ПРОТИВ ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ МАСОВНОГ БИОМЕТРИЈСКОГ НАДЗОРА

Јавном расправом о Нацрту закона о унутрашњим пословима, у званичну процедуру ушла је регулатива масовног биометријског надзора јавних простора, напредних технологија које омогућавају прикупљање и обраду великих количина података о личности у реалном времену, са софтверским алатима за препознавање лика.

Уколико усвоји одредбе о масовном биометријском надзору, Србија ће постати прва земља у Европи која спроводи стални, неселективни надзор грађана у јавном простору. Технологије које би се на тај начин ставиле на располагање полицији, изузетно су интрузивне по приватност, са потенцијално драстичним последицама по права и слободе људи и несагледивим утицајем на демократско друштво. Због тога су Уједињене нације и Европска унија већ заузеле став против примене масовног биометријског надзора у раду полиције и других безбедносних служби држава.

На управо окончану расправу о Нацрту закона о унутрашњим пословима, SHARE Фондација је доставила правне коментаре на одредбе којима се регулише масовни биометријски надзор у јавном простору и од надлежних затражила да без одлагања прогласе мораторијум на употребу оваквих технологија и система на територији Србије.

Иако скромно најављена, са предвиђеним роком од 20 дана, јавна расправа о спорном Нацрту окупила је домаће и међународне организације у заједнички фронт против употребе савремених технологија на штету људског друштва. Између осталих, реаговала је и европска мрежа ЕДРи која окупља 45 организација и бројне експерте за дигитална права. У званичном писму упућеном Влади Србије и министарствима унутрашњих послова и правде, наводи се да су одредбе којима је предвиђено успостављање система за масовно прикупљање, обраду и аутоматску анализу биометријских и других осетљивих података о личности, неспојиве са гаранцијама из Европске конвенције о људским правима, коју је Србија ратификовала 2004.

„Предлог новог закона о унутрашњим пословима владе Србије, представља покушај да се праксе масовног биометријског надзора озаконе, чиме би се омогућио продор у приватне животе грађана и посетилаца Србије у размерама без преседана. Док организације и агенције за људска права и заштиту личних података широм ЕУ и света позивају на заштиту људи од штетних употреба технологије, Србија се креће у опасном, супротном смеру“.
Dijego Naranho, EDRi

Гвендолин Делбо-Корфилд, француска посланица Европског парламента из редова Зелених, упозорила је да би примена ових интрузивних технологија додатно ограничила права свих људи који живе у Србији, и додала да ове технологије увећавају дискриминацију којој су маргинализоване групе већ изложене у свакодневном животу. „Противимо се нацрту закона који би овластио полицију да користи масовни биометријски надзор у Србији. То је огромна претња свим фундаменталним правима и праву на приватност“, нагласила је Делбо-Корфилд.

„Сумњамо да је у Србији, земљи коју је организација Freedom House означила као тек ‘делимично слободну’, влада већ започела процес увођења камера високе резолуције произвођача Huawei, опремљених технологијом за препознавање лика, на улице Београда. Ако овај нацрт закона уђе у примену, влада би имала правни основ за употребу масовног биометријског надзора и ових камера. Србија је сада у ризику да постане прва европска земља покривена системом за масовни биометријски надзор. Позивамо владу Србије да одмах повуче одредбе из нацрта којима се регулише масовни биометријски надзор.“
Гвендолин Делбо-Корфилд, европосланица Зелених

Спорним одредбама предвиђено је успостављање система масовног биометријског надзора широм Србије, а да није утврђена неопходност предложене мере да се сви грађани Србије стално третирају као потенцијални криминалци несразмерним задирањем у приватност њихових живота. Посебно забрињава изостанак детаљне процене утицаја коју примена тоталног биометријског надзора може имати на рањиве друштвене групе, али и на новинаре, грађанске активисте и друге актере демократског друштва.

Извор:
SHARE Fondacija