Како побољшати односе са родитељима (1. део)

Одсуство међусобног разумевања, истински топлих односа правог поверења  представља велики бол у животу многих људи. Да ли сте приметили шта се догађа са нама када нам се догоди чак и мања свађа са родитељима када их ми нечим увредимо или повредимо? На души постаје некако хладно и суво, теже је веровати у себе и волети друге.

Уколико је, пак, сукоб са родитељима озбиљан и дуготрајан често се можемо осећати веома несрећно и депресивно, а неке особе чак покушају и да се убију. Уколико се догађа да нас родитељи индиректно или отворено проклињу (типа „боље да те нисам ни родила“, „ниси ми више син“ што такође представља проклињање), имамо осећај као да нам се живот се претвара у пакао. На дете које је проклето обрушавају се животне несреће и често не умире од старости (аутор овог текста мисли искључиво на ситуације када родитељ , како каже владика Николај, прокуне дете „на правди изречено“, када је дете учинило велик грех према родитељу. Само тада се родитељска клетва обрушава на дете.  – коментар уредника сајта).

Свађа са родитељима је налик на одсецање корења дрвету. Мали сукоб је одсецање дела корена и као последицу има делимично сушење грана. Велики сукоб представља  одсецање свих коренова и потпуно пропадање дрвета. Не знамо какав је механизам испуњавања тог закона. Међутим, овај закон делује, потврду налазимо и у Светом Писму („Клетва мајке разрушује до темеља“) и сваки човек ако пажљиво проматра може да се увери и на сопственом примеру.

Овај закон делује и обрнуто. Благослов, светли однос родитеља према нама је супротност проклетству. Када су родитељи задовољни нама и ми смо пуни снаге, здравља и успеха. „Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем: да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи“, говори апостол Павле. (Еф. 6:2)

Зато је за нас крајње важно да имамо што мирније и топлије односе са родитељима (као и са бакама и декама). Много важније него са људима у које се заљубљујемо, са пријатељима или са претпостављенима. Међутим, како је понекада тешко сачувати добре односе са нашим родитељима, посебно док живимо са њима!

Не разумеју нас, не желе да нас чују, не верују нам. Исувише су равнодушни или су исувише захтевни. Често траже оно што они желе, а не ми. И притом посежу чак и за тим да нам бирају пријатеље, вољене особе и професију.

Постоје родитељи који постављају питање само да не би оставили ни камен на камену од нашег одговора. Дакле, ништа не радимо како треба и ни за шта нисмо. Зар родитељи не разумеју како су нам важне њихове речи, какав огроман утицај они имају на нас? Ако нам они све време говоре како је све лоше код нас, зар није јасно да ће након таквих речи још теже бити да своју будућност учинимо срећном? Зашто нас не ободре, не посаветују нас да верујемо у своју снагу? То је тако лако учинити!

Често родитељи од детета траже оно што му сами нису дали, нити васпитали у њему. Како је то могуће – ни једном у животу не рећи сину ни једну нежну реч, а затим га оптужити: „Ти си тако груб!“?

Како то боли! Како не схватају да је проблем у њима? И да је за дете нежност много важнија него за родитеље нежност од стране детета, јер дете не може да се научи да буде нежно ако они не буду нежни са њим.

Како је могуће чути за своју ћерку на родитељском састанку да је „морални изрод“ (по речима разредног старешине) и дошавши након тога кући, оптужити је да је таква? А ћерка нема више три године већ тринаест и она врло добро зна ко ју је учинио таквом. Како не експлодирати када слушаш такве оптужбе? Ако експлодираш споља – испашће скандал, ако то урадиш унутар себе – разболећеш се.

Буквално код половине породица које познајем односи родитеља и деце су тешки. Мајке, другачије не може да се каже, просто уништавају своје ћерке. Ни синовима често није лакше.

Како истрпети све то? Како разумети? Да ли се може исправити?

Не треба мислити да се та ситуација може променити само ако одемо из куће. Чак и када одрасли, интелигентни човек доспева у тешку ситуацију у већини случајева је не решава бекством, већ кроз промену свог односа према ситуацији. Човек који је у стању да прочита овај текст на интернету може радећи на себи утицати на свој однос са родитељима. Иако нико не говори да ће бити лако, нити да ће успех бити потпун.

Први корак за решавање проблема је – разумевање.

Шта је узрок што ти односи са родитељима наносе толико огорчења? У већини случајева постоје два узрока:

1. Твоји родитељи истински не знају да воле.

2. Ти не умеш истински да волиш.

Хајде да ово детаљније размотримо.

.

Први фактор –  Родитељи не знају да воле истински.

Ако родитељи не знају да воле то се, пре свега, види у њиховим међусобним односима. Јављају се сукоби, преваре, развод. Ако нису ни били у браку то је већ сам по себи знак одсуства умећа да се воли. Свака рана коју наносе једно другом рањава и тебе. Ако се растају онда они, уз сву добру жељу, нису у стању да ти пруже пуноћу љубави и пример здравог породичног живота који ти је толико неопходан.

Растали се они или не, њихово одсуство умећа да воле показује се и у односу са тобом. Недостатак разумевања, неповерење, нестрпљење, суровост и егоизам могу да показују чак и родитељи који сматрају за себе да умеју да снажно воле. А заправо снага емоција није увек једнака снази љубави.  Љубав може бити права, а може бити и глупа и егоистична, посебно код мајки, поготово код самохраних мајки. Сви знају за случајеве када мајка несвесно ставља сина на место мужа кога нема, игра са њим игре „мужа“, а затим се труди да разруши његов приватан живот када дете одрасте, када родитељи по неумољивом закону живота морају да уступе прво место у срцу свог детета другој особи.

.

Други фактор – Ви не умете да волите.

Ако имате двадесет година или мање нисте криви што не умете да волите јер „ивер не пада далеко од кладе“. Али то не значи да треба да од себе скривате свој проблем. Ако не видите проблем нећете га ни решити.

Дакле, како ствари стоје – и вама је својствен егоизам. И највероватније је да у вама има више егоизма у односу према родитељима него код њих – у односу према вама. Такве су породичне улоге. У раном детињству само добијамо од родитеља, ништа не дајемо заузврат и навикавамо се да сматрамо родитеље особама које су дужне да нам пружају. Наш бројач тачно бележи оно што нам нису пружили, не узимајући у обзир оно што нам дају сваки дан. Ми не примећујемо да смо им дужни астрономску суму за коју је већ време да почнемо да отплаћујемо ако желимо да вратимо макар мали део. Целу суму никада нећемо вратити. Нећемо успети.

Ви такође немате стрпљења и разумевање у односу према родитељима. Да ли сте обраћали пажњу на то да је већина ваших сукоба у суштини ипак због онога шта је за вас најбоље? Можда су ваши родитељи егоистични и у нечему нису у прави, али их ипак ваши интереси и ваша срећа брину много више, него вас њихова добробит.

На пример, свађате се јер сте исувише касно дошли кући и могли сте због тога да пострадате, а не због тога што мама устаје исувише рано да би ти припремила доручак и још отишла на посао на други крај града, због чега је превише уморна и њено здравље се погоршава.

Да ли сте се некада ставили на место својих родитеља? Да ли сте размишљали да су у неким ситуацијама захтеви родитеља, чак и у грубљој форми, изазвани управо љубављу, а не егоизмом. Замислите да сте на њиховом месту и да волите своје дете, како бисте поступили са својим дететом?

Ако пажљиво и поштено погледате на своје односе са родитељима видећете пре свега да оба фактора постоје. И ви и ваши родитељи не умете да волите истински. А у неким случајевима просто немате навику да водите разговор нити да се пристојно понашате.

Дакле, да бисте побољшали односе неопходно је да се учите да разумете и волите једни друге.

 .

Одакле кренути?

Нормално, најисправније би било да се крене од родитеља тј. да они почну да раде на себи. Њима је лакше да утичу на нас, него нама на њих.

Да, то ће бити правилно само у случају да сами родитељи на неки начин дођу до спознаје да је неопходно да се промене.

На жалост, вама највероватније неће поћи за руком да им то објасните. Зашто? Зато што је човек способан да прими бесцене истине само у посебним тренуцима свог живота.

И знање из овог текста неће остварити у свом животу сви који га прочитају, већ само они у чијем животу је настао такав посебни тренутак када више не желите да живите као раније, када сте спремни да поново осмислите сопствени живот и закорачите корак напред на лествици новог, бољег живота.

Тако је и са вашим родитељима. Тешко да су они сада спремни да чују поуке како да живе и то посебно од вас. Они наивно мисле да ће, ако те послушају, пољуљати свој ауторитет у вашим очима. И онда неће моћи да утичу на тебе избављајући те од различитих опасности.

Зато је пред нама само један пут – пут утицања на фактор на који нам је лакше да делујемо. „Почни са собом“ – ово је општи принцип исправљања свих односа.

То јест, нама је потребно да се сами учимо да волимо своје родитеље. То звучи некако неприродно, ненормално – да дете буде одговорније и у извесном смислу одраслије него његови мама и тата.

Међутим, тако се често и догађа у животу – да дете спасава родитеље. Дете, колико год година имало, 15 или 35, млађе је од својих родитеља и зато је мање оковано навикама, обрасцима мишљења и понашања. Дете јасније осећа недостатке у својим односима са родитељима. И лакше му је да прихвати могућност промене. Зато, уколико сте спремни да делујете у свом интересу и интересу својих родитеља – делујте. У вашим рукама је више од пола успеха. Као прво, имате снаге да се сами научите да волите родитеље и самим тим искључите фактор број два. Као друго, љубав увек рађа љубав и ви можете да утичете и на љубав родитеља према себи – управо својом љубављу а не речима. Не знамо који ћете степен успеха постићи у овом сегменту, али је без сумње то да ниједан ваш искрени напор неће бити узалудан.

Наравно, јако нам је жао себе самих. И, с једне стране, имате за чим да жалите. Са друге стране, због жаљења према себи вама је само горе. Ова жалост је штетнија од самог узрока који је изазива. Осим тога жалост, као и свака друга мисао која изазива бол, лаже када говори да су твоји услови за живот много гори него код деце добрих и мудрих родитеља. Као прво, где су такви идеални родитељи и колико их је? Као друго, ако имате недостатак у једном сегменту, у другом сте добили много више. Раније сте почели да се учите самосталности, управљању својим животом, имате више шансе да откријете Онога Ко вас воли више него родитељи и Који вам може помоћи. Како је говорио цар Давид у Псалмима: „Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати“ (Пс. 27:10).

Наставиће се…

аутор: Димитрије Семеник, православни психолог

Извор:
ИМА НАДЕ