Земљопис Краљевине Црне Горе 1911

категорија Црна Гора / дана 22/11/2021 у 8:29 часова /

zemljopis

Године 1910. Књажевина Црна Гора уздигнута је на степен краљевине и по државном рангу изједначила се са другим сувереним краљевинама, а династија Петровића Његоша је добила статус краљевске династије. Проглашење је извршено 28/15. августа 1910. године, на педесету годишњицу владавине Николе И Петровића Његоша. Следеће 1911. године на Цетињу је штампан “Земљопис Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа”. Аутори су били Ђуро Поповић и Јован Рогановић. Ради се о државном издању штампаном у Кр. Ц. државној штампарији. Уџбеник је “Прегледала и одобрила К. Ц. Школска Комисија”. У наставку текста навешћемо делове из поглавља “Народ” и “Управа”.

Народ

У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300.000 становника. Већина су православне вјере, а има их нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности. Народ се обично занима земљорадњом и сточарством, а понешто риболовом и трговином; а занатима сасвим мало.

Управа

Црном Гором влада Краљ Никола И из славне српске породице Петровић-Његош. Помоћници су му: народна скупштина, државни савјет и министри. Министарстава има шест. Да би се народу дијелила правда, установљени су судови свуда по држави, по селима кметови, по племенима капетани, а по неким вјећим мјестима обласни судови и велики суд на Цетињу.

Православном црквом управља – Митрополит; римокатоличком – Прабискуп, а мухамеданском – Муфтија. Сва три управљају у договору са владом црногорском.

Цијелу државну управу руководи КРАЉ ГОСПОДАР.

До 1910. године Црна Гора је била књажевина, а тада се прогласила краљевином.

Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот, ни имање за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.

Извор:
А КЊИГЕ