Прослава Светог великомученика краља Стефана Дечанског у Мушветама

Светог Великомученика Краља Стефана Дечанског Света Црква прославља 24. новембра. Овај предивни и дуготрпељиви слуга Господњи био је краљ српски, син краља Милутина и отац Цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити.”

Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши пет година јави му се опет свети Никола и рече му: „Дошао сам да испуним своје обећање.” И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Свети краљ Стефан са светим Савом и светим кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. године примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

Спомен овог дивног угодника Божијег свечано је обележен у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама. Свету Архијерејску Литургију том приликом служио је Његово Преосвештенство  Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), протосинђела Симеона (Весића), јеромонаха Леонтија (Кантара), јереја Игора (Данчетовића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Литургији је присуствовало бројно монаштво и око 100 верника.

Након Свете Литургије Владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Светог великомученика краља Стефана Дечанског принео Владика Ксенофонт, братство манастира и овогодишњи домаћин славе Снежана Петрушић из Лешка. За идућу годину су се пријавили Саша и Мирјана Милетић из Лепосавића и Марко Смиљанић из Ужица.

У својој архипастирској беседи владика Николај је говорио о богоугодном животу Светога краља и његовој мученичкој кончини а затим поучио вернике:

„Много се крви пролило у српском народу да би сачували ову свету веру, свето православље, да би остали у истини и у благодати, и зато сам рекао благодат Духа Светог нас сабра на данашњи дан и увек да да Бог да нас сабира благодат Духа Светога, да се и ми боримо колико можемо за свету веру, за свето православље, за светосавље, да се боримо и да сачувамо веру јер ако сачувамо веру православну и останемо у њој онда се можемо надати спасењу, вечном спасењу у Царству Небеском. Зато кажем овај Свети великомученик и краљ наш, још смо имали ми међу краљевима мученика, први наш краљ постао је мученик Св. мученик краљ Јован Владимир и још многи срби су се посветили живећи у овој вери коју ми сада живимо, у вери светој, у вери православној, у вери благодатној. Треба да постимо, да се Богу молимо, да се угледамо на ове свете угоднике Божије, да се молимо да нам Бог да трпљење као што је њима дао. Прво да нам да праву и свету веру у Пресвету Тројицу, православну веру, а после да се угледамо на њихово трпљење, на њихове молитве, на њихову ревност у посту, у молитви, у одбрани православља у одбрани наше свете земље Србије.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ