Закон о ескпропријацији, или како да останете без куће за пет дана

Србија је протеклих дана била и биће на ногама. Чинило се да смо успавани и да актуелна власт може да нам ради баш све што хоће, али показало се да није баш тако. Скупштина Србије усвојила је нови закон о експропријацији, или, боље речено „легализацији отимачине земљишта“. Управо такав закон који омогућава компанијама попут Рио Тинта да несметано добијају и освајају земљиште по Србији извео је Србију на улице и натерао грађане да блокирају саобраћајнице.

Шта је све спорно у усвојеном закону и шта је то извело грађане Србије на улицу?

Када држава исели власника куће или стана због јавног интереса, а у процесу експропријације, дужна је да му исплати тржишну цену за ту непокретност. Међутим, изменама Закона о експропријацији које су управо усвојене, предвиђено је да власници чији објекти нису легализовани – и у случају када за њих нису окончани поступци озакоњења – у процесу експропријације имају право на накнаду само у висини процењене грађевинске вредности тог објекта. То је у неким случајевима и вишеструко мање, па ти грађани не могу да се скуће ни у истом подручју, ни на површини која је једнака одузетој некретнини.

Спорним изменама закона о експропроацији биће омогућено да се буквално све прогласи за јавни интерес и у складу са тим одузме уз накнаду. убудуће сви поступци око експропријације, биће вођени по хитном поступку. Због чега се уводи хитност ако се смањују рокови поступања надлежних органа није објашњено.

„Непокретности у приватној, задружној или јавној својини се могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне“, наводи се у Закону.

Законом је утврђена обавеза корисника експропријације да, пре рушења зграде, обезбеди закупцу стана у друштвеној или државној својини, односно јавној својини на неодређено време, односно носиоцу станарског права у експроприсаној стамбеној згради или стану као посебном делу зграде, коришћење другог одговарајућег стана у јавној својини са правима закупца на неодређено време.

Убудуће ће извођач радова моћи привремено, а за потребе смештаја радника, материјала, машина, да узурпира земљиште чак шест година. Законски максимум је три године, али уз захтев корисника експропријације, узурпација земљишта може бити продужена на још три.

Једна од кључних измена односи се на члан 20. Закона о експропријацији. У њему се наводи, између осталог, да Влада Србије може утврдити јавни интерес и „ради реализације пројеката за изградњу објеката од значаја или од посебног значаја за републику Србију, а пројекат се реализује на основу закљученог међународног уговора у којем је један од потписника Република Србија“.

У надлежном катастру непокретности се врши деоба катастарских парцела посебним вануправним решењем, без икаквог учествовања странака о чијим се правима одлучује и без њиховог права на жалбу, што је посебно неуставно и није у складу са важећим прописнима, указују правници.

Према мишљењу адвоката Бошка Кнежевића, који заступа неколико породица у судском процесу поводом експропријације њихових домова у близини обилазнице у Београду, вредновање неозакоњених објеката по грађевинској вредности највећа је опасност новог закона.

„Сматрам да је то главна промена закона. У Србији имате стотине хиљада нелегализованих објеката и они сада хоће да их експропришу по грађевинској вредности. Ти објекти се претежно налазе у урбаним срединама. У Београду и Новом Саду и другим урбаним местима не можете људима да дате 600 евра за квадрат, јер ћете их свакако оштетити. Сматрам да се овакве измене закона раде управо из тог разлога – да би се платили мањи износи у урбаним срединама за те објекте. Све ово је усмерено ка томе да се ту уштеди новац“, навео је Кнежевић за Н1.

Адвокат Кнежевић истиче да је и Уставом прописано да експроприсана имовина мора да се плати најмање по тржишној вредности.

„Они хоће сада да умање права људи који имају неозакоњене објекте, иако то што су нелегализовани нису увек последица неке неодговорности људи који су их градили већ просто – урбанистичког плана који стоји већ 40 година, као што је случај са људима чије су се куће нашле ‘на путу’ обилазници око Београда“, наводи Кнежевић.

Адвокат Родољуб Шабић каже да је закон „иритантан“ и по садржини и по начину на који је усвојен. Он примећује и апсурд у рекордном року у којем можете да због експропријације останете без корва над главом.

„Овакав закон омогућава влади да за пет дана одузме нечију својину и направи пословни аранжман са било којим стратешким партнером, макар то био и некакав „белосветски хохштаплер. У закон је унета та одредба да се поступак о експропријацији обавља за пет дана. То је шокантно – живимо у земљи у којој за пет дана не можете да добијете кућни број, али зато могу да вам одузму кућу“, каже Шабић за Нову.

У овом случају, констатује Шабић, представници власти се понашају као промотери Рио Тинта.

„Овај закон се нимало није у општем интересу, већ се доноси искључиво у финкцији јендог пројекта“, примећује Шабић.

Шта кажу из Владе

Из Владе Србије, с друге стране, тврде да се изменама и допунама Закона о експропријацији додатно дефинишу предмети и корисници експропријације, скраћују рокови за поступање, решава питање нелегалних објеката у експропријацији и дефинише питање административног преноса.

Извор:
НОВА