Ристић: Хиљаде људи у долини Јадра дрхте да их држава не претвори у избеглице

Ратко Ристић, проректор Београдског универзитета и в.д. декана Шумарског факултета, изјавио је у емисији „Иза вести“ да у долини Јадра хиљаде људи дрхте јер им је угрожена егзистенција, јер у сваком тренутку држава може да донесе неку уредбу и да их претвори, усред њихове земље, у избеглице. „Јадарит, који носи тај литијум, је једна од најгорих могућих форми која садржи литијум и да бисте из тога извадили литијум потребни су веома инвазивни технолошки процеси. Рецимо, у случају јадра, преко хиљаду и сто тона сумпорне киселине дневно. Формирање депонија са више милиона метара кубних врло токсичних материја носи веома висок ризик од загађења и површинских и подземних вода“, истиче професор и наглашава да промотери литијума у Србији прећуткују једну истину – да Србија није уопште толико богата литијумом, да су богатије и Немачка, Енглеска, Португал, Аустрија… И да нико у Србији не говори да се у свету ради на графенским и натријум-јонским батеријама. „Зашто би Србија расељавала своје људе да би неком у Европи или било где у свету било боље“, пита декан Шумарског.

„Пројекат Јадар је парадигма ономе што се спрема и остатку Србије – говорим о Ваљеву, Пожеги, Рековцу, Јагодини. Свуда тамо има литијума, ако се то допусти у долини Јадра онда ће се та епидемија раширити и животна средина у западној Србији и шире, биће неповратно девастирана“, истиче.

Уколико вршиоци власти не схвате да то може генерисати један озбиљан бунт, мислим да смо у проблему, додао је Ристић.

„Познато је да је планиран пројекат Јадар у западној Србији који би требало у првој фази да заузме 2.300 хектара, перспективно дупло толико и наметнут је став да је литијум неопходан за производњу батерија за електричне аутомобиле како би се смањила емисија гасова са ефектом стаклене баште, смањила загађења. Међутим, нико не говори о томе да је у свету већ почело да се ради на натријум-јонским батеријама, да је највећи светски произвођач Кетл закључио уговор са Тесла корпорацијом да од 2023. крену са натријум-јонским батеријума, а да је једна кинеска компанија развила аутомобил који се креће помоћу графенских батерија. То је један дериват угљеника где за осам минута пуњења имате аутономију од 800 км. И онда се поставља питање ко то нама намеће причу да је литијум „бело злато“ и да је Србија једна од најбогатијих земаља на свету. Намеће нам пословни свет, који гледа само профит, кога је брига за стање животне средине, а поготово они који о долини Јадра причају као о некој пустињји у којој нико не живи“, рекао је професор гостујући у емисији „Иза вести“.

На питање како је могуће да буде наметнуто нешто што је против интереса грађана, Ристић каже да је питање да ли власт уопште о томе брине.

„Ја озбиљно постављам питање да ли је Србија суверена земља. Рио Сава, ћерка фирма Рио Тинта, спроводи нешто што се зове Акциони план расељавања становништва – куцају од куће до куће, убеђују људе да продају земљу, некретнине. Они расељавају наш народ на нашој територији. ЈП Путеви Србије дало је овлашћење Рио Сави да прикупља услове, мишљења и сагласност за изградњу путева, а Привредна комора Србије промовише студију економских користи од пројекта Јадар“, навео је.

Ристић је подсетио да је Скупштина општине Лознице пре неколико месеци усвојила измене и допуне Просторног плана и извршила преименовање земљишта, наводећи да се поставља питање зашто су то усвојили ако нема никакве дозволе о екплоатацији литијума.

Наводи да сви игноришу народ који тамо живи – у десет села је више од 1.400 домаћинстава, више од 4.000 људи. Игноришу квалитетан пољопривредни амбијент, школе пуне деце, да од неолита постоји око 50 локалитета културно-историјске вредности, ту је Тршић, манастир Троноша, набраја.

На констатацију да иза Рио Тинта стоје моћни деоничари, моћне државе, моћни људи, па и неке европске земље, уз подршклу и домаћих актера, а на питање како је могуће да тај пројекат с тим свим не успе, Риситић каже да нико нема право да помера 4.000 људи са њихове земље и њихових њива, подсећајући на Устав.

Каже да постоји озбиљан број људи – од научника и академика, професора универзитета, јавних личности који су против пројекта, а кључ је да је тај народ тамо против тог пројекта. Верује да ће они ићи до краја у одбрани својих права и онога што представља суштину њихове егзистенције.

Те 2,4 милијарде долара које су рекли да би инвестирали, каже, не би инвестирали одмах него у периоду експолоатације рудника који ће да траје 50 година.

„Рио Тинто нема никакву референцу у есксплоатацији и екстракцији литијума, они су се углавном бавили бакром, гвожђем и неким другим материјалима. А потенцијал пољопривреде у тим крајевима износи више од 80 милиона евра годишње – а ништа не би загађивали, не би дошло до уништења шума и земљишта. Јадарит, који носи тај литијум, је једна од најгорих могућих форми која садржи литијум и да бисте из тога извадили литијум потребни су веома инвазивни технолошки процеси. Рецимо, у случају јадра, преко хиљаду и сто тона сумпорне киселине дневно. Формирање депонија са више милиона метара кубних врло токсичних материја носи веома висок ризик од загађења и површинских и подземних вода. Ако би се акценат ставио на пољопривреду и прерађивачку индустрију – ту би се запослило далеко више људи и не би било загађења“, каже Ристић, наводећи да би тако нешто дало већу корист не само за Лозницу, већ и целу Србију.

Наводи да када чита литературу о „отиску Рио Тинта у свету“ схвата „да њима ништа не треба веровати“.

„Има једна чињеница коју ови промотери литијума у Србији прећуткују – Србија није уопште тако богата литијумом. Богатија је Немачка у долини Рајне, богатија је Енглеска у Конволу, има га у Француској Аустрији, Финској и Португалији. Португалци су у области Монте Алегро протерали компанију која је хтела да копа литијум, јер су схватили да би им уништили вредно пољопривредно подручје. А зашто они долазе код нас? Пазите, литијум у Немачкој ће се вадити са три до пет километара дубине, из подземних вода, та подземна вода ће се делимично релаксирати од велике количине топлоте која ће бити коришћена за грејање станова и за повртарску производњу, расхлађена вода иде на јонске филтере, издваја се литијум, целзијум и рубидијум, а охлађена вода се враћа у подземље. Нема раскопавања, нема расељавања, нема сече шума низагађења земљишта“, истиче Ристић.

Каже да су, упркос томе, Немци врло опрезни. „Има мишљења да је копање литијума у Србији само маска да би копали борати, једињења на бази елемента бор, која служе као основно једињење за хемијску индустрију. Ако је јасно да немамо тако велике резерве литијума, поставља се то питање, да ли је за то маска“, наводи.

Немачка и Француска, каже Ристић, неће да копају на један инвазиван начин на својој територији, али као што рече канцеларка Ангела Меркел – веома су заинтересовани да се копа у Србији.

Ристић пита зашто је Србија заинтересована за тако нешто, с обзиром на то да један такав пројекат преставља негацију конвенција и о клими и о биодиверзитету и о земљишту.

„Копање гробова“ и хипокризија великих

Генерални секретар УН Антонио Гутереш раније данас је позвао светске лидере да нађу решење за климатске промене како људи би престали да копају сопствене гробове. Он је навео да је доста са суровим поступањем на биодиверезитету, да је доста горења и бушења и све дубљих ископавања, наводећи да бушимо сопствене гробове. Он је поручио да је доста са третирањем природе као тоалета.

„Када говоримо о најбогатијим земљама света, оне су се састале у Риму, Г20, и они су давно забринути за стање животне средине, међутим иако то покушавају да представе као једну заједничку бригу и пројекат, а ипак ус фокусирани сами за себе. Практично борба против климартских промена се своди на то да развијене земље Запада задрже стечене привилегије, а да се терет тих мера прилагођавања превали на оне неразвијене“, наводи професор.

Говорећи о великим земљама и њиховим ставовима о животној средини, каже да на глобалном нивоу влада страшна хипокризија. „Они најгласнији за заштиту животне средине спроводе то на својој територији, али они касапе амазонске шуме, они су девастирали Африку и земље Сахерског региона и покушавају на овим скуповима само да провуку неке циљеве који треба да цементирају њихов привилегован положај у односу на остатак човечанства. Не верујем да ће се ишта спектакуларно десити у Глазгову“, навео је професор.

Србија запустила животну средину

Ристић каже да имамо веома запуштену животну средину, да људи умиру од болести повезаних са загађењем ваздуха, да прерађујемо 10 посто отпадних вода – а све остало се испушта у водотокове. Најсиромашнији смо кавлитетним површинским водама, имамо најмање шума у односу на остале балканске земље, додаје.

Професор каже да је тренутни степен пошумљености 31 проценат, али да је, према просторном плану, нама потребно 41,4 посто, односно милион хтектара.

„Ми годишње пошумљавамо две до три хиљаде хектара, а требало би 25 до 30 хектара годишње“, рекао је и додао да је пошумљавање једна од најважнијих мера за смањење ефеката глобалног загревања. Овим темпом нећемо за сто година да испунимо оно што смо зацртали у Просторном плану, закључио је.

Извор:
Н1ИНФО