МАНИФЕСТ ПРОСВЕЋЕНОГ НАЦИОНАЛИЗМА

pogled

Пише: Проф. др Душко Кузовић

Просвећени национализам подразумева да је једина породица – заједница мушкарца и жене, пол додељен Божијом вољом и рођењем се не може мењати.

Време је да дефинишемо појам национализма. Оно што политика прича да јесте, знајте да није. Ако мрзите осећање национализма, видећете да мрзите погрешан појам. Они желе да имате погрешну слику о њему, они желе да имате слику о њему тачно такву, да после првог сусрета с национализмом, немате другог избора до – да га мрзите.

На њему је наталожено много нејасног и лошег, у њега је уграђено много анахроног и токсичног, удаљен је од народа, одсечен од континуитета традиције. Једноставно, национализам је систематским деловањем доведен у позицију да буде негативан.

На другој страни, осећање национализма је суштинска компонента личности, кичма, већине становника Балкана. Савремени национализам је као контрадиктирност уграђен у суштину бића савременог житеља Балкана, и разара и поништава већину напора човека за напретком и развојем. Истовремено, мада је природан, идеја национализма структуирана је тако да је постала оптерећујући баласт који појединац мора да се носи: мало доприноси животу и бољитку савременог човека и искључује га из живота, као жута трака око леве надлактице до недавно.

Национализам је мењао своја начела и структуру кроз прошлост, бивао актуелан и заборављен, поново враћан у средиште друштва након деценија заборава. У тренуцима када је враћан назад у друштво, прибегавало се његовом поновном дефинисању и описима који су често бивали злонамерни и промишљено деструктивни.

Стога је данас, с намером да учинимо своје животе конформнијим, ближим суштинским вредностима религије којој припадамо, традицији друштва у коме смо поникли и формирали се, намери да напредујемо и развијамо се, да умножавамо своје породице и имовину, да сачувамо вредности које су превеле наше претке кроз тешке тренутке у прошлости, неопходно да поново разговарамо о национализму, његовој сврси, циљевима, структури, изворима снаге, и начинима његове примене у савременом животу.

Политика није алат просветљеног национализма, он је изнад политике, стога се не преиспитује интеракцијом с политиком.

Просвећени национализам мора бити враћен ближе структури вредности садржаним у светим књигама (које опстају хиљадама година), а мање у савременим идејама које овога трена звуче примамљиво.

Просвећени национализам спаја – не раздваја, љубав а не мржњу, поштује – не ниподаштава, укључује – не искључује, захвалан је – а не незахвалан, дели на добре и лоше – не на наше и њихове, подразумева стварање а не копирање, активни однос према животу и проблемима а не пасивност, линију тежег а не линију мањег отпора, рад а не лењост, подршку а не саплитање, осмех а не намргођеност, проточност друштва а не непотизам, разумевање а не охолост, отвореност за измене а не закључавање, пријемчивост за нове идеје а не одбојност, храброст а не кукавичлук, најпре чојство па јунаштво.

Просвећени национализам захтева обавезу изговора свог мишљења без обзира на цену а никако ћутање интереса ради, постепено мењање а не револуција, реверзибилне измене друштва а не радикалне, примена модела односа и понашања а не уникатних решења за групе (за појединце да), споре промене решења односа у друштву (ради оних који не могу да то прате) где је то могуће.

Просвећени национализам тражи образовање а не слављење незнања, мудрост као врлину а не глупост, честит рад а не разбојништво, саборност а не уситњавање, колективно спасење а не индивидуално, појединац мора да ради на себи али његово постигнуће се види само у односу са заједницом, друштво производње а не друштво паразита, друштво јасних вредности а не друштво обмане, друштво јасних правила игре а не друштво хаоса, друштво заједничког плана али не и бирокоратије, друштво минимума законских одредби а не пренормирано друштво, друштво норми које сви поштују а не друштво регула које нико не поштује, друштво функционалне мере а не друштво бирократа.

Просвећени национализам је друштво умереног спартанизма а не друштво раскалашности, друштво умереног хедонизма а не друштво потпуне посвећености телесном и материјалном, друштво поштовања жртве а не друштво охолих, друштво где породица кључно учествује у обликовању личности а не друштво у коме децу узгајају медији, јавна реч или улица, друштво пажљиве и чисте јавне речи а не друштво менталног загађења злоупотребом јавног говора.

Просвећени национализам је друштво у коме су радни, вредни, успешни и најбољи чланови заједнице срж вредносног система, а не лопови, нерадници, барабе, лажови и пробисвети.

Просвећени национализам је отворен за знање, знање обавезно примењује и проверава у пракси, он је технолошки напредан и иновативан; поштује радника,чува га, цени његов живот и знање, брине се о породици радника; плаћа прво раднику плату па себи; брине се здрављу радника и плаћа доприносе за здравље и пензију редовно; сваку злупотребу државне касе и новца сматра за издају.

Просвећени национализам је љубав и разумевање према комшији, помирење са сваким завађеним чланом породице, подршка посрнулом, помоћ изгубљеном, потрага за заборављеним, путоказ изгубљеном, снага слабом, разумевање гордом, подршка уплашеном, смирење усплахиреном, одмор уморном, савет узнемиреном, наклон домаћину, осмех путнику, рука на рамену повређеном, потрага за подвигом.

Просвећени национализам не користи ГМО и храну које може штетити човеку; бира здравље човека а не профит; одговоран је према природи и заједници у којој живи;  јавно се обраћа онима који крше вредносне норме; чува природу и тежи да еколошки отисак деловања сваког човека буде приближан или једнак нули, користи природне материјале рационално и скромно, не врши агресију на природу – ни физички нити визуелно.

Просвећени национализам захтева од лица у државној управи штите сваког грађанина и по цену сопствене штете и опасности; сваки запослени који добија плату из пореских средстава уколико не заштите појединце је већи пркршилац од починиоца и први мора да одговара.

Просвећени национализам је иновација, стварање, прозводња, љубав, храброст, пожртвованост, поштовање, чојство, равноправност, смиреност, активност, отвореност, поштење, образовање, скромност, прихватање разлика, гостољубовост, одрешитост, очување породице, дома и државе; суштина а не форма, активан однос према традицији, хуманизам прокрвљен љубављу.

Просвећени национализам се води љубављу као неопходним алатом људског бића, непрестаним усавршавањем, поштовањем и чувањем достојанства људске личности, он је обавеза поштовања и не нарушавања слободе сваког људског бића, укидање разлика између људских бића по основу расе и вере.

Просвећени национализам подразумева да је једина породица – заједница мушкарца и жене, пол додељен Божијом вољом и рођењем се не може мењати.

Просвећени национализам сматра да насилно наметање вредности просвећеног национализма другим људским бићима је акт против вредности просвећеног национализма, ако неко не жели да га прихвати једнако је вредан поштовања и има иста права без обзира на став већине друштва; сматра испод части, понижењем и богохуљењем присиљавати човека да крије своје мишљење и став. Просвећени национализам поштује разлике, захтева да се разликујемо јер само кроз дијалог можемо напредовати као личности и заједница.

Просвећени национализам не забрањује и не ограничава, већ помаже да се људско биће ослободи слабости и греха (уколико га поседује), просвећени национализам „одржава ватру а не обожава пепео“; он је потрага за суштином а не обожавање форме.

Извор:
ИФН