонстрација, а другим делом оружаног сукоба. Почетком нове 2022.године становници градова Жанаозен и Актау, на западу земље, који су у близини Каспијског мора, одакле се црпе главни ресурси ове простране земље – нафта и гас, протестовали су због удвостручења цене течног нафтног гаса изашли на улице. Како је објашњено у Министарству енергетике Казахстана, од 1. јануара почеле су да се формирају цене на електронској берзанској трговини на основу понуде и потражње.

Касим Жомарт Токајев, председник Казахстана, је наложио да се формира комисија за проучавање ситуације. У уторак 4. јануара републичке власти учиниле су уступке демонстрантима: у Актауу су се чланови владине комисије састали са активистима и обећали да ће смањити цену гаса на 50 тенги (0,11 долара – прим. аут.) по литру у целом региону Мангистау, што је одмах и учињено. Али, ни то није помогло.

Међутим, брзином олује протести су пристигли до Алмате, друге по рангу престонице Казахстана. Због веома наелектрисане атмосфере и агресивних и наооружених демонстраната у Алмати су полицајци морали да користе шок бомбе и сукоби су дефинитивно почели. Први пуцњи су одјекнули са обе стране, да би избио прави оружани хаос, у којем има мртвих на обе стране. Токајев је сменио премијера и наложио Армији да изађе на улице како би се успоставио ред.

У почетку су демонстранти бунтовници заузели многе државне институције, међу којима бивше председничке резиденције, парламент и зграду Службе националне безбедности (!), које су се убрзо вратиле под контролу власти. Најзанимљивија је ситуација на аеродрому. Најпре су борци протестног корпуса заузели готово без борбе ово најзначајније стратешко место, јер су оружане снаге 40 минута пре тога добиле наредбу да се повуку са овог објекта. То је одмах изазвало лавину коментара да је отпор протестантима млак и скоро никакав! Развила се теорија о издаји и завери врхушке у оружаним снагама укључујући и делове извршне и законодавне власти. Један део деморалисаних полицајаца и представника Армије једног момента  је наступао заједно  у две колоне улицама Алмате, без покушаја да се смири ситуација! Даља истрага, која је већ започела, показаће ко стоји иза неизврашавања задатака у вези са националом безбедношћу.

Демонстрани који су били ухапшени изнели су на видело неке симптоматичне детаље везане за протесте. Масовне оружане демонстрације нису биле наивне, у њима су учествовале различите групе, са различитим циљевима. Појавио се грабеж и настала је општа пљачка супермаркета и осталих трговачких објеката. Рушиле су се зграде, одјекивале су бомбе и гранате! Међу побуњеницима били су они који су стварно желели економске промене у, по богатству, раслојеном казахстанском друштву, затим и представници кланова који су се борили за примат и власт, страни и домаћи плаћеници који су означени као радикални исламисти, међу којима је било много бораца Исламске државе и Ал Каиде и многе друге групе.

Три складишта оружја су обијена и пушке и снајпери су се нашли у рукама побуњеника. Гвозденим и дрвеним палицама полицајцима је одузимано оружје, али количина ватреног и убојитог оружја која се нашла на улици је превазишла та два поменута извора оружаног снабдевања демонстраната. Зато истрага мора да одговори одакле се све нашло оружје у рукама побуњеника и како то да је полиција мирно посматрала како се на уличном асфалту дели оружје из аутомобила и камиона побуњеном народу. Страх или завера? И једно и друго указује на неорганизованост заштитника држаног суверенитета, интегритета и националне безбедности.

Казахстан позвао ОДКБ „Упомоћ“!

Држава је показала неспремност, неорганизованост, млакост, а оружане снаге необученост за уличне борбе, насупрот побуњеницима који су имали све то али и јаку вољу да остваре свој циљ – да свргну власт. Тек када је дошло до тачке усијања и страха за губитак суверинета, држава је почела да повлачи неке потезе. Председник Токајев је изашао у јавност са изјавом биланса немира до суботе: да је на делу државни удар са 20.000 наоружаних демонстраната, да је ухапшено више хиљада учесника метежа, да је убијено 26 демонстраната и око 800 рањено, да је страдало 16 полицијаца од којих је тројици одсечена глава, што указује на потпис радикалних исламиста. Нова изјава је гласила да је једним делом метеж организован споља и да су у њему учествовали у значајном броју и страни борци, те је зато принуђен да по тачки четири позове снаге ОДКБ (Организација договора о колетивној безбености) да уђу у земљу. Он је демонстранте назвао “бандом међународних терориста”, тврдећи да су обучавани у иностранству и да “подривају интегритет државе”. Многи извори говоре да је припремљен нови човек на челу државе. То је Мухтар Аљазов, бивши министар енергетике који је у својој земљи осуђен на доживотну робију, а у Русији на 15 година, због корупције. Он говори чистим руским језиком, и као и већина из позиције и опозиције слабије општи на казачком језику.

Тако је председник државе Касим Жомарт Токајев сам преузео на себе државничку дужност и власт коју је делио са Нурсултаном Назарбајевим, председником владајуће партије и председником Комитета националне безбедности. До сада Токајев је личио на протоколарну фигуру и марионету старе власти. Назарбајев, бивши председник од 1991. године до 2019. године сишао је са сцене вољом Токајева или по својој вољи да би избегао одговорност пред наступајућим догађајима. Излазећи „чист“ из свега, мислио је да му се пружа прилика да даље планира своје активности.

Како се Назарбајев, са званичном титулом првог председника Казахстана и на дужности председника Комитета националне безбедности, а после рушења споменика свом ауторитету, херојству и идолопоклонству, дакле, повукао у политичку илегалу, то је у јавности почела спекулација о његовој умешаности у сва ова дешавања. Иронично његов Кометет је називан – Комитетом Назарбајеве безбедности. Назарбајев је познат као један од најбогатијих људи Казахстана, предводећи свој клан по принципу: „И после Назарбајева – Назарбајев“ деловао је преко породице. Наводно зет и његов брат Булат били су припремани да преузму власт. Ако је то тачно онда је то у сврху заштите огромног богатства. Тврдње да се то одиста спремало потичу и од бившег његовог блиског сарадника у области безбедности Аљнура Мусајева.

Сукоб великих интереса најачих сила света у Казахстану

ОДКБ, је прихватио позив за помоћ Казахстану, чланици исте организације. Већ у петак све снаге величине од 4.000 специјалаца из Киргизије, Таџикистана, Белорусије, Јерменије и Русије ступиле су на тло узнемирене земље. Овим снагама командује искусни херој генерал пуковник Андреј Сердјуков, прослављени командат истих снага у Сирији и другим ратним жариштима попут Нагорно Карабаха у сукобу Азербејџана и Јерменије. Специјалци су искусни и обучени професионални војници. Њихов задатак је да заштите државне инстутуције, аеродром и друге објекте али да логистички помогну националним снагама у организацији завођења реда у држави.

Русија у свим овим догађајима има свој посебни интерес. Граница између две земље протеже се на 7.513 километара (најдужа на свету после канадско-амаричке која је преко 8 хиљада километара) и веома је порозна с обзиром да је отворена, али и са неком врстом нејасне заједничке контроле. Такође на територији Казахстана налази се стратегијски космодром Бајконур у власништву Руске Федерације. Истовремено Русија у овој земљи има полигоне, ракетне заводе и пунктове на више милиона хектара које су истовремено у власништву северног суседа. С друге стране у самом Казахстану живи више од три и по милиона Руса, а рускојезичких становника много је више. Њихова права из дана у дан су све више угрожена, потискивањем матерњег језика, школа али и права на учешће у власти. У самој Русији делује више хиљада исламистичких, вероватно и оружаних клубова са сумњивим циљевима, јер се понекад откривају са терористичким намерама. Уосталом у овој земљи је око 20 милиона муслимана, са милионским бројем миграната и привремених  радника из  света.

Ступањем на сцену ОДКБ, која је показала да није више папирната организација, стање ствари се постепено смирује, упркос позивима радикалних група да се пружи оружани отпор Русима. Истовремено потез Русије и ОДКБ шокирао је колективни Запад! Стејт департмент је затражио од власти Казахстана објашњење због чега су присутне руске снаге у тој земљи! Један руски војни аналитичар то је прокоментарисао да Казахстан нема било коме да се правда за своје суверене одлуке. Представник ОУН за људска права тражила је смиривање страсти са обе стране уз поштовање људских права од стране органа реда! Наоружаним побуњеницима такав апел није упућен. Дакле, чини се да је сценарио свима познат и приличи такозваној међународној зајеници. Чуди да такав апел није упућен органима реда у Амстердаму у другим градовима западне Европе и саме Америке када су силом ишли на демонстранте приликом уласка у Капитол.

Ко стварно стоји иза немира?

Чије је све оружје на улицама казахстанских градова, ко су учесници, ко плаћа ову, можемо назвати, ратну операцију и ко је стварни инспиратор догађаја – истрага ће показати, а први су на удару западноказахстански бизнисмени, пре свега странци из Британије и САД, који држе огромну већину нафтних и гасних ресурса, а који су и закували целу ујдурму. Питање над питањима је ко све стоји иза ових ратних операција?

Први резултати говоре да међу ухапшеним а и побијеним наоружаним демнонстрантима има и страних плаћеника, исламских бораца. Јаков Кедми,  бивши руководилац у израелској тајној служби иизузетни геоплитички аналитичар, тврди да су они у мањини, али да постоји њихова озбиљна групација, створена после сиријског рата и одласка војних снага САД из Авганистана. Затим, знатан број су домаћи обучени терористи који су се обучавали у иностранству и чак на домаћем терену. У тој великој маси протестаната налазе се и групе различитих племенских и других кланова које се боре завласт. Највише је незадовољних социјалним статусом. Не заборавите, вели Кедми да око Алма ате, у предграђима постоје огромне фавеле, налик на оне у Бразилу, сиромашних и незапослених људи. Страни фактор није непосредни учесник ових догађаја али свакако да користи ову кашу пре свега Америка, поручује Кедми.

Бивши вицепремијер Казахстана тврди да се последњих година власт благонаклоно односила према тренажним камповима на овој територији, где су обучавани млади људи за евентуалне обрачуне, оптужујући притом државу за дезорганизованост и дилентатизам. Ко је то подржавао и зашто се таква ствар прећуткивала?

Унутрашњи фактор је очигледно био каписла коју вешто користе западне велесиле, на челу са САД. Економска сутуација у Казахстану заиста је очајна. Много је богатих, а највише сиромашних и незапослених људи. Двовлашће између Токарјева званичног председника и Назарбајева, бившег председника а до пре неки дан на веома високој дужности, учинила је своје. Дезоријентација, дезорганизованост, непотизам, корумпираност и дилентатизам у управљању државом учинили су своје,

Многовекторна политика ослањања на Русију, Кину, Европску унију и САД подједнако, довела је земљу до стања у којој се налази.

Чињеница да је Русија само у 2020. години помогла Казахстану са више од 11 милијарди долара сама за себе говори о непоштовању пријатељства које РФ показује јужном суседу. Уосталом када је ова област бивше руске империје ступила у Совјетски савез у својој историји никада није имала своју државност.

Главни циљ Западних сила је дефинитивно опкољавање Русије

Писцу ових редова једном приликом заменик генералног директора казахстанског прерађивачког комплекса Балхаш говорио је у Ерденету (Монголија) да Казахстан треба да за своју независност захвали Русији. “

До тада Казахстан није имао ниједну зидану зграду од цигле, већ је народ живео у јуртама, а понеки богатији имао је бараку од дрвета” – дословце је тако испричао. Зато чуди многовекторност спољне политике досадашњег руководства земље.

САД перу руке, али потајно, преко ЦИА-е делује вешто лукаво и подло. Циљ су ресурси у Казахстану, као транзитни, али и као одскочна даска према Русији. Ова земља има 25 одсто светских резерви урана (Русија контролише 73 одсто), веома значајне резерве нафте и гаса (70 одсто контролишу и експлоатишу америчко-британско-немачке компаније) у Каспијском мору и приобаљу.

Резерве бакра, угља и других минерала су такође веома значајне на светском нивоу. Све до једног то су стратешки материјали! Зна се због чега је Америци потребан уранијум. Наравно за јачање атомског оружја потребног за све извеснији рат са Русијом. Дакле, у том  контексту, главни циљ је дефинитивно опкољавање Русије са задатком да се заувек дестабилизује и расточи на више марионетских државица у којима би контролу огромних енергетских и минералних ресурса преузеле компаније Запада, на челу са САД.

Ово је уједно борба да се одржи јефтина и веома потцењена цена ресурса, због чега Русија не може индустријско-технолошки да напредује у довољној мери. Чека се само моменат да се убаци буктиња у кавкаско-уралске регионе и републике (Дагестан, Ингушетија а поново и Чеченија, на пример) па да се уз помоћ пете колоне, либерала пре свега, са доминантношћу интелектуалне руске елите, дође до жељеног циља. Занимљиво је да су се сви “петоколонаши” у Русији и другим земљама одмах огласили и стали на страну побуњеника и замислите на страну САД и колективног Запада, сматрајући да је право казахстанског народа да одабере свој пут без мешања са стране (читај Русије). Поставља се питање да ли су ови који су на улицама већина у Казахстану? Чини се да је то сумњива позиција.

“Вођа” интелектуалне Русије, професор психологије, губитник на свим изборима, некадашњи сарадник знаменитог Анатолија Чубајса архитекте пропасти Русије деведесетих година прошлог века, супротставио се доласку снага ОДКБ у Казахстан петицијом коју су потписале 64 личности из миљеа либерала, како кажу медији у Москви, познатих као “државни непријатељи и издајници”. Зато питање протеста, који су прерасли из социјалног у политички бунт са оружаним насиљем са обе стране, није унутрашње питање Казахстана, већ је реч о класичној терористичкој акцији, умногоме иницираној споља, изузетно добро организованој и координираној.

Казахстан је нападнут. Зато је легална власт, иако је и она слаба, корумпирана и никаква, затражила на основу статута заједничке одбранбене организације, помоћ од ОДКБ који чине сам Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Русија, Белорусија и Јерменија.

Многи извори и аналитичари тврде да постоји и британска умешаност, а препознаје се и интензивна активност читавог низа регионалних актера. Познато је да је на замишљеној геополитичкој карти Турске, везано за агенду стварања великог Турана, Казахстан у приоритету.

Америчка спољна политика је у овом спору веома ангажована. Многи сматрају да се суверенитет Русије данас брани у Казахстану. Зато је Министарство иностраних послова Руске Федерације упутило упозорење САД да се не маша у догађаје у Казахстану.

Вот такие дела.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ