Ратко Ристић: Литијумска бајка o „невиђенoj развојнoj шанси“ коју пласира власт је лаж, јер литијум-јонске батерије уопште нису будућност

Декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић каже за Н1 да „литијумска бајка“, коју пласира власт као неку невиђену развојну шансу Србије, лаж, јер како каже, литијум-јонске батерије уопште нису будућност. „Нема ту никаквог економског развоја, највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле, кинески ЦАТЛ, објавио је да од 2023. креће са серијском производњом натријум-јонских батерија које су јефтиније, поузданије и дуготрајније од литијум-јонских, с тим што натријума има у свету много више и може се експлоатисати у далеко бољим околностима што се тиче заштите животне средине“, рекао је Ристић.

Више од 30 еколошких организација и појединци окупљени око Еколошког устанка одржаће у суботу протест „Устанак за опстанак“. „Овог лета смо остали жедни, удишемо токсичан ваздух, а земља се распродаје. Наставља се градња мини-хидроелектрана, секу се шуме, шире рудници, отварају каменоломи. Они који дигну свој глас се пребијају или им се прети. Планира се мрачна будућност Србије. У питању је опстанак свих нас“, наведено је у саопштењу организација.

Један од говорника на том протесту биће и професор Ристић. Он каже да су мотиви за његово присуство на протесту везани за очивање животне средине и екологију.

„Ја ћу само дати акценат на планирано ископавање литијума у Србији. Стране компаније које се баве рударством и које планирају да ископавају литијум, Србију виде као јефтину ресурсну базу, у којој могу да примене технологију која имају заиста девастирајући утицај на животну средину, и свима њима је јасно да је наша регулатива у смислу контроле веома крхка и да је могуће лако реализовати те интересе“, навео је Ристић.

А они коју истражују, то раде да би после експлоатисале руду.

„То су скупа истраживања и нико неће да баца новац тек тако. Постоји јасна идеја да се отворе ти рудници. Све те компаније које на изглед случајно крену да истражују, имају неке базичне податке. Ти подаци потичу из такозване фондовске документације, још из време Југославије када смо имали моћне геозаводе и геоинституте. И очигледно је да је обављен трансфер тих поверљивих података, који у многим земљама имају статус државне тајне, да се то раширило, да мултинационалне и домаће компаније планирају да раде сад та истраживања“, казао је гост Н1.

Та, како каже, литијумска бајка је пласирана као нека невиђена развојна шанса Србије. А то није, додаје.

„Нема ту никаквог економског развоја, највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобил, кинески ЦАТЛ, објавио је да од 2023. креће са серијском производњом натријум-јонских батерија које су јефтиније, поузданије и дуготрајније од литијум-јонских, с тим што натријума има у свету много више и може се експлоатисати у далеко бољим околностима што се тиче заштите животне средине“, рекао је Ристић.

Наводи и да су Кинези развили и графенске батерије.

„Могуће је са том батеријом после свега осам минута пуњења, обезбедити кретање аутом од 800км. Треба знати и да је у Немачкој стартовао један пројекат да се литијум добија из подземних вода, са дубине од три до пет километара, топлота се користи за грејање и повртарску производњу, за пластенике. На специјалним јонским филтерима се задржава литијум, рубидијум, цезијум, и шта све има у тој води и онда се охлађена вода враћа тамо одакле је узета… Нема раскопавања, уништавања шума, загађења водотокова, нема расељавања становништва“, наглашава Ристић.

И то није скупља технологија, каже, чак је и јефтинија.

„Рио Сава нема ниједну озбиљну светску референцу у експлоатацији литијума, они су наводно развили неки патент, али нико не зна шта је суштина тог патента. Ако је светска перспектива натријум-јонске батерије, поставља се питање зашто ми понављамо причу о бајковитом литијуму“, пита Ристић.

Странци да релоцирају становништво – неприхватљиво

Према његовим речима, неприхватљив је података да стране компаније праве планове о релокацији становништва из долине Јадра.

„Причао сам с људима који су продали своју земљу, и питао сам их – зашто сте то урадили. Страним компанијама је дозвољено да направе план релокације становништва, и за мене је невероватан податак да било ко са стране може да расељава становништво по таквом плану. Становништво је једноставно уплашено, немају довољно информација, оду у општину Лозницу, ови им кажу продајте… Међутим, велика већина људи није продала ништа, и немају намеру“, каже Ристић.

Каже да држава треба да реагује.

„Нема везе што је Рио Тинто купио то земљиште, то не значи да држава треба да их пусти да доведу у ризик цеоло подручје. Држава треба да заштити своје становништво од потенцијалних будућих загађења, и одржи само оно што доноси просперитет“, рекао је Ристић.

О томе зашто је еколоши активизам постао популаран, каже:

„Еколошки активизам се проширио као последица раста нивоа јавне спознаје о проблемима у животној средини. Ја стално очекујем да надлежни реагују. То је смисао постојања система, да слушају глас народа и да реагују на адекватан начин“, закључио је.

Извор:
НСПМ