Центар за геостратешке студије: Рио Тинто је издаја Србије

Рио Тинто, истраживање и ископавање литијума, предвиђено усвајање нових закона који би требало да омогуће отимање приватних поседа и целокупна актуелна проблематика која је Србију довела на ивицу грађанског рата, представљају само кап у мору проблема са којима се држава суочава. Та кап прети да буде она која је прелила чашу. Ово питање је много веће и значајније него што може просечан грађанин и да претпостави.

Ово је питање безбедности, заштите тајних података од интереса за Републику Србију, питање којим су се тајни подаци предали страној компанији због чега, уколико постоји држава, неко мора да одговара за издају.

Да покушамо тумачећи правне регулативе да потврдимо ове тешке речи.

Законом о рударству и геолошким истраживањима[1] дефинисано је да литијум представља минерални ресурс, односно минералну сировину од стратешког значаја за Републику Србију. Минерални ресурси су део геолошких ресурса који обухватају простор са својим геолошким, амбијенталним и другим карактеристикама, а низ других закона и важећих уредби Владе Републике Србије дефинишу ко, на који начин и под којим условима може да има приступ овим подацима, како се са њима поступа и које су последице уколико се исте прекрше.

Покушаћемо да у овој сувој правничкој форми разобличимо безбедносне ризике и поставимо пар питања највишим државним органима задуженим за националну безбедност: Канцеларији Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Министарству одбране, Војнобезбедносној агенцији, Министарству правде и на крају Влади Републике Србије.

Уредбом Владе Републике Србије о подацима и пословима значајним за систем одбране[2] који се морају чувати и штитити у складу са законом којим се уређује заштита тајности података и о критеријумима за попуну радних места на којима се ти задаци и послови обављају, између осталог, уређено је који подаци треба да се штите применом посебних мера безбедности. У члану 2. тачки 21 дефинисано је да су то подаци који проистекну из истраживања геолошког састава земљишта, геомагнетизма, хидролошких карактеристика терена, који су од посебног значаја за одбрану земље. Повезујете? Литијум – минерални ресурс – геолошки ресурс, стратешки значај за Републику Србију.

Друга уредба на коју се позивамо је Уредба о областима научних и других истраживања значајних за одбрану земље и о поступку и условима за издавање одобрења за вршење тих истраживања заједно са страним лицима или за потребе страних лица[3]. Ова уредба, иако је донесена `94. године, још увек је на снази и Министарство одбране поступа по њој. Управо овом уредбом дефинисано је да се сва истраживања која су од значаја за одбрану земље, а истраживање и ископавање литијума, према до сада изнетим правним регулативама, то свакако представља, могу вршити само уколико је претходно прибављена сагласност министарства одбране.

Да додамо и то да члан 9 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја[4] ограничава приступ таквим информацијама ако би се тиме  озбиљно угрозила одбрана земље, национална или јавна безбедност.

Такође, под којим правним механизмом је могућа сарадња између Републике Србије и стране фирме Рио Тинто? Наиме, члан 7 Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама[5] предвиђа следеће: „Јавно-приватно партнерство у смислу овог закона, јесте дугорочна сарадња између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално.“ Док члан 3 истог закона искључује примењивање истог ако би успостављање јавно-приватног партнерства захтевало стављање на увид информације чије би откривање угрозило безбедност Републике Србије.

Као круна наведеног, на снази од 01.01.2010. године је Закон о тајности података[6] којим се јасно и недвосмислено дефинише рад са тајним подацима, ко сме да има приступ тајним подацима, који су услови за издавање сертификата, под којим условима се исти могу издавати страним лицима, надлежности, надзорне и казнене одредбе.

У складу са свим наведеним, постављамо следећа питања Министарству одбране и Војнобезбедносној агенцији:

• Да ли се неко у име владе Републике Србије, или неког другог органа јавне власти обратио са захтевом за уступање и размену података који су од стратешког значаја за Републику Србију и као такви представљају тајне податке од посебног интереса за одбрану Републике Србије и њихово уступање страној компанији Рио Тинто?
• Уколико се обратио, да ли сте донели решење и да ли сте поставили услове под којима се ова предаја тајних података одобрава?
• Под условом да сте донели решење, да ли сте дефинисали да је исто дозвољено само лицима која поседују сертификат за приступ тајним подацима, поштујући друге регулативе дефинисане Законом о тајности података­?

Да подсетимо да је приступ и размена тајних података могућа само правним и физичким лицима која поседују сертификат за приступ тајним подацима. Такође, неопходно је да страна правна и физичка лица поседују сертификат матичне државе о приступу тајним подацима, а обзиром да је Рио Тинто мултинационална компанија постављамо питање: од које државе они имају сертификат­?

Ово је управо питање за Канцеларију савета за националну безбедност и заштиту тајних података.

Уколико ове ствари нису до сада учињене, значи да је неко самовољно или организовано на нивоу државе одао тајне податке, што са собом носи кривичну одговорност, а на основу члана 98 Закона о тајности података, уколико се ради о тајним подацима који би требало да буду означени степеном тајности “државна тајна“, предвиђена је казна затвором од пет до петнаест година.

Министарство правде је надлежно за надзор над спровођењем Закона о тајности података, па се овде поставља питање: да ли је, или боље формулисано, зашто није извршен надзор?

Господин Владимир Ђукановић, као правник и адвокат би пре обраћања јавности где истиче како он жели Рио Тинто, да се са правне стране едукује јер верујемо да зна шта значи издаја националних интереса и одавање тајних података.

За крај постављамо питање председнику Владе Републике Србије: шта садржи пројекат “Јадар“? Да ли сте упознати са подмићивањем градских одборника града Лознице да би гласали за ову издају? Не поставља се питање њиховог (не)познавање степена издаје коју врше, али их то не ослобађа одговорности. Да ли је истина да се Србија обавезала да ће плаћати пенале компанији Рио Тинто уколико пропадне пројекат “Јадар“ и о којој се суми ради?

Према наведеним законима и другим правним актима, Рио Тинто и било која друга страна компанија, без обзира на то да ли су купили земљиште или да је исто експропријацијом одузето од власника, немају права на истраживања и експлоатацију природних ресурса.

Рио Тинто је све друго осим доброг пословног и националног пројекта који ће Србији донети нешто добро. Рио Тинто је све супротно од тога. Рио Тинто је издаја Србије, а ово кривично дело не застарева.

Правни тим ЦГС

12. децембар 2021

[1] ЗАКОН О РУДАРСТВУ И ГЕОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА, Члан 4 – („Сл. гласник РС“, бр. 101/2015, 95/2018 – др. закон и 40/2021)

[2] https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/8/1

[3] https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/slsrj/vlada/uredba/1994/54/2/reg

[4] ЗАКОН О СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУ ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА – („Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 и 105/2021)

[5] ЗАКОН О ЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ И КОНЦЕСИЈАМА – („Сл. гласник РС“, бр. 88/2011, 15/2016 и 104/2016)

[6] ЗАКОН О ТАЈНОСТИ ПОДАТАКА – („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009)

Извор:
НСПМ