Гробар председник, месар му саветник

Животне и професионалне кривине Предрага Микића, саветника за привреду председника Републике Србије Томислава Николића, почињу са потпуне друштвене маргине, а завршавају се на самом врху државне пирамиде.

На свакој од тих кривина, Микић је постајао све важнији и богатији. Ту и тамо, пресрели би га друмски разбојници са којима је пословао или црногорске „пословође“ из породице Ђукановић, али би га увек штитио његов пријатељ, начелник Полицијске управе из Краљева, Богољуб Живковић. Улогу Микићевог заштитника касније је преузео Томислав Николић, коме је касније саградио и кућу у Бајчетини. Та заштита и даље важи, јер Микић саветује Николића како да сачува сопствени капитал у тешким временима. А, његовом искуству треба веровати…

Актуелни саветник за привреду председника Републике Србије Предраг Микић, широј јавности је познат као, у најмању руку, контроверзна личност. Његова, иначе богата биографија је у појединим својим сегментима, рекло би се, веома занимљива.

Још далеке 1999. године, непосредно после потписивања Кумановског споразума, или капитулације, како је коме драже, господин Предраг Микић из Новог Сада долази у Краљево, и још тада је словио за човека веома блиском Ресору државне безбедности Србије. Убрзо по доласку, купује огроман пословни простор од извесног Драгана Миловановића, за око 800.000 ондашњих немачких марака, а недуго затим гради још један, на свега неколико километара удаљености од првог. И то је био почетак изградње његове мини пословне империје под називом „Тргомен ПВ“.

Знатно раније, Предраг Микић своје прве послове започиње у Приштини, где је заједно са извесним господином по имену Басрија, албанског порекла, отворио фирму која се бавила одржавањем и заменом потрошног материјала за приштинску градску Топлану. Треба истаћи да је у том тренутку Предраг Микић од школе имао завршен само месарски занат.

У међувремену, под веома чудним околностима, изгубио свог пословног партнера, да би му после тога материјално обезбедио породицу?!

По доласку у Краљево ступа у везу са утицајним политичарима, после чега одмах почиње да се понаша као неко ко је изнад закона. Наиме, и мимо противљења грађана, почиње да гради пословни објекат висине седам спратова, за који није имао све неопходне дозволе. Своје осионо понашање издиже на виши ниво, након упознавања а касније и успостављања блиских односа са начелником Полицијске управе Краљево, Богољубом Живковићем, са којим често одлази у лов, где учвршћују своје пријатељство.

Једном приликом, господина Микића надлежни органи хватају у криволову и он бива приведен, али на интервенцију свога блиског пријатеља Богољуба Живковића, одмах бива пуштен.

Између њих двојице долази и до развоја пословне сарадње. Између осталог, праве и договор по коме Живковић узима кредит од Металс банке у вредности од 60.000 швајцарских франака. Микићева фирма му прави кућу у Чачку, и то по најсавременијим стандардима. Другим речима, високо луксузни објекат. Паре му враћа, те Живковић добија и кућу и паре.

У међувремену, успева је да разграна и своје послове по братској Црној Гори (браћа, барем кад је бизнис, читај- лоповлук, у питању), где отвара велики пословни центар и низ стоваришта.

Али, временом, пословање Предрага Микића мало по мало запада у кризу, те Ацо Ђукановић шаље повериоце који из Црне Горе долазе код Микића у Ратину код Краљева на преговоре. У једном тренутку преговори се заоштравају и бивају врло непријатни по господина Микића. Он позива свог пријатеља Богољуба Живковића, и недуго затим код Микића кући стиже интервентна патрола полиције. Црногорци под присилом напуштају Ратину и увређени одлазе назад у Црну Гору. Недуго затим, узимају знатан део Микићеве имовине у Црној Гори.

Некако у исто време, с обзиром да је у великој финансијској кризи, Микић не само да не измирује своје обавезе према јавним комуналним предузећима, у првом реду према Водоводу, коме дугује преко двадесет милиона динара, већ се илегално прикључује на водоводну мрежу. Како ниједна недаћа у животу не иде сама, у међувремену га напушта и супруга која му узима знатан, тачније већи део заједничке имовине.

Иначе треба напоменути да је све време своје богате пословне каријере Предраг Микић био један од главних финансијера Српске радикалне странке, и у врло блиским односима са Томиславом Николићем, коме прави кућу у Бајчетини код Крагујевца. Када је Томислав Николић напустио СРС и формирао СНС, Микић му се одмах придружио.

Када је господин Николић изабран за председника Србије, одмах ангажује Предрага Микића за свог саветника за привреду. Једно од првих путовања у иностранство ове двојице било је, гле чуда, пут у Црну Гору. Званично, циљ путовања је био да се позову Срби да уђу у актуелну владу Мила Ђукановића а незванично, прави циљ овог путовања је био изгладити односе између Микића и Аца Ђукановића.

Треба напоменути и то да је Микић експресно, по ступању на дужност саветника Председника Републике, запослио свог пословног партнера на место, ни мање ни више него заменика генералног директора ЕПС -а, преко кога се у великом броју запошљавају у првом реду кадрови СНС-а, а потом и СПС-а у ово предузеће. До сада их је запослено тридесет троје.

Актуелни саветник за трговину Председника РС, за време санкција увозио је робу широке потрошње (санитарије, аутомобиле, тракторе, пољопривредне машине…) из Кине, и то преко тадашњег савезног министра трговине господина Борише Вуковића, члана ЈУЛ-а, коме је по једном камиону са робом Микић својевремено плаћао између 100.000 и 150.000 ондашњих немачких марака. Другим речима, на тај начин је новац ишао ЈУЛ-у.

Иначе, Микић је био предвиђен за хапшење због неплаћене царине за наведену робу, као и друге царинске малверзације и преступе. И то у износу од 6.000.000 динара, непосредно пред последње Ђурђевданске изборе у Србији.

Ето, то би био у најкраћем „пословни, стручни и морални“ лик актуелног саветника за привреду Председника РС.

Фирме у власништву Предрага Микића

Развијајући своје послове, председников саветник Микић отворио је више предузећа. Достпуне информације говоре да их има шест: „Тргомен некретнине“ д.о.о., „Фабрика Тргомен“ д.о.о., „Механизација Тргомен“ д.о.о., „Тргомен веле“ д.о.о., „План“ а.д., „МСВ Инвест инг“ д.о.о. (пренео власништво на сина Жарка Микића).

Припремајући се, ваљда, за улогу председниковог саветника, Микић је неке од својих фирми преписао на друга имена, или им је променио им адресе. Тако је у априлу месецу 2012. године, као нови власник 100 удела у фирми „Тргомена ПВ“ д.о.о. из Косовске Митровице, уписана офшор фирма П.Г.С.М., (информација са сајта Агенције за привредне регистре). Обе фирме су регистроване на Британским Девичанским Острвима, мада на различитим адресама.

Непуна три месеца пошто је „Тргомен ПВ“ формално променио власника, над предузећем је отворен стечајни поступак, који је потом обустављен. Рачун предузећа је више од годину дана у блокади, а износ неизмирених дуговања је достигао суму од 46 милиона динара (према подацима Народне банке Србије). Укратко, док Микић мирује близу Томиног кабинета, мирује и његов дуг држави.

М. Хаџић / Таблоид