Јувеналка – ћерка Кларе Цеткин и Лава Троцког

…Обратите пажњу да ни један такозвани правозаштитник још ни једном није подигао свој глас против јувеналне јустиције (дечијег правосуђа). Битку бију само руске патриоте. А зашто то раде? Све је веома просто. Остваривање пројекта јувеналне јустиције је остваривање маште комунистичких и бољшевичких идеолога свих времена о уништавању породице која је носилац традиционалних хришћанских вредности. И у овој тачки, као и у многим другим, руски либерали се потпуно слажу са Карлом Марксом, Кларом Цеткин, Александром Колонтај и наравно, са Лавом Троцким и Владимиром Лењином. О уништењу породице су маштали Маркс и Енгелс у својем „Манифесту“. Страшна као смртни грех, Клара Цеткин је булазнила о идеји жене слободне од породице, друг Троцки се спремао да оснује радне логоре који су подразумевали потпуно уништење породице. И управо то што Троцки-Лењини-Колонтај нису довели до краја, сада се спремају да доврше јувеналци. И реците ми чиме се, у суштини, разликује јувеналац од бољшевика? Ничим!…

Настаће пожари, нестаће престонице…

Сваког мучи тајна своја…

Боже, молим те, нека се сачува

Највећа тајна – породица.

Сергеј Попов „Порoдичне тајне“.

Један мој добри друг је овога лета био на одмору на језерима у Финској. Вратио се потпуно одушевљен, причао је о савршеном пецању, о чистоћи и уређености на плажама финских језера, о пажљивом односу Финаца ка природи. „Замисли“, причао је пријатељ „ни бачени опушак не можеш да видиш на обали језера, а камоли полупане  флаше. Тамо је апсолутно немогуће да видиш пијану групу  која баца петарде и разбија  флаше. А код нас?!“ И пријатељ је неутешно одмахнуо руком. Заиста, код нас је све другачије. Ја баш могу да упоредим, јер сам се управо вратио из Јарославске области, где сам неколико дана провео у гостима код свештеника Сергеја Карамишева, настојника храма Свете Тројице села Каменке, Рибинске епархије.

Кућа оца се налазила педесетак метара од  Рибинског  вештачког језера.  Касно увече, скоро ноћу, одлучили смо да се окупамо. Кад смо дошли на обалу језера, нерадо сам се сетио А.П.Чехова, који је у једном од својих дела описивао светлост месечине, која се пресијавала на стаклу бачене флаше на земљи. Разлика са чеховљевским сижеом је заиста била веома велика. Код Антона Павловича само је једна флаша реаговала на светлост месечине, а код нас се цела обала пресијавала од разбијених флаша, тако да је без гумених папуча или јапанки било  врло опасно ући у воду. Сада вам је све јасно!

А због чега ја све ово причам? Због тога што постоји некаква тајна у односу спољашње и унутрашње стране живота. Морам још једном да поменем Антона Павловича Чехова који је тврдио да „Код човека мора све бити прелепо: и лице, и одећа, и душа, и мисли“. Морам да приметим, да то представља само пусту жељу за великог уметника  и мајстора речи. Где је Чехов видео такве људе? И да ли су у принципу могући такви људи? И најбитније, мора ли да буде тако? На пример, блиско сам се дружио са великим руским уметником Анатолијем Зверјевим. На РНЛ се налази моја прича о њему „Трепет времена“. Спољашњи изглед и одећа су код Анатолија Тимофејевича  често били просто ужасни, мисли су му биле расејане, док је душа код Анатолија Зверјева била најчистија. Бољег и добродушнијег човека нисам срео у животу. А сетите се генијалног руског песника Николаја Рубцова. Код њега такође однос спољашњег и унутрашњег уопште није чеховски. Могу навести десетине примера. Осим тога, колико педераста и изрода са негованим лицима, савршено обучених, заузимају места на концертима у Конзерваторијумима и на представама у Бољшом театру!

А сада вратимо се у Финску. У последње време у тој споља угледној земљи, у којој не разбијају флаше на обали језера и не бацају по тротоару опушке, у којој мушкарци носе елегантна финска одела, разбујала се јувенална јустиција (јувенилно правосуђе, прим.прев). Јувеналци одузимају од Финаца, као и од Руса, који тамо живе, оно најважније – децу.

И како реагују Финци? Очеви финских породица при приласку јувеналних радника њиховим кућама убијају своје жене и децу, а затим и себе. И нема ни једног случаја да фински тата упуца бар једног јувеналног пацова! А чини се да је то тако просто. Теби хоће да одузму децу, и ти то знаш. Онда купи оружије, опаши се гранатама и убијај не своју децу и жену, већ прљаве јувеналне смрадове. Погини у боју са тим смрадовима! А узгред, уверен сам: кад би се фински очеви тако почели понашати, највероватније јувеналка у Финској не би била дугог трајања. Али Финцима тако нешто и не пада на памет! Зашто? Зато што је то – кршење  закона, најодвратнијег закона, али ипак закона! Осим тога, Финац може мирно убити туђу домаћу животињу која је ушла на његов посед.

Исти тај друг, који је одмарао на финским језерима, ми је испричао како је неки Финац упуцао пса који је припадао руској породици која се преселила у Финску. Тај несрећни пас је једном ушао на територију финске викендице. Власник је мирно упозорио руску породицу, да ако се још једном тако нешто понови, он ће упуцати пса. Тако се и десило. Руски власници пса су се обратили полицији. Полицајци су их упитали да ли их је Финац упозорио о следећем уласку пса на његов посед. Руси су одговорили да су упозорени. Тада су их полицајци отпоздравили и рекли да је Финац поступио по закону. То јест, ако закон дозвољава да се убија животиња онда слободно убијајте, а ако закон забрањује да се убијају јевенални прекршиоци закона, онда ће Финац убити самог себе.

Да ли може постојати већа деградација?! Да ли може постојати веће насиље над разумом и системом вредности? И ево вам, драги читаоци, плате за чисте обале језера, чисту воду итд. А у Холандији, на пример, у елитним четвртима Амстердама чак и мостове око кућа перу детерџентом. Али зато педерастија, зоофилија, некрофилија цветају тамо као сивкаста буђ у мемљивом подруму. Тако је и у Шведској и у Норвешкој и у целој Западној Европи. И тако, драга браћо и сестре, руски либерални законодавци хоће свим силама да нам наметну живот по западном закону, по коме не смемо да остављамо ђубре на обалама река и језера, не смемо да гласно пуштамо музику после 22 сата, не смемо ноћу да два пута, каошто је и у Шведској, да пуштамо воду на клозетској шољи, пошто се то лоше одражава на нервни систем суседа са друге стране зида, али зато можете спавати ако хоћете и са крокодилом, а такође могу да при најмањој сумњи да вам одузму децу и одведу их заувек у непознатом правцу. Шта је то, ако не права ђавоиманост?! И хоћемо ли и ми, очеви руских породица, да се понашамо исто као врели фински момци?!

Обратите пажњу да ни један такозвани правозаштитник још ни једном није подигао свој глас против јувеналне јустиције. Битку бију само руске патриоте. А зашто то раде? Све је веома просто. Остваривање пројекта јувеналне јустиције је остваривање маште комунистичких и бољшевичких идеолога свих времена о уништавању породице која је носилац традиционалних хришћанских вредности. И у овој тачки, као и у многим другим, руски либерали се потпуно слажу са Карлом Марксом, Кларом Цеткин, Александром Колонтај и наравно, са Лавом Троцким и Владимиром Лењином. О уништењу породице су маштали Маркс и Енгелс у својем „Манифесту“. Страшна као смртни грех, Клара Цеткин је булазнила о идеји жене слободне од породице, друг Троцки се спремао да оснује радне логоре који су подразумевали потпуно уништење породице. И управо то што Троцки-Лењини-Колонтај нису довели до краја, сада се спремају да доврше јувеналци. И реците ми чиме се, у суштини, разликује јувеналац од бољшевика? Ничим! Постаје све очигледније да у свету настаје бољшевизација либерализма. И наши првозаштитници још имају смелости да оптуже совјетску власт и пре свега, наравно, Стаљина у томе, да су репресије разбијале породице, да су родитеље слали у логоре, а децу слали у дечије домове. А јувеналци раде још горе! За време Стаљина, репресирани родитељи и деца су бар имали шансу да се сретну после дуге раставе и да почну да живе заједно. Јувенална јустиција уопште не нуди такве шансе. Узгред, интересантно је – да ли јувенална јустиција постоји у Израелу?

Веома ми је жао када видим разбијене флаше на обали руских река и језера, шумске пољане препуне ђубрета, одвратне су ми и руске и неруске пијане групе које све то раде. Али, можда је то цена за јувеналку, за геј параде и друге содомске гадости? Не постоји и не може бити као у чеховској утопији. Овде постоји некаква тајна. Тако да је боље поломљено стакло од јувеналке и педерастије, зато што прво још некако можемо да излечимо, а друго се у принципу и не лечи.

Слава Богу, чини се да је врховна власт почела да схвата крајњу опасност јувеналке. Русија није Европа, руски мушкарац је спреман да се много чега одрекне, новца, комфора, којих ми никада довољно нисмо ни имали, али ће се за своје дете Рус борити до смрти, и нико и ништа га неће моћи зауставити. Чак ће и најплашљивији руски отац, а да не говоримо о мајци, узети пушку, узеће гранату и штитиће своју малу тврђаву – породицу до последњег даха, до последње капи крви. И то ће бити страшније и  од грађанског рата. И шта ће уопште власти таква перспектива?! Содомски легиони нових бољшевика-јувеналаца, изопаченика, издајника и остале либералне нечисти поново у црним таласима надолазе на руску литицу, одламајући од ње огромне делове. Наступа тренутак истине. Сетимо се стихова великог руског песника Алексеја Толстоја:

Небројеним станицама

Иду они даље –

Пузимо до пукотина

Палимо фитиље.

1 – Јувеналка – јувенилно, малолетничко, дечије правосуђе, које спроводе Центри за социјални рад, одузимајући децу.

Свештеник Александар Шумскиј,
писац, публициста, Москва.

Извор:
ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА