Милина Дорић: ДЕВАЛВАЦИЈА ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ
Право на правично суђење гарантује непристрасно и објективно суђење у разумном року пред по закону установљеним судом.
Без права на правично суђење незамисливо би било остварење правде. Нема демократије без права на правично суђење.
Право на правично суђење регулисано је чланом 32. Устава Републике Србије:
“Свако има право да независан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Јавност се може искључити током читавог поступка који се води пред судом или у делу поступка, само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку, у складу са законом.”
Општа декларација о људским правима је најзначајнији документ Уједињених нација и темељи међународноправни документ о људским правима у члану 10. одређује:
“Свако има потпуно једнако право на правично суђење пред независним и непристрасним судом који ће одлучивати о његовим правима и обавезама и о основаности сваке кривичне оптужбе против њега.”
Међународни пакт о грађанским и политичким правима у члану 14. прописује право на правично суђење: “сви су једнаки пред судовима. Свако има право на правично и јавно саслушање пред надлежним, независним и непристрасним судом, установљеним законом, који ће одлучити о основаности ма какве оптужбе кривичноправне природе против њега, и у споровима о његовим правима и обавезама грађанске природе…”
Конвенција о заштити људских права и основних слобода је темељни акт Савета Европе о људским правима. Право на правично суђење одређено је чланом 6.
Као што је горе наведено и Устав Републике Србије гарантује право на правично суђење, поред тога како је то право једно од људских права зајемчено Уставом, ужива заштиту у смислу одредаба члана 22. Устава. Ставом 1 овог члана одређено је да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско право или мањинско право зајемчено Уставом Републике Србије, као и право на уклањање последица које су настале повредом. Поред тога грађани имају право да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајемчених Уставом.
Законом о Уставом суду установљен је институт уставне жалбе. Она је процесно средство ради заштите Уставом зајемчених људских или мањинских права и слобода, када су повређена или ускраћена појединачним правним актом. (члан 82. став 1.) Истовремено , подношењем уставне жалбе може се поставити и захтев за накнаду материјалне штете или нематеријалне штете наступеле као последица повреде или ускраћивања Уставом зајамчених права и слобода. ( члан 83. став 3.)
По Закону о уређењу судова судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост” (став 1.) а “суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђених међународних уговора.”
У члану 6. истог Закона са обзиром да судије суде у име Републике Србије у смислу одредбе члана 6. став 1. Закона о судијама, за штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.
Све ово може да се колико толико и гарантује у систему где посланици Народне слупштине бирају судије, али у систему ( који ова власт хоће да наметне) где се судије саме између себе бирају, ово право на правично суђење неће моћи да се оствари.
Зато је потребно да сачувамо Устав Републике Србије и да не дозволимо да нам девалвирају право на правично суђење.
Мислимо о томе!
На референдуму заокружи НЕ!
До победе!
Адвокат Милина Дорић
заменик председника Покрета Живим за Србију
Извор:
СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
