категорија
Православље /
дана 28/09/2021 у 8:32 часова /
Дана 22. септембра, ове године, на гробљу манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу, сахрањени су земни остаци новопрестављене монахиње Христове Ефимије (Стојковић), сестре поменутог манастира.
Опело монахињи Ефимији служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње епархије и сродници, бројни верници и познаници покојнице.
Након одслуженог опела Преосвећени Владика Ксенофонт је одржао погребно слово. У својој беседи Владика Ксенофонт је рекао:
„Оно што је претежнијуе и што је важније, да пјесмама, химнама и молитвама испратимо душу сестре наше Ефимије у Царство небеско, у наручје Аврамово у загрљај Божији, у сусрет са Господом коме је ходила у овоме животу своме. Јер иду у овоме животу људи разним путевима, свашта траже а једино исправно траже они који траже онај бесцени бисер Христа васкрслога, Христа да се са Њим сусретну у овоме животу, а што је најважније да се са Њим сусретну у животу вјечном. То је тражила и сестра наша Ефимија и заједно је са својом заштитницом небеском св. Ефимијом великомученицом вапила: „Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествуј, Тебе Жениче мој љубим и страдам Тебе тражећи“, и заиста је био живот њен страдање на Земљи овој, то знају њене сестре са којима је провела ове последње године свога живота.
Заиста надамо се да ће по молитвама њеним и по молитвама нашим тако и да буде, да је Бог прими, да је св. Ефимија ухвати за руку, да је као што гледамо на оним фрескама, као што врло често светитељи своје имењаке приводе Господу, да ће тако и њена имењакиња и њена небеска заштитница св. великомученица Ефимија и њу за духовну и душевну руку узме и да је приведе Христу, да је покаже Христу као ону која Му је вјерно за живота свога служила.„
Потом су земни остаци монахиње Христове Ефимије предати мајци земљи да их чува до свеопштег васкрсења.
Монахиња Ефимија је рођена 11. 9. 1956. год. у селу Мелница код Петровца на Млави. На крштењу је добила име Верица. У раном детињству је остала без родитеља те се надаље сама сналазила кроз живот. Живот јој је био испуњен страдањима и понижењима од људи. Свој животни крст је смирено носила без роптања.
У лето 2006. год. ступила је у сестринство манастира Горњак, да би после неколико година отишла у Миљков манастир. Овде ревносно обавља најтежа манастирска послушања и ужива велику мајчинску љубав своје настојатељице схиигуманије Ангелине. Предвиђајући да по њеној смрти неће имати љубав сестара мати Ангелина јој даје савет да по њеној смрти пређе у епархију Владике Артемија као у тихо пристаниште. Тако се и збило, по смрти мати Ангелине наступају тешки дани за ову намучену душу те је она, са благословом блаженопочившег Владике Артемија, примљена у сестринство манастира Светог Никите у Вргудинцу у априлу 2017. год. Сестре су је примиле са пуно љубави и поштовања. По први пут је осетила топлину љубави сестара. Благодарила је Богу на том великом дару. Њена душа је заиста дошла у тихо пристаниште, у своју кућу, одакле ће ускоро прећи у небеску отаџбину.
Уочи Аранђеловдана, 20. 11. 2018. у свом манастиру прима монашки постриг од стране Владике Артемија са именом Ефимија. Била је веома молитвена и помало јуродива. У манастиру с љубављу обавља најтежа послушања и поред своје тешке дугогодишње болести на коју се никада није жалила. Пред своју кончину је занемоћала и пала у постељу. На грудима је сада држала икону Св. Архангела Михаила и монашки крст, а поред себе мноштво духовних књига. Молила се усрдно. Њено лице је засијало, постало је духовније, боре су нестале. Задњих дана свога живота често се причешћивала. Упокојила се у Господу након причешћа 20. 9. 2021. У манастиру се тада осетио неки необичан мир што је сестре веома охрабрило и духовно окористило. Небески мир и радост спасених Господ да подари нашој сестри монахињи Ефимији. Амин. Боже дај!
Вјечнаја памјат!
Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ
