Закон о амнестији за све на Косову и Метохији

Радне групе Београда и Приштине постигле су договор о закону о амнестији на Косову, једном од кључних питања које је требало решити пре формирања Заједнице српских општина. Шта ће то значити на терену?

Дритон Љајћи, портпарол квази Министарства правде у Влади Косова, верује да ће се након најновије бриселске рунде преговора између злочинца Хашима Тачија и Ивице Дачића, много више знати о питању амнестије. На основу предложеног сета закона, већ сада се међутим зна да он неће имати политички карактер.

„Он ће обухватити сва она дела која су предвиђена стандардима о амнестији . Неће бити амнестирани они који су починили ратни и организовани криминал, организовали трафикинг људи као и још нека злодела која се тако карактеришу и у свету, и код нас на Косову. Твај закон није намењен једној заједници и неће важити само на одређеној територији. Дакле, сви грађани Косова, рачунајући и Србе, могу да профитирају од тог закона“, тврди Љајћи.

Амнестија за све који раде у институцијама Србије

Бранимир Стојановић, шеф бироа Владе Србије за Косово са седиштем у Грачаници, каже да је усвајање тог закона предуслов за спровођење бриселског споразума зато што, наводи, „не желимо да нико злоупотреби информације које у том процесу поседујемо и не желимо да наши људи трпе последице од стране нелегалних косовских институција у наредном периоду.“

„Треба да буду амнестирани они који су радили у институцијама Републике Србије, раде и дан-данас. Јер, сам рад у институцијама Србије, по одређеним људима из привремених институција у Приштини, јесте кршење закона на Косову. Ми не желимо, нити тражимо, да било ко, ко је нанео било коју штету, било коме – буде амнестиран . Ми немамо уопште спор око тога да они који су чинили злочине одговарају због тога. Али, јасно да одвојимо кривицу – не постоји нешто што се зове колективна кривица, постоји индивидуална кривица да се јасно каже ко је шта урадио.“

Амнестија припадника МУП-а Србије у надлежности злочинца Тачија

Када је реч о припадницима МУП-а Србије који су сво ово послератно време деловали, највише северно од Ибра, Љајћи појашњава:

„То је компетенција нелегалног премијера Косова, пошто то има политичку конотацију. Ја верујем да ће се и у вези те тачке пронаћи компромис. Грађани српске националности, који су из политичких мотива деловали у претходном периоду на северу Митровице, а нису починили кривична дела – мислим да се о томе може дискутовати.“

Флоријан Чехаја, директор косовског Центра за безбедносне студије са седиштем у Приштини, тај закон посматра из свог угла:

„Са безбедносног аспекта очекујем да ће закон о амнестији изазвати додатну подељеност међу групама паралелних структура на северу. Те групе су, наиме, и тако подељене, па ће се категоризација особа која ће бити амнестиране, додатно лоше одразити на њих. Ја већи проблем видим у повећању незадовољства у осталим деловима Косова, посебно код одређених категорија затвореника. Не заборавимо суђења од стране Еулекса, па одређене особе могу повући паралелу са амнестијом која ће бити учињена структурама на северу земље.“

Грађани и за и против амнестије

Грађани Митровице, зависно да ли живе у северном, углавном Србима настањеном делу града, или јужно, где живе Албанци, различито тумаче будући закон. Тако Милован Остојић каже:

„Па, у реду је. Треба да буде заштита и за једну и за другу страну. Ја те људе не познајем. Знам оне који су били у униформи, у тој милицији, а ја ове не познајем.“

Сасвим супротно говори Аљбан Кастрати, који је против закона о амнестији:

„Ја незнам како мисли наша Влада да амнестира оне који су радили за МУП Србије и њихову тајну службу, оне који су убијали на хиљаде Албанаца након рата, оне који су постављали бомбе и Митровицу довели у стање да буде један од најризичнијих градова у Европи.“

Дојче Веле / СРБИ НА ОКУП