Рио Тинто предао захтев за добијање сагласности за експлоатацију јадарита
Ако смо прошле године слушали о рекама Старе планине и мини хидроелектранама ове је највећа тема: рудник Рио Тинто. Ближи се 22 јануар. Зашто је то важно? Зашто премијерка подвлачи да постоји могућност тужбе. Да ли међународни уговори које Србија има са другим државама у овом случају штите Рио Тинто? И зашто су неке важне одлуке пребачене на администрацију – зна Јасмина Добриловић.
Аутор: Јасмина Добриловић
Компанија Рио Тинто предала је захтев за добијање сагласности за експлоатацију јадарита, недалеко од Лознице, сазнаје Преглед дана.
Иако чујемо контрадикторне изјаве од представника власти, још нико званично ништа о томе није рекао. Незванично сазнајемо да има 10 замерки на документ који је Рио Сава експлорејшн доставио а о чему ће одлучивати административна комисија Владе Србије која ће, како ствари стоје, морати да бира између два пута: или ће на арбитражу са компанијом или ће јој одобрити изградњу рудника.
„Инвестиција у ‘Јадар’ је предмет заштите Билатералног споразума између Србије и Уједињеног Краљевства о узајамном подстицању и заштити улагања. Тај споразум је потписан 2002. године и ратификован 2004. године. Србија има сличне споразуме с многим страним државама, и као и сви остали споразуми, и овај споразум предвиђа међународно признате механизме заштите инвестиција“ рекла је Весна Продановић генерална директорка „РИО САВА ЕXПЛОРАТИОН“.
Продановић заправо хоће да каже да постоји међународни уговор потписан између Србије и Велике Британије, којим је дефинисан начин на који би Рио Тинто био обештећен у случају да не дође до експлоатације литијума. И по том основу, Србија би била у обавези да исплати компензацију Рио Тинту.
Иако, како тврде и власт и у рударској компанији нема никаквог обавезујућег уговора. Подсећамо, 2017. године тадашњи министар рударства Александар Антић потписао је Меморандум о разумевању са Рио Тинтом, али је наведено да он није обавезујући.
Међутим, Антић је 22. јануара 2018. године потписао ново решење о наставку геолошких истраживања у трајању од две године, али је и 22. јануара 2020. године потписано још једно решење којим се одобрава наставак истраживања.
22. јануар 2022. године важан је датум за Рио Тинто јер им истиче дозвола за истраживање а они чекају одобрење да крену са изградњом рудника што се може видети и на њиховом званичном сајту где је, између осталог, наведено да се до краја ове године очекује Завршетак студије оправданости као и да ће изградња почети током наредне године док се прва продајна производња очекује 2026. али под условом да добију сва одобрења.
„Уколико су истекле или истичу те истражне дозволе значи ја сматрам да није аутоматизам да се може одмах издати експлоатациона дозвола. Јер да је то тако, да би нпр. Гаспром горе у Војводини аутоматски добијао експлоатационе дозволе за вађење нафте а то није тако“ каже Звездан Калмар из Коалиције за одрживо рударство.
Калмар тврди да су за дозволу потребни одређени кораци.
„То је значи анализа, алтернативни сценарији и тако даље. Експлоатациона дозвола није оно што је премијер представио да је то каже: пошто су истраживали сад они аутоматски имају право на експлоатациону дозволу. То није тако“ каже Калмар.
„Та изјава директно је у супротности са оним што су нам и у Недељицама а и у претходном периоду путем медија рекли и председник Републике и ресорна министарка да никакав правно обавезујући уговор са компанијом не постоји и да Република Србија ништа компанији не дугује“ сматра Душан Филиповић, адвокат из Лознице.
На сајту компаније истакнути су и студије које су урађене а у вези са утицајем на животну средину. Према незваничним информацијама Прегледа дана, завршена је и Студија о процени утицаја на животну средину. У Рио Сави данас се не јављају на телефон нити одговарају на поруке иако директорка стално наводи.
„Хоћемо да позовемо на јавни дијалог, да упознамо становнике са свим аспектима нашег пројекта и одговоримо на сва питања. Изузетно је тешко у условима овако интензивне антирударске и негативне кампање водити разумну расправу на било коју тему. Нећемо предузимати ниједан корак који може додатно да забрине становнике и молимо да заједно рационално и отворено приступимо анализи свих апеката нашег пројекта“ изјавила је Весна Продановић.
Будућност рудника намање зависи од незадовољства грађана , правних процедура и докумената. Одлука ће као и у другим важним пројектима бити политичка. Али је питање и да ли ће моћи да сачека 3. април.
Извор:
НОВА