ДОК СЕ ТРАДИЦИОНАЛНА ПОРОДИЦА РАЗАРА, ДЕЦА СВЕ ВИШЕ ПАТЕ

Статистички подаци јасно показују да деца најбоље успевају када расту у нетакнутој породици, са оба биолошка родитеља који су венчани. Дужност државе и друштва јесте да обезбеди такве услове за свако дете.

Душа ме је заболела пре неки дан када сам прочитао да је петогодишњу девојчицу мајка продала у сексуално ропство, да би је на крају њен злостављач и убио. „Мајка петогодишње Камари Холанд наводно је продала своју ћерку као сексуалну робињу, да би девојчица потом била пронађена мртва у Алабами, откривају управо обелодањени судски документи“, известио је Фокс њуз о овом случају. „Мајка девојчице… оптужена је за убиство током отмице, убиство током силовања, убиство током содомије и трговину људима…“ Расплакао сам се.

У читавој причи једна ствар ми је највише запала за око: злостављано дете дошло је из разореног дома. Заиста, чини се да у случајевима који укључују злостављање и занемаривање деце – посебно у најгорим случајевима када су деца убијена, сексуално злостављана или обоје – дете најчешће долази из разорене или неформиране породице. Значајно је да је ово запажање поткрепљено доказима. Истраживања у Сједињеним Државама открила су да су, у поређењу с децом која су одрасла у нетакнутим породицама где су родитељи венчани, деца изложена злостављању:

1. 3 пута више ако су одрасла у самохраним породицама;
2. 4 пута више ако су одрасла у породицама с невенчаним биолошким родитељима; и
3. 10 пута више ако потичу из домаћинстава где њихова биолошка мајка живи с невенчаним момком.

Поред тога, у поређењу с децом из нетакнутих породица с венчаним родитељима, деца су изложена сексуалном злостављању:

1. 5 пута више ако потичу из самохраних породица;
2. 5 пута више ако потичу из породица које чине њихови ванбрачни биолошки родитељи; и
3. 20 пута више ако потичу из домаћинстава у којима њихова биолошка мајка живи с невенчаним момком.

Истраживање је такође открило да су стопе озбиљног злостављања деце значајно веће у растуреним породицама. Једна британска студија показала је да су, у поређењу с децом у нетакнутим породицама с венчаним родитељима, деца жртве озбиљног злостављања:

1. 14 пута више ако су одрасла у самохраним породицама;
2. 20 пута више ако су одрасла у породицама с невенчаним биолошким родитељима; и
3. 33 пута више ако су одрасла у домаћинствима где њихова биолошка мајка живи с невенчаним момком.

Важно је напоменути и шта нам ово истраживање не говори. Оно не каже да ће сва деца, или чак већина деце у разореним или неформираним породицама, трпети злостављање. Не каже да ниједно дете у нетакнутим породицама с венчаним родитељима неће бити злостављано. Међутим, истраживања нам говоре да се у поређењу с децом у нетакнутим породицама с венчаним родитељима, деца у другим породичним облицима суочавају са значајно већим ризиком од злостављања.

Ова статистика не би требало да нас изненади јер истраживања с леве и десне стране, као и она на центру, углавном показују исто – да деца најбоље успевају када су одгајана у породици коју чине њихови венчани биолошки отац и мајка. Заиста, истраживање показује да у поређењу с децом која су одгајана у нетакнутој породици с венчаним родитељима, деца одрасла у самохраним породицама, с невенчаним родитељима или с небиолошким родитељем имају већу вероватноћу, између осталог, да:

1. имају лош успех у школи, понављају разред или напусте школу;
2. почине неко кривично дело и буду жртве кривичних дела;
3. живе у сиромаштву;
4. имају проблеме с менталним здрављем и злоупотребом супстанци;
5. обављају лошије плаћене послове као одрасле особе;
6. раније ступе у полне односе и добију ванбрачно дете;
7. разведу се као одрасли;
8. и, као што је горе наведено, трпе злостављање.

(Погледајте статистику Института за истраживање брака и религије, Националне иницијативе за очинство и Фондације Херитиџ.)

Дакле, следећи пут када чујете људе како говоре да „деца најбоље расту у било ком облику породице“ и да је „традиционална породица штетна, застарела и непотребна“, а уместо тога величају разорене и неформиране породице, знајте да су деца та која пате. У данашњој култури освешћености, они који заступају радикалне ставове говоре нам да је нечије веровање исто што и стварност; нажалост, када су у питању последице различитих облика породице, веровања ударају у камени зид истине и ломе се у прах. Дакле, надајмо се да сви имамо храбрости да говоримо истину о породицама како би наша деца напредовала.

Извор:
ИФН