САМОРЕКЛАМЕРСТВО, КУЛТ ЛИЧНОСТИ ИЛИ ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА ПРЕДСЕДНИКА САНУ ВЛАДИМИРА С. КОСТИЋА?

Пише: Миодраг Кулић

Ради тако да принцип твога рада може постати принцип рада свих других.
(Ако не желим да крађа постане општи закон, онда не смем ни ја да крадем.)
Имануел Кант, категорички императив

Од 6. до 10. децембра 2021. године на београдском Медицинском факултету одржаће се традиционални (49) Симпозијум – Стремљења и новине у медицини, програм рада овог Симпозијума на готово сто страница дат је на: http://med.bg.ac.rs/?page_id=21548. По чему се овај Симпозијум разликује од претходних 48? По први пут у полувековној историји овог Симпозијума доминира тема посвећена једној личности: уобичајени аналитички и, пре свега проблемски, приступ у сенци је главне теме: Допринос академика Владимира С. Костића, председника САНУ у другом мандату, развоју домаће и светске медицинске науке. На странама 10 и 11 списак је референата и реферата посвећених светским научним достигнућима председника Костића:

Среда, 8. децембар 2021. године у 9h
МИНИ СИМПОЗИЈУМ
АКАДЕМИК ВЛАДИМИР КОСТИЋ – 40 ГОДИНА РАДА НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Председништво: Л. Давидовић, Н. Лалић, Т. Пекмезовић, Е. Стефанова, Н. Драгашевић Мишковић

УВОДНА РЕЧ ДЕКАНА ПРОФ. ДР ЛАЗАРА ДАВИДОВИЋА

ВЛАДИМИР КОСТИЋ КАО ПРОФЕСОР

9.15 ДОПРИНОСИ ПРОФЕСОРА КОСТИЋА У УНАПРЕЂИВАЊУ НАСТАВЕ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Н. Лалић
9.30 НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД И МОЈА САРАДЊА СА ПРОФЕСОРОМ КОСТИЋЕМ (БРОЈ РАДОВА, ЦИТАТА, УРЕДНИШТВА У ЧАСОПИСИМА, ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ, НАГРАДЕ)
Т. Пекмезовић
9.40 РАД СА СТУДЕНТИМА, УЏБЕНИК И ПРАКТИКУМ НЕУРОЛОГИЈЕ, РАД СА СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА
Н. Војводић

ВЛАДИМИР КОСТИЋ КАО ЛЕКАР

9.50 ОСНИВАЊЕ НЕУРОГЕНЕТСКЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ
Н. Драгашевић Мишковић, В. Добричић, Institute of Neurogenetics and Cardiogenetics, University of Lübeck, Germany (online)
10.00 УВОЂЕЊЕ НОВИХ МЕТОДОЛОГИЈА У ГЕНЕТСКОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ (WЕS ПАНЕЛИ)
И. Војводић
10.10 ОСНИВАЊЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА КЛИНИЧКУ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНУ НЕУРОФИЗИОЛОГИЈУ (АНАЛИЗА ТРЕМОРА, ХОДА, МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ КИНЕМАТИКЕ ПОКРЕТА, ТРАНСКРАНИЈАЛНА МАГНЕТНА СТИМУЛАЦИЈА)
С. Радовановић
10.20 ОСНИВАЊЕ ЦЕНТАРА НА КЛИНИЦИ ЗА НЕУРОЛОГИЈУ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ
З. Стевић

САРАДЊА ПРОФЕСОРА ВЛАДИМИРА КОСТИЋА СА ИНОСТРАНИМ КОЛЕГАМА И ДОПРИНОС СВЕТСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА У ОБЛАСТИ НЕУРОДЕГЕНЕРАТИВНИХ БОЛЕСТИ И НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА

10.30 ДОПРИНОС ПРОФЕСОРА ВЛАДИМИРА КОСТИЋА РАДУ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА (ОДРЖАВАЊЕ ПРВЕ ШКОЛЕ НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА У БЕОГРАДУ), ПРЕДАВАЊА НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ КОНГРЕСИМА НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА
Е. Стефанова
10.40 РАД НА АНИМАЛНИМ МОДЕЛИМА НЕУРОДЕГЕНЕРАТИВНИХ БОЛЕСТИ
S. Przedborski, Department of Neurology, Columbia University, New York, USA (online)
10.50 ГЕНЕТСКА ИСТРАЖИВАЊА У БОЛЕСТИМА НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА
C. Klein, Institute of Neurogenetics, University of Lübeck, Germany (online)
11.00 НЕУРОИМИЏИНГ У ДЕГЕНЕРАТИВНИМ БОЛЕСТИМА
M. Fillipi, Neuroimaging Research Unit and Department of Neurology, Institute of Experimental Neurology, Division of Neuroscience, San Raffaele Scientific Institute, Vita-Salute San Raffaele University, Milan, Italy (online)

ИСТРАЖИВАЊА ПРОФЕСОРА ВЛАДИМИРА КОСТИЋА

11.10 БАЗИЧНА ИСТРАЖИВАЊА У НЕУРОДЕГЕНЕРАТИВНИМ БОЛЕСТИМА
И. Марковић
11.20 ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ И ПАРКИНСОНИЗАМА
И. Петровић
11.30 ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ДЕМЕНЦИЈА
Е. Стефанова
11.40 ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ДИСТОНИЈА
М. Светел
11.50 ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ АТАКСИЈА
Н. Драгашевић Мишковић
12.00 КАКО ЈЕ БИЛО РАДИТИ СА ПРОФЕСОРОМ КОСТИЋЕМ – ВИДЕОТЕКА И ФИЛМ ИЗ КАБИНЕТА ЗА БОТУЛИНСКИ ТОКСИН
12.15 ОБРАЋАЊЕ ПРОФЕСОРА ВЛАДИМИРА КОСТИЋА

Шта рећи поводом овог симпозијума-куриозитета?

Инострана научна сарадња Председника САНУ није за дику

У ранијим текстовима [1] скренуо сам пажњу јавности на манипулисање председника САНУ Владимира Костића својим научним опусом. Анализирајући његов научни опус (до 2019) на основу релевантних извора података – као што је база научних података Web of Science – All Databases [2], изразио сам сумњу да на низу радова – на којима је он ко-аутор, председник САНУ није активно учествовао у њиховој изради и да је фиктивни аутор, чије је име дописивано из разних утилитарних разлога. Предимензионирано величање научне активности председника САНУ оставља нас само на први поглед у дилеми – да ли је председник САНУ научни Супермен (можда чак и српски Чак Норис?), или је научни мегаломан који је израстао у једној ауторитарној средини генерираној још у комунизму? Да је реч о овом потоњем, говори нам сумарни научни опус председника САНУ, неуролога Владимира Костића: 1. публиковао је 840(!) научних радова – значи писао је у просеку бар један научни рад сваких 10 дана(!); 2. научни је рецензент у 55(!) часописа – значи писао је 2–3 рецензије научних чланака месечно; 3. ментор 47(!) дисертација (27 докторских и 20 магистарских) – значи руководио је 2–3 тезе годишње; 4. радио свакодневно на клиници са бројним пацијентима – преко хиљаду, хиљаде консултација, визита и стручних састанака годишње; 5. вршио је (и данас) многе значајне јавне функције – декан, директор, председник САНУ …
У референци [1] је, на основу аргументованих чињеница из базе научних података, изведен закључак – да постоји оправдана сумња да је председник САНУ присвајао туђу интелектуалну својину, потписујући се и на радове на којима није активно учествовао, да је такво понашање недостојно места председника САНУ.
Ево, и чињеница о интернационалној сарадњи неуролога Владимира Костића и његовој „светској“ величини. Распрострањени мит, ширен у београдским непотистичким медицинским круговима, о председнику САНУ као „светском научном лидеру у неурологији“ губи смисао после анализе његове веома скромне (по квалитету) иностране научне сарадње. Пре конкретних чињеница дужан сам да дам једно појашњење везано за ову тему. Данас је уобичајено у светској науци, а особито на Западу (с којим су везане научне активности и успеси Владимира Костића – као корисника америчких фондова и стипендија), да је научни руководилац пројекта готово по правилу потписан као последњи аутор на раду а да су главни извођaчи радова потписани као први аутори. Имајући у виду и ову опаску ево, шта о тој „плодној“ иностраној сарадњи председника САНУ каже еминентна база научних података Web of Science – All Databases.
I. На радовима на билатералном пројекту српско-италијанске кооперације, од 18 радова председник САНУ је на само 3 рада последњи аутор – односно био (формални) руководилац рада а ниједном на првом месту као главни извођач, док је италијански професор (M. Fillipi – такође учесник Симпозијума) био на 15 радова потписан као последњи аутор. Ово једноставно значи да је у тој сарадњи професор Fillipi био научни руководилац председнику САНУ Костићу. Значи, чак ни у билатералној научној сарадњи председник САНУ није научни лидер светског гласа.
II. Даље, на радовима председника САНУ с великом већином иностраних аутора, где је просечан број аутора по раду 22 (!), име председника САНУ се у просеку налази на веома скромном 12. месту. Овај податак је и битан аргумент за основну сумњу, да је име Владимира Костића дописано на ове радове и да је његов допринос на њима миноран. Што би учитељ у школи рекао – „седи три!“.

Српски неуролог Владимир Костић на значајном 25. месту од 40 учесника

Да поткрепим ове тврдње о „успешној“ – илити „седи три!“, научној сарадњи председника САНУ Костића, прилажем копију наслова рада (видети слику) о дистонији код музичара – о коме ће на мини-симпозијуму говорити професор Christine Klein, Lübeck, Немачка. У том раду је име „водећег светског неуролога“ председника САНУ Владимир Костић на 25. месту од 40 аутора.
Пада ми на памет питање за „Слагалицу“ – да ли се негде у свету десило да водећи научник буде 25. потписник на раду са 40 аутора? Одговор би знао чак и Паја Патак.

Закључак мог прилога за Симпозијум о Владимиру Костићу

Председник САНУ, Владимир Костић, је током своје иностране научне сарадње присвајао туђу интелектуалну својину – потписујући се и на радове на којима није активно радио, што није својствено научницима светског гласа а и противно је научном моралу. Из I. и II. би чак и Паја Патак закључио, да председник САНУ није водећи светски стручњак у неурологији, јер је немогуће да име неког водећег светског научника буде у просеку на 12. месту од (просечно) 22 потписника рада, или још горе – да буде 25. аутор од 40 аутора. То не бива.
Назовимо овакву сарадњу правим именом – буразерска инострана научна сарадња. Ове чињенице не служе на част једном председнику САНУ а уз то доказују и одсуство моралне вертикале овог несрећног човека.
Председниче САНУ – време Вам је за оставку, да не бисте даље брукали ни САНУ ни себе. Ваши унуци Вас жељно чекају, да им читате приче о косовским јунацима и о томе да је Косово и Метохија света и неотуђива српска земља.

Референце

[1] Сведок 12. 3. 2019; https://srbin.info/pocetna/aktuelno/vladimir-kostic-nije-moralno-dostojan-mesta-predsednika-sanu/?lang=lat/ https://www.ljudigovore.com/2019/03/miodrag-kulic-vladimir-kostic-nije-moralno-dostojan-mesta-predsednika-sanu/
[2] https://apps.webofknowledge.com/UA_GeneralSearch_input.do?product=UA&SID=D678NVPgwl7osJl7pIO&search_mode=GeneralSearch
[3] 49. Симпозијум – Стремљења и новине у медицини, Београд 6–10 децембар 2021; http://med.bg.ac.rs/?page_id=21548

Извор:
ЉУДИ ГОВОРЕ