Изгласан Закон о референдуму

Посланици Скупштине Србије изгласали су Закон о референдуму и народној иницијативи. Закон је подржало 178 посланика, двоје је било против, а нико није био уздржан. Тим законом би требало да се уреди начин непосредног изјашњавања, односно одлучивања грађана референдумом и начин на који ће се убудуће остваривати народна иницијатива.

Закон о референдуму и народној иницијативи буди велику забринутост у делу стручне јавности, због тога што би, како то наводе представници више различитих невладиних организација, удружења, покрета и политичких странака, могло да дође до злоупотребе воље грађана, а једна од критика гласи да се закон усваја као припема за пројекте које ће изводити компанија „Рио Тинто“ у долини Јадра.

Део опозиције поручује да власт жели да овим законом олакша одлуке које се тичу решавања питања Косова и Метохије.

Укидање цензуса

Главна карактеристика Закона о референдуму и народној иницијативи је укидање цензуса од половине уписаних бирача у бирачки списак за успшено спроведен референдум. Пошто је закон усвојен – више не постоји обавезан минимимум када је реч о броју изашлих на референдум да би одлука била важећа.

Део опозиције оштро је критиковао такву одредбу закона речима да би власт на тај начин могла да искористи закон да спроведе своје политичке воље у дело.

Мишљење Венецијанске комисије

Подсетимо, Венецијанска комисија Савета Европе поздравила је доношење овог закона, али је у хитном мишљењу које је проследила званичним институцијама у Србији упутила и велико жаљење због тога што је, како су навели, овај закон дошао „на дневни ред“ тек када се приближило питање промене Устава и референдума о Уставу.

Саветују да се следећи референдум одржи тек када одредбе овог закона постану примењиве. Венецијанска комисија је такође навела и да би закон тебало да буде донет у атмосфери широког консензуса, иако део стручне јавности дуже време упозорава да је суштинска расправа у широј јавности изостала.

После усвајања закона, он ступа на снагу већ следећег дана по доношењу и објављивању у Службеном гласнику.

Обрадовић: Закон нема везе ни са Рио Тинтом, ни са Косовом

„Овај закон нема везе ни са Рио Тинтом ни са Косовом“, рекла је на крају расправе министарка за државну управу и локалну самоуправу Марија Обрадовић и додала да то треба стално понављати.

Обрадовић је казала да једва чека 16. јануар и референдум о Уставу јер ће то „затворити уста свима који сумњају у часне намере предлагача“.

Посланици владајуће коалиције су раније током седнице најављивали подршку предлогу Закона о референдуму и народној иницијативи, а у расправи су изнели низ критика на рачун ванпарламентарне опозиције.

Посланик са листе „Александар Вучић- За нашу децу“ Ђорђе Дабић изјавио је да се у јавности понавља „спин“ да се измене закона о референдуму доносе због преамбуле Устава о Косову и доласка Рио Тинта, али да то није тачно.

„Та преамбула за нас је светиња и то се неће дирати“ рекао је Дабић.

Он је додао да је Рио Тинто довео Борис Тадић 2004. године, али није говорио о референдуму за отварање рудника.

Посланик је говорио и о наредним изборима.

„Мариника Тепић за премијера, Понош за председника, то је њихова понуда. Присаберите се грађани Србије, ко вас зове на протест, зову вас они који кажу да су Срби геноцидан народ као што каже Мариника Тепић и Здравко Понош који је страни шпијун“, рекао је Дабић.

Посланик Јединствене Србије Живота Старчевић поновио је да подржава Закон о референдуму као највишем облику народне воље и непосредне демократије.

Старчевић је рекао да опозиција покушава да наметне лажну слику Србије јер им је „лични интерес изнад државног“.

Посланик СПС-а Ђорђе Милићевић поновио је да ова влада никад неће признати једнострано проглашену независнот Косова, а и он је истакао како је Рио Тинто некадашња власт проглашавала за развојну шансу.

Једину примедбу на предлог изрекао је самостални посланик Владан Глишић који сматра да је Венецијанска комисија Савета Европе изгубила кредибилитет да наступа „као заштитиник демократије“.

„Врло су се немушто и благо или се уопште нису изјашњавали када је прекршена референдумска воља народа у Северној Македонији , када је дозвољено да Црна Гора удје у НАТО без референдума“, рекао је Глишић и заложио се да цензус за референдум остане 50 одсто плус један глас.

Министарка Обрадовић је поновила да је ова промена била обавеза из Устава још од 2006. године коју је одавно требало испунити.

Извор:
Н1ИНФО