ПОБЕДА ЗА ЖЕНЕ: МУШКАРАЦ ПРОГЛАШЕН ЗА КРАЉИЦУ МАТУРЕ

Кад мушкарац заузме место жене у друштву, то овог пута и овог тренутка у историји није патријархат већ равноправност за све џендере. Јер либерали тако кажу. А они знају ко је у праву.

Да, добро сте прочитали, а ево и појединости: матурант Закари Вилмор (18), биолошки мушкарац хомосексуалног опредељења, који чак и не тврди за себе да је жена већ – геј мушкарац, пријавио се за избор за краљицу матуре у својој средњој школи Рок Бриџ (Колумбија, Мисури) и победио, поставши тако први мушкарац који је изабран за краљицу матуре. Честитамо момку на овој историјској победи.

Закари је на свом профилу на Инстаграму питао пратиоце да ли да се пријави за краља или краљицу, и највише њих гласало је за – краљицу. Овај младић, који не бежи од своје мушкости (његове „префериране“ заменице су он/њему/његово), није то урадио због ироније или изругивања женама већ зато да би „средња школа постала равноправније место за особе свих џендера“.

Новоизабрана краљица је иначе одличан ученик, кога хвале наставници као ђака који учествује у настави и активностима, и не плаши се да поставља питања и идентификује изазове које види око себе. Браво за младог Закарија! Само ако постављамо питања и идентификујемо изазове око себе можемо променити друштво и направити бољи свет за сваког од нас. Па ево, да и ја поставим неко питање.

Мој мали женски мозак, који, како ми кажу, не може да се развија до пуног капацитета због злог патријархата који ме угњетава и који ме је сатерао у пећину из које ја, како су ми рекли, не желим да изађем, има мало потешкоћа да схвати како је додељивање женске титуле мушкарцу добро за наше друштво и како то тачно доводи до равноправнијег окружења. Феминисткиње кажу да патријархат угрожава жене јер их потискује из јавног простора, поставља мушкарце на руководеће позиције, додељује мушкарцима разне титуле и награде, ставља више мушких научника, историчара, филозофа, уметника итд. у уџбенике, описује више мушких јунака у делима која се обрађују у школи и слично.

Кажу нам да су сви мушкарци насилници и силоватељи, доносе нам законе како би се „насилник“ уклонио из дома на најмањи наговештај, а онда биолошког мушкарца који за себе тврди да је жена по имену Фелон Фокс, и који је у рингу противници поломио кости главе и изазвао потрес мозга – називају „најхрабријим спортистом у историји“.

Ово није једини пример. Пре само неколико дана, у Честохови у Пољској одржана је „интерродна“ борба мешовитих борилачких вештина у којој је Улу Сјекач брутално претукао мушкарац Пјотр Лисовски. Судија је морао да прекине меч када је Пјотр приковао Улу за под и сурово је ударао. Да ли жене на овакав начин треба да покажу и докажу да су „једнаке“ с мушкарцима? Релевантне научне дисциплине неоспорно тврде да мушкарци и жене нису (нити могу бити) исти: наша ДНК диктира снагу нашег коштано-мишићног система, нашу издржљивост, способност размножавања, хормоне, па чак и грађу самог мозга, а самим тим и осећања, интересовања, начин на који опажамо свет, на који одређујемо приоритете у животу, решавамо проблеме, носимо се са животним ситуацијама…

Ми нисмо исти, али смо једнако вредни као људска бића

У једном од родних анализа наших уџбеника, као лош пример наведено је додељивање дужности у разреду на основу „стереотипних“ родних улога у друштву, те се тако каже да ће учитељица девојчицама рећи да залију цвеће, а дечацима да помере клупе. У свету који би био „равноправније место за све џендере“ очигледно дечаци треба да заливају цвеће (што им не би био никакав проблем – штавише, зна се да су мушкарци изврсни баштовани, као и кувари, на пример), а девојчице да подижу и носе клупе. У таквом „равноправнијем“ свету, мушкарци облаче хаљине, говоре за себе да су жене ако им се прохте, претварају се да су искусили трудноћу, улазе у безбедне просторије за жене, побеђују на избору за најлепшу жену, за краљицу матуре, изнајмљују женско тело да би добили дете које због своје биологије не могу направити са истополним партнером… А где су жене?

Можда… У кухињи, где им је и место? Или на оним мање плаћеним пословима јер сада мушкарац може да каже да је жена и да тако помогне послодавцу да испуни „квоту“, а да му „радница“ не иде на трудничко и породиљско, да не одлази чешће у тоалет „оних дана“ и слично.

Са изузетком боркиња, које су заузете качењем кецеља по градским статуама, протестовањем у топлесу, тетовирањем, пирсингом и „уродњавањем“ српског друштва након чега ће, како рече др Слободан Антонић, касирки у супермаркету живот бити много бољи.

Замишљам оне момке у школи како седе, одмарајући се од тешког посла заливања саксија, и гледају девојчице како вуку клупе и питам се на шта ме то подсећа… Па да, на онај зли патријархат, у ком мушкарци седе, а жене морају да раде и опслужују их. Само, овог пута патријархат нам сервирају лево оријентисани либерали и феминисткиње, убеђујући нас да је све то „за наше добро“.

Хм, и та фраза ме на нешто подсећа…

Извор:
ИФН