Да ли су два узастопна инцидента у горњем делу Ораховца нови талас застрашивања Срба?

После сваког таласа напада на Србе, па и овог прошле недеље, код грађана српског дела Ораховца јавља се страх да би и њихова имовина могла бити следећа мета.

Због тога појачавају свој опрез и повећавају своју будност у заштити имовине, сналазећи се на разне начине не би ли одвратили провалнике од упада у њихове куће.

Из искуства знају да ће уследити период затишја, пре него што поново чују да је нечија кућа проваљена и опљачкана.

Док чекају на нову провокацију, надају се да ће чути како је косовска полиција некога ухапсила због претходних провала, али како време одмиче, знају да је све мања могућност да се тако нешто деси – каже за Данас Дејан Баљошевић, координатор за пројекте и повереник за избеглице општине Ораховац.

У српском делу Орахавца прошле недеље непознате особе 9. и 10. септембра упале су у куће Мирјане Дедић и Небојше Грковића, обе у центру српског дела овог метохијског места у коме је 1998. изведена и прва акција сада званично расфомиране ОВК.

КПС још није саопштила ко стоји иза ових упада у којима осим преметачине у нападнтим кућама ништа није украдено.

– Косовска полиција је приликом вршења увиђаја у првој проваљеној кући у горњем делу Ораховца изнела претпоставку да зна о којој се групи албанских изгредника ради и да су чланови те групе, због сличних провала и пљачки, одраније познати полицији. То је код српских грађана пробудило извесну наду да ће провалници овога пута бити идентификовани и приведени правди. Међутим, одмах сутрадан уследио је нови упад у једну другу српску кућу изведен у по бела дана, који је све нас изненадио и подстакао да посумњамо да није у питању изоловани случај, већ да се ради о новом таласу застрашивања преосталих Срба. Локалне косовске институције, случајеве оваквих провала српских кућа третирају као малолетничку делинквенцију, с обзиром да се често ради о малолетним лицима и подводе их под ситан криминал, који није етнички мотивисан. Срби се не слажу са таквом претпоставком, сумњајући да косовска полиција толерише изгреднике само зато што уништавају имовину Срба и да бу у случају, да њихова жртва буде нека албанска породица, много оштрије реаговали и поступали по закону. Питају се да ли би се неки провалник усудио да тако лежерно и без страха за последице упадне у неку албанску кућу, а да зна да нема ничију заштиту – објашњава Дејан Баљошевић.

Он каже да су ораховачки Срби о оваквим инцидентима раније редовно обавештавали међународне организације попут Унмика, Оебса, Кфора…, које су у почеку вршиле мониторинг, а касније опсервацију рада локалних косовских институција. Њиховим одласком, напомиње Баљошевић, „косовска полиција је једина адреса којој се по питању безбедности преостали Срби могу обратити“.

– Српска општина Ораховац о свим инцидентима и нападима на Србе редовно обавештава Канцеларију за КиМ Владе Србије, која својим саопштењима за медије покушава да скрене пажњу међународној заједници на тежак положај Срба и да од оних институција и политичких ауторитета, који имају утицај на албанску власт на КиМ, затражи да учине више на заштити Срба. Београд тиме уједно покушава да међународној јавности, пре свега Западу, пребаци део одговорности за садашњи тежак положај Срба, којем су својим необјективним сагледавањем ситуације на КиМ и сами допринели. Међутим, Београд неким својим изјавама, попут недавне изјаву министра одбране Александра Вулина о некаквом „стварању српског света“, понекад додатно отежава положај Срба на КиМ. Овом непотребном изјавом датом у погрешно време када у региону расте антисрпско расположење, Београд је само дао повода екстремним снагама у региону да се уједине и крену са фронталним нападима на Србе и на све што је српско, па су многи српски грађани склони да и задњи талас узнемиравања Срба у Ораховцу повежу са актуелним дешавањима у региону, очекујући додатне провокације – каже саговорник нашег листа.

Према речима Дејана Баљошевића, у горњем делу Ораховца живи око триста Срба, концентрисаних у неколико улица око православне цркве, чији трг представља центар „енклаве“.

Он напомиње да се у доњи, албански део града нико од протераних Срба није вратио и да је за сада је таква могућност нереална.

– Већина Срба је, у међувремену, продала своје станове и куће у доњем делу града, па немају ни где да се врате. Тиме су заправо на делу показали какво је било њихово поверење по питању поновне успоставе мултиетничког живота у граду. С друге стране све се више Албанаца, куповином јефтиних напуштених српских кућа, досељава у горњи део Ораховца, који тиме постаје једини мултиетнички део града. У њему поред Срба и Албанаца, живи и један број Рома, Ашкалија и Египћана. Због тога је наш део безбедносно ризичнији у односу на остатак града, нарочито по питању етнички мотивисаних инцидената, на шта српска заједница годинама покушава да укаже, захтевајући од косовске полиције да посвети већу пажњу безбедности горњег дела града у коме преостали православни Срби представљају најугроженију заједницу. Додуше, град је овог пролећа, као и неке српске улице, покривен сигурносним камерама, али Срби за сада не примећују побољшање безбедносне ситуације, нити њихов допринос у повећању ефикасности рада косовске полиције – каже Дејан Баљошевић.

Бојазан од нових исељавања
– Највише страхујемо да ће последњи инцидент утицати на даљу продају српске имовине и исељавање у Ораховцу, јер нападачи на приватну имовину Срба за мете својих напада бирају најрањивију категорију српског становништва. То су самачка и старачка домаћинства, која и без тога једва преживљавају. Многи од њих се, нажалост, услед изостанка реакције косовских безбедносних структура поводом више напада на њихову имовину, осетивши да им је угрожена и лична безбедност и да би следећи пут и сами могли бити мета напада, одлучују на исељавање или на продају своје куће. Тиме екстремисти остварују своју победу, идући корак по корак ка свом циљу – поспешивању преосталих Срба на исељавање. Треби рећи да се и многи нападнути Срби из страха од освете, не усуђују да Косовској полицији открију идентитет нападача у случају да су имали прилику да га препознају, свесно умањујући шансу да исти буде ухапшен и приведен правди – објашњава Дејан Баљошевић.

Извор:
ДАНАС