Косово и Метохија поново у фокусу пажње СБ УН

Током јуна је у СБ УН поново разматрано питање о делатности мисије УН на Косову и Метохији. Чланови Савета су разматрали редовни извештај Генералног секретара УН о делатности мисије УН као и извештај Високог представника за иностране послове и безбедност Мисије ЕУ (ЕУЛЕКС).

Генерални секретар УН у свом извештају уверава чланове СБ да је “током извештајног периода ситуација на Косову и Метохији по питању безбедности у целини мирна, не рачунајући периодичну појаву напетости у етнички мешовитим срединама и у Северној Митровици”.

“У целини спокојна ситуација” огледа се у томе што је порастао број инцидената повезаних са применом експлозивних средстава. Од средине јануара до средине априла у северном делу Косова и Метохије, регистровано је 19 таквих експлозија, од којих се 15 односило на примену ручних граната. Приликом једне од таквих напада у рејону Бошњачка махала у Северној Митровици, рањено је двоје деце. Настављају се напади уз примену ватреног оружја и експлозивних средстава на полицајце на северу Косова и Метохије и њихове породице. На тај начин ситуација на Косову и Метохији, поготово на северу, остаје и даље напета и чак се број напада повећава.

Ништа мање проблематична није ни ситуација са избеглицама и расељеним лицима. Тако да је тенденција са скраћењем броја случајева добровољних  повратника констатована крајем 2012. године, очитује и почетком 2013. године. Управа Високог комесара УН за избеглице (УНХЦР) регистровала је 47 представника мањина који су се од јануара до марта 2013. године добровољно вратили, док је у истом том периоду 2012. године број повратника износио 85. По подацима УНХЦР, од тог броја само 18 лица су били Срби, а 19 су били чланови заједнице Рома, Ашкалија и Египћана на Космету, косметских Албанац је било 6 – а 4 косметска бошњака. УНХЦР је такође известио и о 684 случаја поновног пријављивања од јануара до марта 2013. године, укључујући и 236 случајева насилног повратка и 22 случаја добровољно-принудног повратка чланова мањинских заједница.

Међутим, наставља се и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије. Руски представник у СБ УН је говорио о томе. Он је приметио да многобројни случајеви принуде косметских Срба да продају своју имовину и оду изван територије покрајине, остају без пажње. Територија крупних српских енклава постепено се скраћује, док малене енклаве у суштини изумиру. Око православних манастира и гробља није прекинута напетост која се почетком године прелила у талас вандализма. Неподношљива ситуација се створила и око објекта светске културне баштине – манастира Високи Дечани. Очигледно се од стране локалних власти игноришу закони донети ради обезбеђења права националним мањинама и очувања српског културног наслеђа.

Руски представник у СБ УН је изразио забринутост по питању истраге коју води ЕУЛЕКС о извештају известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, по питању незаконите трговине људским органима на Косову и Метохији. У јануару 2011. године формирано је одељење Виљамсона. Почетком прошле године оно је у потпуности комплетирало персонал и требало је да пружи реалне резултате.

Треба обратити пажњу на то да Русија контакте између руководства Србије и самопроглашених власти косметских Албанаца не назива преговорима, него “дијалогом Београда и Приштине”.  То је тачнија формулација од термина “преговори” чије коришћење није потпуно исправно, јер такав термин подразумева равноправност страна. Наравно, не може бити никаве равноправности између руководства државе и самопроглашених власти који су помоћу етничког чишћења дошли на власт.

Руски представник је посебно истакао да овај дијалог треба да буде усмерен на реално побољшање положаја српског становништва на Космету. Русија у потпуности подржава напоре Србије у том сложеном процесу и подвукао је да су захтеви Србије за обезбеђење нормалног живота за српску мањину у покрајини у потпуности оправдани.

Истовремено, не можемо не приметити да дати дијалог дотиче само неке аспекте нормализације односа Србије са својом покрајином и нема никакве везе са статусом Косова који остаје отворен. Русија је истакла да проблеми на Космету, како текући тако и дугорочни, могу бити решени само политичким средствима. Премда, наравно, није све баш тако. Поред политичких постоје и правне основе. Постоји важна правна основа за решавање проблема Космета – штавише, до дан данас она је једина. То је Резолуција 1244 СБ УН (1999). Савет Безбедности УН је као и раније једини пуноправан орган који има право да доноси одговарајуће одлуке.

Споразум који су постигли Београд и Приштина није уклонио главне проблеме у покрајини. Штавише, предстоји најсложенија фаза – практична реализација договореног. Русија је изразила жељу да Мисија УН по питању привремене администрације на Космету треба да се активно укључи у тај процес. Ни сви остали аспекти мандата који су прописани Резолуцијом 1244 не треба да се гурају у други план. Овај мандат треба да се испуни у пуном обиму. Значајан потенцијал присуства УН односи се на решавање задатака у оним областима као што су владавина права, обезбеђење права националним мањинама, заштити православних светиња.

Русија је приметила да нису довољне само пуке опомене Приштини о неприхватљивости садашњег насиља према српском становништву. За достизање истинског мира и поретка у региону, биће потребни стални и упорни напори међународне заједнице. У том смислу Русија се изјаснила против планова ЕУ и НАТО који планирају да смање бројност Мисије за владавину права ЕУ (ЕУЛЕКС). Током заседања СБ УН о Косову и Метохији, Русија се такође успротивила и плановима за смањење Мисије УН на Космету – при толикој количини проблема неопходно је њено увећање, а не скраћење!

Александар МЕЗЈАЈЕВ / Фонд Стратешке Културе