Скупштина Србије није прихватила предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ

категорија Вести из Србије / дана 22/12/2021 у 22:14 часова /

miodrag-linta

Од присутних 165, за овај приједлог је гласало 13 посланика, па је Скупштина Србије одбацила овај приједлог

Народни посланик Миодраг Линта предложио је Скупштини Србије приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ.

Скупштина Србије није прихватила приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, који је 14. децембра 2021. године поднио народни посланик Миодраг Линта.

У НДХ извршен је незапамћени геноцид над српским народом. Темељ геноцидне усташке политике најбоље је формулисао Миле Будак у својој злогласној формули да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протјерати. НДХ је била једина држава на свијету у којој су постојали логори за дјецу у Старој Градишки, Сиску, Јасеновцу, Уштици, Млаки, Јабланцу, Јастребарском, Горњој Ријеци код Крижеваца и Логограду у хрватском загорју. На подручју НДХ било је више од хиљаду стратишта на којима је систематски убијан српски народ – рекао је Линта наводећи неке од њих попут Јасеновца, Јадовна, Госпић Парка, Гаравица код Бихаћа, Старог Брода и Милошевића код Вишеграда, Шушњара код Санског Моста…

Он је рекао да овим предлогом закона жели да се јасно дефинишу четири кључна циља.

Први циљ јесте утврђивање тачног броја страдалих Срба. Други циљ јесте чување трајног сећања на српске жртве геноцида у НДХ. Трећи циљ је упознавање домаће и међународне јавности о утврђеним чињеницама о извршеном геноциду над нашим народом у НДХ. И четврто, борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ – рекао је Линта.

Према његовом приједлогу у оквиру Меморијалног центра геноцида над Србима у НДХ требало би да постоји 6 јединица и 5 служби.

Јединице би биле музеј, архив, библиотека, школа за образовање о геноциду, институт за истраживање геноцида и управа за спомен обиљежја и страдале чији би циљ био да се инсистира на постављању споменика и спомен обиљежја на свим оним стратиштима где је убијан српски народ на подручју НДХ. Такође постојала би служба за издавачку делатност, служба за међународну сарадњу, служба за опште послове, служба за информисање и служба за информационе технологије која би се бавила пописом српских жртава и текућих активности – рекао је Линта.

Он је за локацију Меморијалног центра предложио подручје општине Нови Београд или општине Земун, на лијевој обали Саве – на подручју које је било у саставу геноцидне НДХ.

Потребно је да Град Београд обезбиједи земљиште величине најмање 6 хектара и правне и техничке услове, а Влада Републике Србије финансијска средства за изградњу објеката Меморијалног центра и набавку непокретности и опреме. Меморијални центар би имао меморијални парк гдје би страни државници посадили дрво у част српских жртава геноцида, а у оквиру Меморијалног центра постојао би велики споменик посвећен српским жртвама геноцида у НДХ и мјесто гдје гори вјечна ватра – закључио је Линта на крају свог излагања.