ОТВОРЕНО ПИСМО АЛЕКСАНДРА ВЕЉИЋА ГРАДОНАЧЕЛНИКУ НОВОГ САДА, ПОВОДОМ ПОДИЗАЊА СПОМЕНИКА НАВОДНО НЕВИНИМ МАЂАРСКИМ ЖРТВАМА

milos vucevic

Александар Вељић, председник Друштва за очување сећања на Холокауст, упутио је писмо првом човеку Новог Сада, поводом подизања споменика наводно невиним мађарским жртвама, због којих се узбуркала јавност у целој Србији, организују протести у Новом Саду. Писмо преносимо у целости.

Уважени градоначелниче,

На дан када је отпочела крвава „Рација“ 1942. која је завила у црно Шајкашку и Нови Сад, пишем Вам узнемирен гласинама о споменику наводно невиним мађарским жртвама. Не спорим да је послератна одмазда за троипогодишње свирепости домаћих сарадника окупатора неправедно одузела животе и невиних Мађара. Међутим, гро стрељаних Мађара у Новом Саду су ратни злочинци због којих нас сада Дунав гледа очима њихових жртава, жртава геноцида који су ондашњи домаћи Мађари подругљиво називали „крштење Срба“.

У дубини душе се надам да из добрих намера, у свом европском стремљењу и тежњи да баштините вредности Новог Сада, можда нисте прозрели праву намеру предлагача тог споменика. Права намера је да се Новом Саду наметне рехабилитација домаћих мађарских ратних злочинаца! Управо због европских и новосадских вредности не могу да пристанем да осведочене убице зовем „невиним жртвама“. Предлагачев списак „невиних“ врви од бездушних убица међу којима је и џелат петорице браће Јовандића. Да увреда невиних мађарских жртава буде још тежа, међу предложеним именима нема 65 новосадских Мађара који су идентидиковани као жртве „Рације“: 64 цивила и безимени војник који је бацио пушку одбивши да убија народ! Ако је ико од Мађара истински невин, то су пре свих ти Мађари о којима предлагач споменика гласно ћути. Како схватити то ћутање него као одрицање од тог дела мађарског народа који је солидарно изгинуо са суграђанима и чијим нас очима Дунав такође гледа. А где је споменик оним дивним Мађарима који су ризиковали животе да спасу друге, Ференцу Жољому, Аники Паликаш и другима? Запањен сам да за о тим људима, истинским Новосађанима, гласно ћути и немају споменика, а толерише се бесомучна рехабилитација најокорелијих зликоваца које је Европа икада видела.

Зашто онима који воле своју мађарску културу није пало на памет да предложе споменик Бели Бартоку, чију смо 140. годишњицу рођења обележили минулог месеца? То је највећи мађарски композитор и велики пријатељ наше културе, који је пре свих осудио никада осуђеног Хитлеровог првог савезника у Европи. Одбио је да прими музичку награду из Хортијеве руке. Као сакупљач фолклорних дела у региону, спасио је и део нашег стваралаштва које би иначе пропало. Америчка штампа је након његове смрти писала да смо поносни што можемо да кажемо да смо живели у време Беле Бартока! Има ли поносних предлагача споменика том човеку којем је Краљевина Југославија одбила захтев за азил, па је побегао у Америку?

Ако иједан невини Мађар заслужује споменик у Новом Саду, то је Ендре Бајчи Жилински, народни посланик коме су у парламенту довикивали да је требало да буде у Новом Саду јануара 1942! Тај опозиционар Хортију је истрајно тражио правду за жртве „Рације“! Починиоци исте су га обесили 1944! Да је на мом месту, овде бисте читали оптужбе на рачун оних којима се диже тај споменик и за које би Вам Жилински рекао да су укаљали часно мађарско име. Тај Мађар је након погрома у Шајкашкој покушавао да спречи и онај у Новом Саду знајући да му због тога живот виси о концу. Због таквих Мађара, молим Вас да спречите подизање срамног и ничим заслуженог споменика. Зар постоје „виши циљеви“ због којих треба бацити љагу на оне чијим нас очима Дунав гледа?

Каква иронија историје и судбине да, 80 година после Жилинског, због истих злотвора апелујем на разум и савест првог човека Новог Сада, напредних и антифашистичких схватања, и позивам се на европске вредности. Покажите један европски народ који је подигао споменик онима који су над њим починили геноцид и холокауст? Нека предлагач споменика објасни ко му је потурио имена наводно невиних жртава које су побиле сваког десетог становника Новог Сада јануара 1942?! Какав апсурд, док нас Дунав њиховим очима гледа, европска престоница културе је на ивици да почини некултуру без преседана у Европи, да пљуне на Жртве „Рације“ и фашизма! То је суштина тог споменика – рехабилитација злочинаца и прекрајање историје! Је ли то неко мисли да Нови Сад није довољно европски зато што не поштује своје џелате? Је ли то неко злоупотребљава европске вредности са циљем да по други пут убије око 6.000 жртава „Рације“ и друге жртве мађарског нацизма?!

Сећате ли се говора који сте одржали на годишњицу „Рације“, четири месеца након што сте први пут изабрани за градоначелника? На позив Вашег кабинета саставио сам Вам тај пригодан говор. Ваши сарадници били су одушевљени стилом, јасноћом и снагом аргумената у том кратком говору, па сте тог 23. јануара 2013. изговорили и број до тада идентификованих жртва „Рације“ и постали сте први градоначелник који је имао храбрости да укаже на размере тог Геноцида. Немојте сада да Вас изда храброст и да пристанете да се спомеником лажним невиним жртвама ослободе кривице они који су те невине Жртве гурнули под лед. Бар оставите времена институцијама да утврде ко су ту заиста невине мађарске жртве комунистичке одмазде.

Дунав нас гледа очима тих који су у прошлом веку ударили темеље данашње европске престонице културе, а чије је оличење наш ујединитељ доктор Игњат Павлас који – на срамоту целе наше нације – нема споменик. Европској престоници културе прети чин некултуре какав се још није догодио у Европи: да град, који је један од највећих жртава геноцида и холокауста, оскрнави културу сећања рехабилитацијом осведочених злочинаца! Није касно да станете на пут том новом злочину. Ако је и до споменика, нека буде заиста невиним мађарским жртвама. Не дајте да прође злокобна намера да се жртвама прогласе убице, силоватељи, кољачи Новосађана, хортијевци, нацисти, поремећени умови! Држите на уму да су на мети тих злотвора била наша деца, наше немоћне мајке, наши старци, наше девојке, наши младићи. Дунав Вас њиховим очима гледа.

С тугом и осећањем понижености,
Александар Вељић

Извор:
СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ