ШТА ЋЕ БИТИ СА ИСТОРИЈСКОМ ПРЕСУДОМ О АБОРТУСУ (3. ДЕО)

Пише: Френк Шуберт

Врховни суд је поставио случај Добс на уобичајени правни пут који води до саслушања, изношења аргумената и доношења одлуке, али ће тај пут вероватно укључити и нека необична дешавања.

Случај Добс против Организације за женско здравље Џексон, који тренутно чека на ред у Врховном суду САД-а, вероватно ће бити најпраћенији и најважнији правни случај у последњих педесет година. У зависности од исхода, он има потенцијал да буде одлучујући случај у наредних неколико генерација, а постаће и најважнија тема дискусије следеће године, као и у годинама које тек долазе. У првом делу овог чланка писао сам о катастрофалној судској пракси кад је реч о абортусу и дао приказ потпуног фронталног напада у виду случаја Добс на идеју да Устав САД-а садржи право на абортус. У другом делу укратко сам изложио правну доктрину stare decisis и почео да истражујем како би политика могла у великој мери утицати на то да ли ће већина судија моћи да сачува нелегитимне пресуде у случајевима Роу и Кејси. Данас, у последњем делу чланка, упустићу се у детаљну расправу о томе како ће највероватније изгледати стварна политика у вези са овим случајем.

Врховни суд је поставио случај Добс на уобичајени правни пут који води до саслушања, изношења аргумената и доношења пресуде, али ће тај пут вероватно укључити и нека необична дешавања. Како ће политика утицати на процес одлучивања о овом случају? Замишљам следеће:

• Чим друга страна буде предала поднеске следеће недеље, либерални медији почеће да се фокусирају на „озбиљну штету” која ће задесити жене и девојке – посебно оне сиромашне, младе и друге боје коже – ако суд буде пресудио у корист Мисисипија. Заиста, речи ултралибералног судије првостепеног суда, кога је поставио Обама и који је блокирао ступање на снагу Закона о гестацијској старости, биће у центру медијског извештавања о овом случају. Судија Карлтон Ривс рекао је да закон представља манипулацију и остатак „старог Мисисипија – Мисисипија склоног да контролише жене и мањине”. Ова врста поруке – да онај ко се противи абортусу мора бити расиста – биће све јача како се буде ближио тренутак изношења усмених аргумената следеће године, а затим ће достићи врхунац.
• Ова порука ће се понављати ad nauseum у огласима осмишљеним тако да изазову страх и у умовима судија Врховног суда и код гласачке базе демократа. Десетине милиона долара биће потрошено само на медијско тржиште у Вашингтону. Још више милиона отићи ће либералним кабловским каналима као што су CNN и MSNCB. Уз њих ће ићи и огромне своте новца за дигитално оглашавање на интернету и друштвеним мрежама, којима су циљ младе демократе широм земље, нарочито младе жене. То ће се постепено појачавати све док не почне изношење аргумената, а затим ће се још више захуктати.
• Када буде објављен датум за изношење аргумената, левичарски активисти и демонстранти почеће да опседају Врховни суд како би се осигурало да ниједан судија, судски службеник, парничар, представник медија или посматрач не избегне да чује шта је то што се тражи од судија.
• Негде уочи или током дана када буду изношени аргументи, у Вашингтону ћемо видети огроман – заиста огроман – број демонстраната. Не би ме изненадило када бих видео да се стотине хиљада (или чак и више) либералних активиста слива у Вашингтон да захтева да се сачувају пресуде у случајевима Роу и Кејси. Биће љути, узнемирени и упорни. Такође је велика вероватноћа да ће и огроман број заговорника права на живот доћи у Вашингтон да протестује против абортуса и захтева повлачење пресуда у случајевима Роу и Кејси. Могућност да ће доћи до физичког сукоба свакако постоји, и ако се то догоди, главни медији ће за то окривити заговорнике права на живот.
• Моћни демократски политичари (Шумер, Пелосијева, званичници Беле куће и сам Џо Бајден) неће се стидети да ставе до знања да ако Врховни суд поништи пресуде у случајевима Роу и Кејси, сам Врховни суд постаће нелегитимна институција и Конгрес ће на то одговорити тако што ће поставити још судија у Врховни суд. Постављање још судија Врховног суда била је прва реакција када је већина судија – у потпуно процедуралној пресуди – дозволила да на снагу ступи Закон о откуцају бебиног срца у Тексасу. Било који демократа, попут Џоа Менчина или Кристен Синема, који одбије да учествује у задржавању Конгреса како би се напаковале нове судије у Врховни суд, суочиће се са истим притиском као и судије Врховног суда.
• Такође ће бити покушаја да се абортус законски прогласи као савезно право. И то је, такође, обећала Ненси Пелоси након процедуралне пресуде у случају тексашког закона о абортусу. У Конгресу ће доћи до велике битке. Републиканци који су за абортус добиће довољно времена на CNN-у и MSNBC-у како би извршили притисак на своје колеге. Демократе ће покушати да прогурају свој закон што ће им послужити као оруђе да шире своје поруке на све стране, како на националном нивоу, тако и појединачно у државама. А ако Врховни суд на крају донесе одлуку о поништењу пресуде у случајевима Роу и Кејси, овај закон постаће „награда“ коју се либерали надају да ће обезбедити на превременим изборима 2022. године.
• Када дође до изношења усмених аргумената, нарочит притисак извршиће се на судије за које се сматра да желе да пониште постојеће уставно „право“ на абортус. Подсетимо се речи радикалне заступнице Максин Вотерс која је левичарима рекла да ни једном званичнику Трампове администрације не дају ни тренутак мира. Политичари као што су Џош Холи, Ренд Пол и Линдзи Грејем били су на мети левице код своје куће, као и док су били ван куће с пријатељима и породицом. И судије Врховног суда – као и чланови њихових породица – могу очекивати да ће бити мете сличних напада и прогона.
• Естаблишмент, предвођен великим технолошким компанијама и великим корпорацијама за које се уопштено сматра да су „конзервативне“, биће наклоњен абортусу, и упозораваће да ће укидање пресуда у случајевима Роу и Кејси дестабилизовати демократију.
• Готово свако струковно медицинско удружење захтеваће да се право на абортус одржи широм земље „или ће људи умирати“. Исто важи и за Америчку адвокатску комору и већину других елемената из правне струке.

Кампања притиска с леве стране неће проћи тек тако, без реакције с десне стране, посебно од активиста који се боре за право на живот. Они ће прикупљати новац, приказивати огласе, радити на друштвеним мрежама, организовати скупове и протесте, јер знају да је Добс најважнији од свих случајева везаних за абортус. Нажалост, они неће имати ни приближно исту медијску покривеност као страна која се залаже за абортус. То је зато што многи у конзервативним медијима, посебно вести Канала Фокс, оклевају да подрже друштвени конзервативизам. У мањој мери, исто се може рећи и за многе дигиталне медије који нагињу десници. Општи мук куће Фокс њуз могао би отворити простор другим кабловским кућама на десној страни, као што су Newsmax и One America News Network. А борци за право на живот биће све више узнемирени вестима из медија десног центра, уколико те куће буду занемариле значај случаја Добс. Стога би извештавање о случају Добс могло одиграти важну улогу у потенцијалном преправљању медијског пејзажа десног центра.

Укратко, притисак на судије са обе стране (али посебно с леве стране) током припреме за доношење одлуке у случају Добс неће бити ни налик ономе што су судије икада доживеле у историји нашег народа. Довољно је да од шест пролајф судија само двоје поклекну пред притиском. Питамо се хоће ли то учинити.

Професор Мајкл Стоукс Полсен је врховног судију Робертса назвао „опрезним институционалистом“ који цени стабилност, поузданост и скромност, али истовремено верује да доктрина stare decisis служи институционалним вредностима само ако пре тога служи Уставу. Можда је он теоријски у праву, али мислим да у пракси неће бити. По мом мишљењу, главни судија Џон Робертс готово сигурно ће подлећи притиску којим ће бити изложен. Његова одлука у случају Обамакер јасно показује да није способан да поднесе јак притисак. Снажно се веровало да се Робертс залаже за одбацивање Обамакера, али се наводно предомислио у последњем тренутку. Његова одлука којом је подржао Обамакер заправо делује као да је првобитно написана тако да се тај поништи, а затим је у последњем тренутку измењена, и то веома невешто. Чини се да је такође попустио под притиском демократа у Сенату да суд не прихвати важан случај у вези с правом ношења оружја под претњом да ће Конгрес реорганизовати Врховни суд ако тај случај прихвати. Суд је учинио оно што су демократе тражиле. Када је челник Сената Чак Шумер јавно упозорио судије Горсуча и Каваноа да не подрже закон о абортусу у Луизијани јер у супротном ризикују да тиме „ослободе вртлог“ након чега „нећете знати шта вас је снашло“, Робертс је јавно укорио Шумера. Све је то лепо и добро, али се на крају и он придружио либералима у суду и поништио закон Луизијане резултатом гласања 5-4. Коначно, и можда најзначајније, Робертс се прошле недеље придружио либералним судијама у Врховном суду настојећи да спречи ступање на снагу Закона о откуцајима бебиног срца у Тексасу. Угледни правни аналитичар Ед Велан назвао је Робертсову позицију у тексашком случају Закона о откуцају бебиног срца „крајње разочаравајућом – јер требало је да очекујемо нешто много боље, посебно од некога ко се често представља као врло озбиљан у погледу ограничења надлежности судске власти“. У низу ранијих објава, Велан је детаљно изложио зашто би Робертсова судска пракса о доктрини stare decisis требало да га доведе до тога да се повуче одлука у случајевима Роу и Кејси. Нажалост, Робертсова издаја Велановог поверења у случају из Тексаса јасно ставља до знања шта ће он учинити у случају Добс. По мом мишљењу, Робертсов глас је већ изгубљен; Џон Робертс ће се данас понети као некада Дејвид Саутер.

Рангирајући судије према њиховим ставовима у вези с доктрином stare decisis, професор Полсен наводи Кларенса Томаса као најчистијег судију када је у питању одбијање да се изврши очигледно погрешан уставни преседан. На другом месту је судија Семјуел Алито. Занимљиво је да су и Томас и Алито замало позвали на оспоравање још једне нелегитимне пресуде Врховног суда, оне у случају Обергефел, о хомосексуалном браку, која је донета резултатом 5-4.

Професор Полсен сматра да је судија Нил Горсуч, баш као и судије Томас и Алито, чврст у ставу да су пресуде у случајевима Роу и Кејси погрешне. Даље, „Горсуч се никада не би сакрио иза доктрине stare decisis да би се дошло до резултата који он сматра веома погрешним.“ Надајмо се да професора Полсена не вара интуиција. Многи друштвени конзервативци постали су прилично опрезни према Горсучу због његовог катастрофалног већинског мишљења у случају Босток против Округа Клејтон. У случају Босток, Горсуч је пресудио да је 1964. године, када је Конгрес усвојио Поглавље VII Закона о грађанским правима, забрањена дискриминација при запошљавању трансродних особа. Можемо само да се надамо да Горсуч неће измислити неку нову зечју рупу у којој се можда крије неки досад непознат разлог за очување пресуда у случајевима Роу и Кејси.

Шта је са судијом Бретом Каваном? Полсен описује Каванов став о доктрини stare decisis као „суптилан и префињен”, али ипак каже да Кавано верује да stare decisis никада неће моћи да „учврстити преседане који су ’озбиљно или крајње погрешни’.”

Могуће је да би у случају судије Кавана, очекивана кампања притиска рикошетирала ка левичарима. Њега су у Сенату подвргли вероватно једном од најбруталнијих и најнеправеднијих процеса потврђивања за судију у историји Америке, горе чак и од онога што је задесило судију Кларенса Томаса, као и Роберта Борка, који на крају није ни потврђен. Даљи напади на њега и његову породицу могу само још више учврстити његову већ знатну забринутост због доктрине stare decisis, и тако сасвим зацементирати његов став о томе да је неопходно повући пресуде у случајевима Роу и Кејси.

То нас доводи до судије Ејми Кони Барет. Професор Полсен високо цени њено велико познавање доктрине stare decisis, о којој је писала као угледни професор уставног права, те стога Полсен закључује: „Једноставно је непојмљиво да би Баретова гласала тако да се потврди одлука у случају Роуна основу доктрине stare decisis“. Свакако да постоје милиони Американаца, посебно друштвених конзервативаца и верујућих људи, који имају иста очекивања. Жестоко су се борили да јој обезбеде да буде повтрђена за судију Врховног суда уверени да ће се ова пролајф жена и мајка борити на суду за право на живот.

Томас, Алито, Горсуч, Баретова и Кавано су петоро судија који би коначно могли да се смилују и ставе тачку на пресуде у случајевима Роу и Кејси. Важно је напоменути да је ово она иста већина од петоро судија који су омогућили да тексашки закон ступи на снагу. Међутим, ако једно од њих петоро поклекне под притиском, пресуде у случајевима Роу и Кејси ће опстати, а случај Добс доћи ће на врх одабраног списка озлоглашених, нелегитимних и противуставних одлука суда, као што су Дред Скот против Сандфорда, Бак против Бела, Обергефел против Хоџиза и већ поменуте Роу и Кејси.

У зависности од исхода, случај Добс могао би да има огроман утицај на јавну политику и политичко тело још много година. Ако већина у суду буде гласала за поништење пресуде у случајевима Роу и Кејси и ако врати питање абортуса тамо где му је место – у руке државних законодавних тела и гласача – конзервативци ће оберучке дочекати такав исход и дати све од себе да сачувају ту победу на изборима 2022. године, тако да републиканци дођу на чело Конгреса и државних законодавних тела. Абортус ће постати доминантно питање у кампањама широм земље. Либерали ће бити апоплектични и учиниће све што је у њиховој моћи да осигурају што већу политичку моћ себи и својим демократским савезницима током тих истих избора.

Међутим, ако већина суда не уради ништа поводом савезног уставног права на абортус, верујем да ће резултат тога бити нешто сасвим другачије, и то нешто што ће угрозити опстанак Републиканске странке. Либерали ће привремено славити пресуду, али ће врло брзо наставити да нападају републиканце и „републиканске судије“ који желе да абортус буде незаконит. Они никад не мењају мелодију коју свирају.

Међутим, многим конзервативцима ће вероватно прекипети. Доста је више да се пружа подршка републиканским кандидатима који, кад буду изабрани, не ураде готово ништа да се заиста боре за конзервативне политике и принципе. И доста више борбе за потврђивање судија савезних судова које су именовали републикански председници, а који на крају, у пресудном тренутку, подвију реп. Милиони ће бити приморани да дају одговор на питање „у чему је поента свега овога?”

Надам се да ће национални републикански лидери, сенатор Мич Меконел и представник Кевин Мекарти, схватити да је овде у питању сам опстанак њихове странке. Тренутно има мало назнака да су свесни тога. Требало би да указују на случај Добс као на прилику да Врховни суд исправи историјску неправду због које су жртвовани милиони невиних живота. Уместо тога, они ћуте, и јавни форум уступају Ненси Пелоси и Планираном родитељству, који се својски труде да обликују национални наратив у овом вакууму лидерства Републиканске странке.

Надајмо се и молимо се да конзервативци у суду учине оно што Устав захтева и што морална јасноћа тражи – а то је да окончају нелегитимни, несавесни режим абортуса који је земљи наметнут пре скоро педесет година у случају Роу против Вејда, а касније преобликован и поново потврђен пресудом у сучају Кејси. Не, конзервативци морају учинити много више, а не само да се надају и моле. Морамо захтевати да се судије чврсто држе Устава; морамо подржати оне храбре борце за право на живот и непрофитне групе који ће бити на бојном пољу како се случај Добс буде одвијао; морамо инсистирати да републикански лидери снажно и јасно говоре о поништењу пресуде у случајевима Роу и Кејси, и морамо се увек, заувек сећати оних шездесет милиона невиних душа које нас гледају одозго да виде да ли ми – а такође и конзервативне судије Врховног суда – имамо храброст која иде уз наша уверења.

Случај Добс биће као ниједан до сада.

Извор:
ИФН